Opet se slušaju kasete

Pored digitalnih platformi koje su svima dostupne, vinila koji su opet u modi, „vraćaju se“ i kasete; taj olako skrajnut format.

Dobro poznata svima koji su odrasli u 80-im i 90-im godinama prošlog veka, kaseta uživa u neobičnom „kambeku“ budući da mnogi poznati izvođači, kao što su Tejlor Svift, Džej Zi ili Lana Del Rej ponovo izdaju albume na magnetnoj traci.

To je razlog zbog koga je nekoliko profesionalaca iz muzičke industrije pokucalo na vrata male francuske fabrike Mulann, specijalizovane za proizvodnju magnetnih traka. Razlog: svetske zalihe audio traka bile su velikom padu.

Suočene sa CD-om, a potom i „strimingom“, audio kasete gotovo su nestale su iz prodavnica. Ono malo što je ostalo, bilo je rezervisano za staromodne ljubitelje strane A i strane B.

Mulann je proizvodio magnetne trake za vozne karte za podzemnu železnicu ili za kartice na naplatnim rampama, ali nikada i audio kasete. U Francuskoj, inače, nijedna audiao kaseta nije proizvedena već 20 godina.

Međutim, fabrika je oberučke prihvatila novu situaciju na tržištu.

Glavni direktor Žan-Lik Reno je uveren da u današnjem muzičkom svetu ima mesta za analogni zvuk.

„Uzmite, na primer, grejanje. Imate radijatore, prijatno je, digitalno je, ali je uvek lepo zapaliti dobru vatru u kaminu“, rekao je on. „Zadovoljstvo nam je cilj“, napominje, „a to je kaseta ili vinil“.

Hemijsku formulu su znali i ranije, a kada su rešili neke tehničke probleme, proizvodnja je krenula. U kasetu od 60 minuta, stavlja se 89 metara trake.

Kasete, namerno pravljene u retro crno-narandžastom dizajnu, koštaju 3,49 evra po komadu. Mesečno ih se proizvodi na hiljade, a 95 odsto je namenjeno izvozu, rekao je komercijalni direktor Teo Žarden, koji je, kao 27-ogodišnjak premlad da bi iskusio zadovoljstvo, ili patnju, slušanja kaseta čije će se trake pre ili kasnije zamrsiti, zbog čega ih je trebalo raspetljavati olovkom ili prstom.

Mulann-u se u poslu sa kasetama pridužilo i proizvođač National Audio Company iz američkog grada Springfilda.

„Ima dovoljno posla za obe fabrike“, kaže Stiv Step, sin osnivača kompanije koja postoji pola veka. Prodaja kaseta porasla je 23 odsto na američkom tržištu prošle godine, sa 178 na 219 hiljada komada.

Ali to nije ništa spram 246 miliona albuma prodatih na kaseti 1994. godine, ali nije niti malo s obzirom da se format do pre koju godinu smatrao mrtvim.

„Kao staromodni tip, ne želim da zamišljam svet bez analogne muzike“, kaže Step. „Svet oko nas je analogan, naše su uši analogne“.

„Digitalni snimci su jako čisti i oštri, ali nemaju harmonije. Zapravo, to su digitalne slike audio snimaka“, zaključio je on.