Premda niko ne spori da porez mora da se plati, biće jako zanimljivo videti da li to važi podjednako za dedinjske tajkune sa milionskim dugovima, kao i za radnike i penzionere koji jedva spajaju kraj s krajem, a uzgred su i najredovnije platiše.
Ipak, u Srbiji svaki šesti građanin koji poseduje nekretninu porez na nju ne plaća uopšte. Među njima su i hiljade ljudi iz dijaspore koji poseduju imovinu u Srbiji, ali retko dolaze, te se i oni nalaze na spisku neurednih platiša. Kako bi sve dužnike nateralo na izmirenje obaveza, Ministarstvo finansija je utvrdilo i zateznu kamatu na poreski dug od 18 odsto godišnje.
Naplativ svaki deseti dugZakon o poreskom postupku zamišljen je kao instrument bolje naplate iako je sama Poreska uprava kod donošenja zakona zaključila da je manje od 10 odsto nenaplaćenih poreza uopšte naplativo. Dakle, svakog desetog dužnika biće uopšte moguće naterati da plati državi njeno. Zakonom je predviđeno da ukoliko kasnite sa plaćanjem poreza, u roku od 30 dana stiže opomena, a samo pet dana kasnije sledi i oduzimanje imovine ili blokiranje računa. Najmanja kazna je 50.000 dinara čak i ako je iznos koji dugujete višestruko niži. |
Sve ovo je ideja Lazara Krstića, "čuda od deteta" i sad već bivšeg ministra finansija koji je bio rešen da preko leđa najsiromašnijih uteruje poresku disciplinu. Ministarstvo pod palicom Dušana Vujovića uvidelo je nelogičnost tako drakonske politike, te je celu Krstićevu inicijativu proglasilo "greškom".
"Ideja jeste bila da se povećanjem iznosa kazni utiče na sve poreske obveznike da na vreme razmišljaju o svojim obavezama. Ali, navedeni član 188, kojim je predviđeno da svi građani koji ne izvrše uplatu poreza utvrđenu u poreskoj prijavi budu novčano kažnjeni iznosom od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 50.000 dinara, nije inicijalno bio predviđen. To je trebalo da važi samo za preduzetnike, a ne za sve građane", tvrde izvori u Poreskoj upravi.
U Ministarstvu finansija priznaju da zakon predviđa ovu astronomsku kaznu, koju će građani plaćati i ako, recimo, duguju 200 dinara za porez, ali navode da konačnu reč o visini kazne daju prekršajni sudovi. Time Ministarstvo skida odgovornost za propust sa sebe i blažu kaznenu politiku predaje u ruke sudovima, a da se time ne menja sam zakon.
"U svakom konkretnom slučaju prekršajni sud će proceniti olakšavajuće okolnosti, i propisati prekršajnu kaznu", kažu u Ministarstvu finansija.
To znači da sud može ublažiti propisanu kaznu od 50.000 dinara, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne.
Duboki džep i plitka državaProblem je što od ukupno 412 milijardi dinara više od polovine duguju preduzeća u restrukturiranju, u stečaju i ugašena preduzeća, čija dugovanja ne mogu da se naplate. Od blizu 58 milijardi aktivnih dugovanja skoro polovina je u procesu reprograma pa je naplativo svega oko 30 milijardi, dakle manje od desetine ukupnog duga. I dalje za poreze najviše duguju isti, mahom oni čiji je džep najdublji. Navikli da im država s vremena na vreme oprašta poreske dugove i daje razne olakšice, snalaze se na različite načine, ali dug ne plaćaju. Tu su lideri Zastava oružje, Simpo, preduzeća Milana Beka, Dragana Đurića, Miroslava Bogićevića, Marka Miškovića. |
"Za građane je raspon kazne od 5.000 do 150.000 dinara. Ali, sud može, ukoliko građanin u međuvremenu izmiri poreske dugove, da odluči i da se sve završi opomenom", kažu u Ministarstvu finansija.
Porez na imovinu, odnosno kuće, stanove, poslovni prostor ili garaže, plaća se u četiri rate. Prvu smo morali da platimo 15. marta, drugu 15. maja, treću 15. avgusta, dok poslednju, četvrtu, uplaćujemo do 15. novembra. Poreski konsultant Đerđ Pap kaže da je ova odredba samo jedna od mnogih koje su donete nakaradno, samo zato što se zakoni menjaju a da se pre toga ne konsultuje stručna javnost.
