Pablo neće iz Beograda

Pabla Kardenasa (32) iz dalekog Meksika u Srbiju su doveli filmovi i muzika, a planirani odmor od tri meseca produžio se na osam godina. Mladi kuvar je zavoleo život u srpskoj prestonici, pa danas Beograđane upoznaje sa čarima meksičke kuhinje. Ovih dana, u znak zahvalnosti, za medicinske radnike pripremao je besplatne obroke.

Kuvarsku školu Pablo je završio u rodnom Meksiku, ali osim kulinarstva njegova strast su i jezici. Kako kaže, oduvek je voleo da putuje i uči. Tako je jedno vreme živeo u Londonu i učio engleski. Zatim je savladao nemački i francuski, a onda je poželeo da upozna i neki slovenski jezik.

– Sa srpskim jezikom sam se prvi put sreo kroz filmove i muziku. Veoma mi se dopao, pa sam rešio da dođem u Srbiju – priča Kardenas na tečnom srpskom.

Topao doček

Beograd je toplo dočekao Pabla, brzo je stekao puno prijatelja, pa se njegov planirani odmor od tri produžio na šest meseci.

– Jedan poznanik mi je rekao da postoji kurs za strance na Filološkom fakultetu pa sam ga upisao i završio tri semestra. Brzo sam počeo da radim u restoranima, onda sam se i zaljubio… I tako, meseci postaše godine – priča Pablo.

Prema njegovim rečima, jedna od stvari koja je presudila da duže ostane u Srbiji je i to što se ovde nikad nije osećao kao stranac.

– Kada sam 2012. godine stigao, činilo mi se kao da sam putovao kroz vreme 15 godina unazad i da se nalazim u starom Meksiku. To mi je prijalo, podsetilo me na detinjstvo. Ljudi su me odmah prihvatili, brzo sam stekao prijatelje – objašnjava Kardenas kako ga je Beograd osvojio.

Od kad je stigao u Srbiju Pablo je radio u mnogim restoranima i hotelima. Tako se, kaže, pročulo za njega, pa ga sad svi traže.

– Zvali su me na razne festivale i da pomognem pri formiranju meksičkog menija. Počeo sam da dobijam i ponude iz Rusije, Kazahstana, Slovenije… Za sada sam odlučio da ostajem ovde, ali nikad se ne zna kuda put može da me odvede. Evo, recimo, ove godine sam planirao da na kratko posetim Japan i Dansku, ali pandemija je to odložila – objašnjava Kardenas, koji trenutno radi u restoranima Nj suši i Pablo’s kičen.

Ukus rodnog kraja

Pablova kuhinja ne zna za granice, pa u pripremi hrane kombinuje najrazličitije ukuse, od Japana, Meksika do Srbije. Boraveći ovde zavoleo je i domaću kuhinju, a najviše mu se dopadaju ćevapi, punjene paprike i sarma.

Kada priprema jela iz otadžbine mladi kuvar želi da budu što autentičnija, pa namirnice nabavlja iz Meksika.

– Meksička jela se trudim da pripremim što originalnije. Zbog toga iz domovine uvozim brašno, nabavljam začine, papričice, limetu… Kukuruzno brašno je važan sastojak meksičke kuhinje, pa ga pravim po recepturi iz rodnog kraja – kaže Pablo i dodaje da jela iz otadžbine pravi onako kako to rade u centralnom Meksiku odakle i sam dolazi.

Kardenasov rodni grad San Luis Potosi smešten je između planina i relativno je hladan u odnosu na ostatak zemlje. Pablo kaže da je poznat po industriji i velikom broju crkava. Za svih osam godina koliko živi ovde samo je jednom išao kući i to prošle godine. Kako kaže, posao je zahtevan, pa nikad nema dovoljno vremena, a i karta je skupa.

Narodi slične naravi

Pablu se dopada srpski mentalitet, kaže da se ne razlikuje puno od naravi njegovih sunarodnika.

– Svuda ima i dobrih i loših ljudi, naravno. Ali generalno Srbi vole da se druže, smeju, da pozivaju ljude u goste, da pričaju o svemu – sa osmehom na licu priča Pablo.

Jedino, kako kaže, ne može da se navikne na prljave ulice i opuške od cigareta. Smatra da bi Beograđani trebalo više da vode računa o tome gde bacaju smeće.

Sluša rok dok kuva

Kardenas je u Beograd stigao inspirisan srpskim filmovima koje voli da gleda. Odgledao ih je puno, a ako bi morao da izdvoji omiljeni onda bi to bio „Profesionalac“. Drage su mu i srpske komedije, kao što su „Ko to tamo peva“ i „Mrtav ladan“ jer, kako kaže, voli naš humor. Pre nego što je stigao u Srbiju na internetu se sreo i sa srpskom muzikom.

– Volim eks-Ju rok. Slušam Bajagu, Riblju čorbu, Prljavo kazalište, Divlje jagode, Smak, EKV… Šta ću pustiti zavisi od raspoloženja. Volim da idem i u barove sa živom muzikom, ali samo ako nema gužve – objašnjava Pablo.

Slobodno vreme u Beogradu Pablo provodi šetajući gradom i družeći se s prijateljima.

– Ne volim gužvu, radije izlazim na mirna mesta. Najviše volim da kod kuće okupim društvo, da spremamo hranu, razgovaramo i slušamo muziku – priča talentovani kuvar.

Omiljeno mesto u Beogradu mu je Topčider, kako kaže, naročito kad pada sneg. Voli da prošeta Zemunom i Kalemegdanom, a posebno je vezan za Čuburu, jer otkad je u srpskoj prestonici živi u ovom delu grada.

Porodica u poseti

Pablu iz otadžbine najviše nedostaju porodica i prijatelji, ali su zahvaljujući savremenim tehnologijama stalno u kontaktu.

– Majka, otac i sestra su dolazili da me posete. Otac je ranije bio u Sloveniji, pa je imao neku predstavu o ovim krajevima. Majka i sestra ništa nisu znale o Balkanu i sve im je bilo novo i nepoznato. One su, kao i većina Meksikanaca, mislile da je ovde rat, da je sve razrušeno. Kad su došle bile su prijatno iznenađene – priča mladi kuvar utiske svoje porodice o Srbiji.