Ozijima preti prezaduženost

Način kupovine “kupi sada, plati kasnije“ postao je u poslednje vreme izuzetno popularan u Australiji.

Zato i ne čudi nedavna vest da su pale akcije kompanija „Afterpej“ i „Zip ko“, koje su prve nudile ove usluge, pošto je poznata platforma „Pejpal“ aktivirala novu uslugu – “plati u četiri rate“.

Ove kompanije sada se utrkuju koja će potrošačima ponuditi bolji proizvod.

Kao nekada u Jugoslaviji?

Na prostorima bivše Jugoslavije, dugo je vladala kupovina „čekom na poček“. Nakon što je ukinuta, mogućnost plaćanja čekovima vratile se na mala vrata u Srbiju 2007. godine.
Reč je o kupovini različitih artikala ili namirnica na više čekova, s tim da prvi dospeva odmah, a naredni, u zavisnosti od trgovine, za tri, šest meseci ili čak godinu dana, u jednakim mesečnim ratama bez kamate.

Ovaj vid kupovine je vrlo popularan u Srba, jer ne samo da dozvoljava kupovinu skupljih stvari, nego je nekad i jedini način preživljavanja, jer čekovima kupuju osnovne životne namirnice.

Ali, ako je suditi prema prvim reakcijama australijskog tržišta na novi proizvod „kupi sada, plati kasnije“ (buy now pay later – BNPL), Australijanci bi naprosto obožavali „naš“ vid kupovine „na poček“.

Tržište je, kažu poznavaoci, naprosto eksplodiralo. Vrednost transakcija preko tržišnog lidera „Afterpeja“ udvostručila se prošle godine, sa 5,2 milijarde na 11,1 milijardu dolara.
Zato ne čudi što se lokalni operatori, poput „Afterpeja“ i „Zip Koa“, suočavaju sa sve većom konkurencijom. Pored „Pejpala“, i najveća australijska banka, CBA (Komonvelt banka), planira da u avgustu lansira svoj BNPL proizvod, Steppej.

Navodno i „Epl“ u saradnji s bankom „Goldman Saks“ planira da doda BNPL svom sistemu „Eplpej“.

Da li su Oziji prezaduženi?

Uprkos brzom rastu, ovaj vid kupovine u Australiji čini svega jedan odsto ukupnih plaćanja. Pa, i pored toga, postoji ozbiljna zabrinutost da bi ovaj vid plaćanja mogao da dovede do prezaduženosti Australijanaca.

Tako je australijski regulator, Australijska komisija za sigurnost i investicije (ASIC), koji aktivno nadgleda sektor, izrazio zabrinutost, ukazujući na opasnosti da potrošači prave velike račune.

Prema istraživanju ASIC-a, ova industrija je zabeležila 43 miliona dolara izostalih plaćanja u 2019, što je za 38 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Neki potrošači su bili u takvim finansijskim teškoćama da su morali da smanje kupovinu hrane, kao rezultat korišćenja BNPL šema.

Da li je plaćanje na rate opasno?

Za potrošača koji ima kontrolu nad svojim finansijama, ovaj vid plaćanja nije rizičan i može da bude daleko jeftiniji od kredita ili kreditnih kartica, jer se ne plaća provizija.

Tako „Pejpal“ omogućava da iznose od 30 do 1500 dolara potrošač podeli u četiri rate – prva se plati odmah, a preostale tri u narednih mesec i po, na svakih 14 dana.

Problem nastaje onog momenta kad već zaduženi Australijanci krenu u nekontrolisanu kupovinu preko ovih platformi i osveste se tek kada rate stignu na naplatu. Kako bi izbegli izbacivanje s platforme, mnogi od njih počinju da kasne sa isplatama rata kredita u bankama, kasne s dugovima po kreditnim karticama ili ne plaćaju na vreme račune za struju.

Strožija regulativa – rešenje?

Upravo sve veća zaduženost, tačnije nemogućnost otplaćivanja različitih kredita i dažbina, dovela je do zahteva da se ovaj sektor uredi na isti način kao i svaki zajam ili kredit.
Međutim, platforme kažu da im je sektor odlično poznat i da je sve izuzetno regulisano. Tako na primer, „Pejpal“ ne može da se koristi za plaćanja vezana za kockanje, trgovinu kripto valutama, ugovore kojima se plaća samo razlika vrednosti, za kupovinu deviza, transfere drugim pojedincima i donacije neprofitnim organizacijama.

Kako BNPL provizije, koje se kreću oko četiri odsto, plaćaju trgovci, a ne potrošači, samim tim ni njihov proizvod nije stavljen u kategoriju kredita. Zato, Nacionalni kreditni biro i nema mogućnost kontrole nad korisnicima ovih usluga.

Postavlja se pitanje u kojoj meri su trgovci zaštićeni u slučaju da prezaduženi klijent ne može više da servisira plaćanje svojih rata. Trgovcima za sada ostaje mogućnost da povećaju cene svojih usluga ili proizvoda za iznos provizije koju im naplaćuju BNPL platforme i da se na taj način zaštite od eventualne potrošačke zloupotrebe.

Građanima se preporučuje da vode računa o ličnim finansijama, i pod kojim uslovima se zadužuju, a inflacija u Australiji skoro da i ne postoji, tako da ništa ne može da „pojede“ vaš dug, već on i dalje „stoji“ i čeka na naplatu.

RBA (za sada) neće intervenisati

Guverner Filip Lou rekao je da Banke državnih rezervi (RBA) nije intervenisala ni u vezi plaćanja kreditnim karticama sve dok ono nije dostiglo 60 odsto ukupnih plaćanja. To praktično znači da ni od ove institucije u narednom periodu ne može da se očekuje da će doneti više normativa na području BNPL plaćanja.

Bum BNPL računa

Kolika je ekspanzija odloženog plaćanja u Australiji, pokazuju i podaci ASIC-a. Naime, broj BNPL računa u Australiji se popeo sa manje od pola miliona u 2016, na 3,7 miliona u u 2019. godini.

Kako su propale trgovine u Srbiji

Kupovina „čekom na poček“ bila je naročito popularna u vreme inflacije u Srbiji, kad sve ostale rate „pojede“ inflacija. Tada su i propadali veliki trgovci, kao na primer, Robne kuće Beograd, jer nikada nisu uspeli da se oporave od novčanih gubitaka.