Kaiš reformi ozbiljno je zategnut na penzionerima s primanjima iznad 200 evra, a da prema podacima te Mreže samo na ekonomske ambasadore 2010. godine pridodate konzularmnoj i komorskoj mreži predstavnika, godišnje ode 2,5 miliona evra.
– Upoređivanjem planiranih budžetskih sredstava, došli smo do podataka da su mesečni troškovi zarada, iznajmljivanja kuća za boravak "ekonomskih diplomata", preseljenja u inostranstvo, rentiranje vozila, reprezentaciju i drugo prosečno veći od 210.000 evra – obelodanila je luksuzni život ova organizacija ističući da je za građane posle četiri godine od ustoličenja ovih diplomata, nepoznanica učinak njihovog rada.
Nagrađeni za neradPo odlasku ekonomskih ambasadora u svet iz privrednih komora Srbije i Beograda, isticano da su "potpuni višak" u diplomatskoj i mreži privrednih predstavništava Srbije. Mreža za poslovnu podršku ukazuje da verovatno niko nije snosio odgovornost zbog pogrešnog izbora ovih diplomata i minusa u budžetu za njihov boravak van Srbije. Konstatuje i da su građani finansirali njihov boravak u inostranstvu, a da su domaće kompanije kojima je trebalo da pomognu u izlazu na nova tržišta, imale su za 50 miliona dolara manje prihode od ukupnog izvoza robe i usluga. |
Da je od starta bio protiv uvođenja ekonomskih ambasadora, za "Vesti" ukazuje stručnjak za inostrana ulaganja Milan Kovačević.
– Problem je što vlast i dalje u javni sektor natrpava ljude koji ne znaju da rade, pa tako srljamo dublje u recesiju, a iako se najavljuje zaokret u takvoj politici, ne vidimo da se išta okreće – kaže Kovačević.
Kao primer iznosi da je Srbija dobila i nova tela u borbi protiv korupcije, pa ih sada ima četiri do pet, a da ništa na tom planu nije urađeno. Nepotrebnog administrativnog gomilanja ima ne samo u diplomatiji, već kako kaže, svuda, što pokazuje i enormni broj agencija za koje se ne zna ni šta rade.
Koliko Srbija ne štedi, pokazalo se kada je jeseni 2009. u jeku ekonomske krize tada ministar ekonomije Mlađan Dinkić imenovao 27 "diplomata za biznis", dok su istovremeno bogate zemlje gasile diplomatska predstavništava. On je teatralno promovisao odabrane među 326 prijavljenih kandidata, a da su ovi "stručnjaci" bili potpuno nepoznati javnosti.
Kriterijumi pri izboru bili su potpuno nejasni. U javnosti je osvanulo da je u Budimpeštu otišla žena koja kao slovenački đak odlično govori taj jezik, dok se u Ljubljani obrela njena koleginica školovana u Grčkoj. U Podgoricu je otišao tek svršeni magistar Fakulteta Braća Karić, u Rim inženjer rudarstva. U Makedoniji se obreo agroekonomista sa znanjem španskog jezika, dok je u Bratislavu po investicije otišla profesorka engleskog. Ubrzo je postala javna tajna da su oni "dobro udomljen kadar iz Dinkićeve partije.
Ta "glupost" nazvana ekonomske diplomate treba, prema mišljenju Milana Kovačevića da se ukine, jer su inače u javnom sektoru sedi partijski kadar umesto stručnjaka.
– Vlast duboko zalazi u menjanje kadrova i uvođenje stranačkih ljudi, pa problem Srbije nije samo u preglomaznoj administraciji, već i u nikakvom kvalitetu tih ljudi – zaključio je Kovačević.
Rasim vratio sedam diplomataPovratak ovih diplomata pokrenuo je po dolasku na čelo nadležnog Ministarstva trgovine Rasim Ljajić, leta 2012. Deo je realizovan početkom 2013. kada je iz država u okruženju povučeno sedmoro emisara zbog izostanka rezultata. Kući su došli "ambasadori za ekonomiju" iz Ukrajine, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Makedonije. U startu je 28 emisara je otišlo u u 25 zemalja sveta. Bili su ustoličeni i u Rusiji, Grčkoj, Kini, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Belgiji, Kanadi, Japanu, Austriji, Švedskoj Češkoj, Slovačkoj, Turskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Rumuniji. U Nemačku je otišlo troje, a Italiju dvoje. |
Demanti Ministarstva: Troškovi tri puta manji!
Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija nadležno za ekonomske diplomate nastaviće s racionalizacijom ekonomske diplomatske mreže, jer, kako su za "Vesti" rekli nadležni za to pitanje u ovom resoru, situacija u zemlji diktira uštede. Oni negiraju podatak Mreže za poslovnu podršku da na ove emisare odlazi 210.000 evra mesečno i iznose podatak da je trenutno još 16 ekonomskih savetnika u inostranstvu, kao i da Srbiju koštaju 83.137 evra.
Recept za štednju Margaret Tačer– Margaret Tačer, bivša britanska premijerka je po dolasku na ovu funkciju rekla neću smanjivati rashode, već ukidati institucije, pa će tako rashodi nestati – podseća Milan Kovačević na dobru britansku formulu štednje. |
– Ostali su ekonomski savetnici u Francuskoj, Švedskoj, Belgiji, Austriji, Slovačkoj, Češkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, Grčkoj, Japanu. U Nemačkoj ih je i dalje troje, jedan umesto dvoje u Italiji, a od ranije i jedan u misiji pri EU – objašnjavaju kako sada izgleda mapa diplomata.
Dematuju i navode Mreže za poslovnu podršku o velikim troškovima ekonomskih emisara.
– Nije bilo rentiranja vozila, niti imaju službene automobile, već privatne, a ne refundira im se ni gorivo. Ovi savetnici su otišli kad je počela ekonomska kriza, pa im je reprezentacija svedena na minimum, a njihova deca idu u državne škole, što znači da se školovanje nigde ne plaća osim u Turskoj i Rumuniji – kategorično tvrde u Ministarstvu. Takođe, negiraju i da je ekonomska mreža predstavnika triplirana imenovanjem ekonomskih savetnika.
– Ekonomski savetnici su uklapani sistematizacijom u diplomatsku mrežu Srbije u ambasadama gde ovakva radna mesta nisu postojala. Njih plaća Srbija i o svemu se vodilo mnogo računa – objašnjavaju u ovom resoru.
Savetnici u najbitnijim ambasadama– Racionalizacija se nastavlja radi smanjenja troškova, a ne zato što neko nije radio dobro. Gleda se da sve što može da se uradi na tom planu, bude rađeno iz Beograda, a ekonomski savetnici treba da ostanu samo na najbitnijim od najbitnijih tržišta poput Nemačke, Italije i Rusije – rečeno nam je u Ministarstvu trgovine. |
