Otadžbinu nose u srcima

Grupa čitalaca „Vesti“ iz Lugana u Švajcarskoj, koju čine dobrotvori poreklom iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, obradovala je ovih dana, sa ukupno 400 švajcarskih franaka, četvoro štićenika našeg Humanitarnog mosta na Pešteru, Rogozni i u Novom Pazaru. Još 200 evra stiglo je iz Hamburga, sa severa Nemačke, od porodice Novović, poreklom sa Kosova i Metohije.

Dobrotvori iz Lugana

U propratnom pismu, upućenom poznatom humanitarcu i našem saradniku Hidu Muratoviću, sa molbom da pomogne oko uručivanja njihove pomoći, dobrotvori iz Lugana ističu da su u obezbeđivanju donacija, koje će, osim u Rašku oblast, biti upućene siromašnima i u drugim delovima Srbije, Crne Gore i Republike Srpske (još 500 franaka) učestvovali i njihovi prijatelji i poslovni saradnici iz Francuske, Italije i Španije. Naglašavaju da su daleko, ali da otadžbinu nose u svojim srcima i da su uvek spremni da pomognu starima, siromašnima i bolesnima u rodnom kraju.

Donatori su zamolili da se donacija podeli na četiri jednaka dela i da po 100 franaka dobiju: porodice Slobodana Bandovića iz sela Gradac na Pešteru, porodica Raha Baždara iz Sjenice, supružnici Dilja i Milanko Drobnjak iz Pasijeg Potoka na Rogozni i usamljena starica Radmila Tošić sa Golije.

Porodica Bandović je izuzetno siromašna, glava familije Slobodan nadničeći jedva prehranjuje suprugu Stanku, majku Mariju i decu Stafana, Marka i Milicu, pre tri godine naši čitaoci sagradili su im novu kuću u koju su se uselili krajem novembra prošle godine, nakon što su tri godine u mraku čekali struju.

Nepokretni Raha

Porodica nepokretnog Raha Baždara iz Sjenice godinama preživljava uz pomoć dobrih ljudi i naših čitalaca, a sve petoro Rahove dece: Elko, Safija, Sabaheta i Ela imaju smetnje u razvoju i nesposobna su za rad i samostalan život.

Supružnici Dilja i Milanko Drobnjak žive u planinskoj zabiti i nemaju mnogo mogućnosti da zarade za pristojan život, Dilja je u ovaj siromašni kraj došla iz Albanije, da bi se udala i makar i u poznim godinama dobila potomstvo. Naši čitaoci kupili su im kravu, veš-mašinu i televizor…

Tešku borbu za još koju godinu života vodi i starica Radmila Tošić, iz Kuzmičeva na Goliji, koja nakon nekoliko porodičnih tragedija živi sama i jedva opstaje u planinskoj zabiti.

Uz bedu i sirotinju, u oktobru nas je zadesila i teška tragedija, božjom voljom, izgubili smo sina Radišu koga smo godinama lečili uz pomoć dobrih ljudi iz celog sveta, sada nam je još teže – ističe Slobodan Bandović i naglašava da njegovoj porodici, koja se prehranjuje uz pomoć narodne kuhinje u Sjenici, svaka pomoć zlata vredi, do neba su zahvalni svim dobrotvorima.

Nama je svaka pomoć velika kao kuća, hvala dobrotvorima iz Lugana, kupićemo brašno i lekove, to nam je sada i uvek najpotrebnije, bog im dao sreću i zdravlje – ističe Elko Baždar.

Hvala bogu, pa zima ove godine puno „kasni“, na Rogozni još nema snaga, ni mraza, a i putevi su prohodni, pa možemo(kad imamo para) da odemo do Novog Pazara i kupimo šta nam je najpotrebnije, ova donacija omogućiće nam da dok je vreme još lepo pešice siđemo do grada i snabdemo se najosnovnijim namirnicama – priča Dilja Drobnjak.

I meni svaka pomoć život znači, nedavno sam dobila donaciju iz Australije koja će mi, uz ovu iz Švajcarske, pomoći da nekako preguram zimu i dočekam proleće, hvala puno dobrotvorima, bog neka ih čuva – poručuje ova usamljena starica sa Golije.

Donacija porodice Novović iz Hamburga obradovala je puno Miloša Jovanovića, bolesnog i siromašnog ratnika sa Košara koji sa majkom Rosom, obolelom od karcinoma, i sestrom Marinom preteško živi u selu Troštice na Goliji, i usamljenu i šlogiranu staricu Slobodanku Milošević iz sela Znuša na Rogozni.

Bez prihoda

Jedva opstajemo, nemoćni smo da bilo šta radimo, a prihoda nikakvih nemamo, pošto ne možemo da platimo struju, nekoliko puta ostajali smo u mraku i uvek su nas spasavali dobri ljudi, i ovu donaciju potrošićemo za lekove i svetlo, hvala beskrajno dobrotvorima iz Hamburga – veli Miloš i nada se da ga i tokom 2024. dobrotvori neće zaboraviti.

Hvala za sve

Do pre tri godine sam često gladovala, nisam imala ni za lekove, niti za ogrev, zahvaljujući čitaocima „Vesti“ ovu zimu dočekala sam prilično spremna, sada mi je najvažnije da me zdravlje posluži i da me dobri ljudi ne zaborave, oni su moja porodica i sva moja nadanja, hvala im za sve što čine za mene – kaže baka Slobodanka.