Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija-Italija i Sveta Stolica Jovan Palalić ocenio je da su danas prilike da papa dođe u Srbiju povoljnije nego ranije upravo zbog delovanja sadašnjeg pape Franje, ukazujući da bi to imalo i širi odjek u hrišćanskom svetu, podeljenom na pravoslavni i katolički.
Palalić je podsetio i na stavove pape Franje zbog kojih mu mnogo zameraju Albanci na Kosovu.
– Srbija predstavlja zemlju – most između dva „plućna krila“ hrišćanstva, koja zbog svoje istorije, identiteta, nezavisne pozicije, ali i značaja Srpske pravoslavne crkve (SPC) u pravoslavnom svetu, može imati važnu ulogu u građenju međuhrišćanskih veza i poverenja – rekao je Palalić u razgovoru za Betu.
Podsetio je da su papa Jovan Pavle Drugi i papa Franja posećivali mnoge pravoslavne zemlje u regionu – kao što su Bugarska, Rumunija, Grčka, Severna Makedonija. Posetili su Bosnu i Hercegovinu, pa i udaljene – Gruziju i Jermeniju, ali nikada Srbiju i Crnu Goru.
– Poseta pape Franje Srbiji bila bi poruka čitavom hrišćanstvu da vatikanska ekumenska politika dijaloga i susreta, koju papa promoviše već čitavu deceniju, daje svoje plodove i tamo gde su zbog istorijskih konflikata i nesporazuma takve posete do sada bile nemoguće – naveo je Palalić govoreći o motivima papine namere da dođe u Srbiju.
To bi bio, naglasio je Palalić, i „snažan signal Ruskoj pravoslavnoj crkvi, ka kojoj su u poslednje vreme usmerena mnoga vatikanska nastojanja za obnovom komunikacije prekinute ratom u Ukrajini, da je sazrelo vreme za ozbiljan i najvažniji dijalog u hrišćanskom svetu”.
Vidi se, ukazao je Palalić, povećani interes Vatikana za jačanje odnosa sa Srbijom i SPC, što potvrđuju dolasci njihovih visokih predstavnika u Beograd, kao i nedavni izbor nadbiskupa Ladislava Nemeta za prvog kardinala u istoriji Katoličke crkve u Srbiji, jer su do sada njeni predstavnici bili do nivoa nadbiskupa.
Podsetio da je državni vrh više puta uputio poziv papi da poseti Srbiju, ali uz najveće uvažavanje stava SPC, kao i da Vatikan ima jasan stav da papa nikada u svojstvu državnika ne ide u posetu ukoliko se tome protivi pomesna Crkva, ili druge verske zajednice u toj državi.
– Prateći istorijske procese u Vatikanu, čini mi se da je papa Franja prvi papa koji do sada nije učinio ni jednu lošu stvar za Srbe, već neke ustupke zbog kojih mu mnogo zameraju Hrvati i Albanci na Kosovu” – ocenio je Palalić, misleći na stav pape Franje o kanonizaciji nadbiskupa Alojzija Stepinca i kosovskom pitanju.
