Prošlo je tek petnaestak dana od kada rudar Mile Škorić (51) iz Resavice nije razdužio lampu, nije otišao u rudničko kupatilo, niti se vratio svojoj kući, a čini se da su ga svi već zaboravili. Kobnog 19. februara na njega su se obrušili ugalj i jalovina. Kamarati su ga otkopavali gotovo pet sati, ali nažalost, mogli su samo da izvuku njegovo beživotno telo, na kome, pričaju očevici nijedna koščica nije ostala čitava.
Od kada se na njega obrušio deo jame u kojoj je zarađivao za hleb za njega i suprugu Danielu, na pleća njegovog pastorka Daniela (31) pala je briga o majci Danieli i mlađem bratu Mariu (28). Od svoje plate koje zaradi kopajući ugalj u jami „Vodna“, on će hraniti njih troje. Nažalost, to neće biti dovoljno za otplatu stambenog kredita.
– Mile je o bratu i meni brinuo bolje nego naš pokojni biološki otac. Majku je čuvao kao da je dete, jer je veoma bolesna. Pošto nije u stanju da hoda ni 200 metara, on joj je donosio lekove, snabdevao hranom, kuvao joj čaj izjutra. Mario živi u Ćupriji, u kojoj sam i ja živeo sa devojkom, ali sam morao da se preselim da bih brinuo o majci. Njoj je svakodnevno potrebna pomoć – kaže Daniel.
Njegova majka, koja je još uvek pod sedativima, jer ne može da prežali gubitak supruga Mileta, kaže da ne zna kako će da živi bez njega.
– Nikada mu ništa nije bilo teško da uradi za mene. Posle spontanog pobačaja moje zdravlje totalno se urušilo. Najgore je što sam od tada počela ubrzano da dodajem na težini i nijedan lekar nije mogao da mi kaže uzrok. Zbog toga ne mogu da hodam ni 200 metara bez predaha, imam pritisak i insulinsku rezistenciju, reumu… Svakodnevno trpim bolove. Mile me je masirao, pa sam ih lakše podnosila … – plačući priča Daniela i dodaje da svakodnevno pije devet lekova i da joj za one koji nisu na listi mesečno treba više od 5.000 dinara.
Miletovi kamarati kažu da tako dobar čovek u Resavicu nije došao u poslednje dve decenije. Zbog toga će od svojih znojem „natopljenih“ plata odvojiti koliko budu mogli za njegovu porodicu, ali će to biti kratkog daha i nedovoljno. Naročito za stambeni kredit od oko 8.500 evra. Zbog toga mole ljude dobre volje da pomognu porodici njihovog kamarata, koji je, kažu, bio duša od čoveka.
– Najteže je što se o pogibiji rudara priča nekoliko dana. Nadležni završe svoj posao i niko ne odgovara zbog pogibije. Radnik kao što je bio Mile neće skoro da se rodi. Inače, radimo u veoma teškim uslovima, pomoću „štapa i kanapa“, jer nam je oprema stara čitav vek! Naši životi vrede 400.000 dinara, jer smo na toliko osigurani. Da li je moguće da je ljudski život toliko bezvredan? – pita se nadzornik smene Svetislav Stojković.
Ranjavan u Hrvatskoj
Bojan Radovanović, koji je sa Miletom radio u Senjskom rudniku, pre nego što je premešten u četvrti blok, na njegovoj sahrani rekao je da ne postoje reči kojima bi opisao Miletovu dobrotu, požrtvovanost, iskrenost, poštenje…
– Mile, koji je rodom iz Hrvatske, ima devetoro braće i sestara i majku Danicu. Kao šumarski tehničar radio je na „Plitvičkim jezerima“. Pošto je govorio nekoliko stranih jezika, ubrzo je postao turistički vodič. Umeo je i da svira gitaru. Nažalost, od kada je ranjen u levu ruku na ratištu u Hrvatskoj, više nije mogao da svira. Ali, bar je ostao živ. Prebegao je, a onda se zaposlio u rudniku „Rembas“ da bi mogao da zarađuje. Nažalost, to ga je koštalo života – tužno će Radovanović.
Pomoć se može uputiti na račun otvoren u Komercijalnoj banci na ime: Daniela Škorić 205-9001021960860-08
