Sezona lešnika je u punom jeku, a ljubitelji ove hranljive i popularne namirnice uskoro bi mogli da osete povećanje cena na tržištu. Njihovo prisustvo u desertima, čokoladama i raznim proizvodima je neizbežno, ali klimatski izazovi i rastuća globalna potražnja sve više utiču na cene i dostupnost.
Cene lešnika širom sveta su porasle za više od 30 odsto od početka godine. Strani mediji izveštavaju da je jedan od razloga hladan april u Turskoj, koji je oštetio brojne cvetove i značajno smanjio žetvu, što posebno pogađa proizvođače čokolade. Pored toga, cene kakaoa takođe rastu na duži rok, što dodatno utiče na konačnu cenu proizvoda u kojima se koriste lešnici.
Za poljoprivrednike koji postignu prinos od približno dve tone po hektaru, zarada može dostići 10.000 evra, a u izuzetno uspešnim godinama i više. Dug vek trajanja plantaža, koji može biti i do pola veka, čini lešnik veoma profitabilnom kulturom u voćarstvu, što potvrđuje sve veći broj novih plantaža u različitim regionima.
Proizvodnja u porastu
Globalna proizvodnja lešnika raste za oko 3 procenta godišnje, prema podacima Međunarodnog saveta za orašaste plodove i sušeno voće. U ukupnoj potrošnji orašastih plodova, lešnici su na petom mestu sa 11 procenata, iza badema (27%), oraha (22%), indijskog oraha (20%) i pistaća (14%).
U sezoni 2022/23, globalna žetva je dostigla 585.150 tona, što je najveći rezultat u poslednjih deset godina. Turska prednjači sa 71 procenat ukupne proizvodnje, dok Italija sledi sa oko 10 procenata. Uzgoj lešnika raste i u SAD i Čileu.
Proizvodnja lešnika u Hrvatskoj stalno raste, piše Dnevno.hr. Prema podacima Agencije za poljoprivredna plaćanja, u 2023. godini pod plantažama lešnika bilo je 7.933 hektara, dok je u 2019. godini ova površina bila 5.549 hektara, piše AgroKlub. Najveći broj plantaža nalazi se u Osiječko-baranjskoj, Virovitičko-podravskoj i Bjelovarsko-bilogorskoj županiji, a većina njih je relativno mlada, stara do deset godina. Uzgoj se često finansira kroz skoro 20 različitih subvencija, uključujući podsticaje za intenzivnu proizvodnju, organsku poljoprivredu i zatravljivanje trajnih zasada.
Uzgoj lešnika raste
Podaci Državnog zavoda za statistiku pokazuju da je u Hrvatskoj 2021. godine proizvedeno 1.945 tona lešnika, a 2022. godine 2.589 tona, od čega većina potiče iz intenzivne proizvodnje, dok manji deo dolazi iz ekstenzivnih voćnjaka za sopstvene potrebe.
Što se tiče trgovine, Turska je glavni izvor uvoza. Hrvatska je u prvih deset meseci prošle godine uvezla iz Turske 401 tonu oljuštenih lešnika, u vrednosti od 2,37 miliona evra, od ukupnog uvoza od 620 tona vrednog skoro 3,7 miliona evra. Slede Italija (170 tona) i Bosna i Hercegovina. Izvoz u istom periodu iznosio je 465 tona vrednih skoro 1,6 miliona evra, pri čemu je najveći deo otišao u Italiju, nešto više od 302 tone u ljusci, dok su manji delovi isporučeni u BiH i Sloveniju.
