„Oluja“ je genocid!

Akcija hrvatske vojske 1995. godine užasavajući je podsetnik na stradanje srpskog naroda u 20. veku i tragična opomena da se istorijske lekcije moraju pažljivije i mudrije savladavati.

Ovo je u ekskluzivnom itervjuu za „Vesti“, povodom Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji „Oluja“, poručila Snežana Janković, izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj.

Ove godine navršava se 26 godina od hrvatske akcije „Oluja“. Mnogo Srba je posle tog pogroma našlo novi život upravo u Nemačkoj. Šta je po vama bila operacija „Oluja“?

– Zločini počinjeni nad Srbima na samom kraju 20. veka spadaju u red najtežih nad nekom nacijom i ne mogu se posmatrati izdvojeno iz konteksta stradanja i genocida izvršenog nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu. Ovaploćenje ove, ljudskom umu teško zamislive mašinerije zla iz perioda nacističke NDH je koncentracioni logor Jasenovac, čija je stravična priča i danas obavijena velom ćutanja i predmet je najbezobzirnijeg revizionizma. „Oluja“ je užasavajući podsetnik na sva prethodna stradanja srpskog naroda i tragična opomena da se istorijske lekcije moraju pažljivije i mudrije savladavati. U akciji hrvatskih oružanih snaga 4. avgusta 1995. godine proterano je više od 220.000 Srba, dok se na listi poginulih i nestalih vodi 1.872 naših sunarodnika.

Etničko čišćenje

Ipak, ovo su podaci koje, izgleda, znaju samo Srbi?

– Naš narod s pravom doživljava kao veliku nepravdu i licemerje to što se o zločinima nad Srbima u „Oluji“ i sličnim akcijama ne govori uopšte ili u mnogo manjoj meri nego o žrtvama drugih naroda sa naših prostora. Tim pre je to dužnost i obaveza nas samih: da ih se sećamo i o njihovom stradanju svedočimo.

Da li je upotreba termina „pogrom“ ili „etničko čišćenje“ u sferi diplomatskog rečnika?

– Složićemo se najpre da ne postoji pravi termin ni prava reč ni u jednom rečniku za mržnju koja je do ovih zločina dovela, niti za opseg stradanja i bol onih koji su svoje najbliže izgubili na najstrašniji način ili onih koji su proterani sa svojih vekovnih ognjišta. Podsećanja radi, „Oluja“ je u haškoj optužnici protiv hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača okarakterisana kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora tadašnje Republike Srpske Krajine. Za taj poduhvat niko iz hrvatskog vojnog i političkog vrha nije odgovarao pred licem pravde i nije pravosnažno osuđen. Suprotno toj i takvoj pravdi, demografska slika srpskog naroda u Hrvatskoj nam govori da je, prema popisu iz 1991. godine, u Republici Hrvatskoj živelo 582.663 Srba, dok ih je prema popisu iz 2011. godine bilo 183.633. Nakon građanskog rata i masovnog egzodusa, broj Srba je opao za dve trećine u odnosu na period pre toga. Reč je, dakle, o najvećem etničkom čišćenju nakon Drugog svetskog rata i pogromu najstrašnijih razmera, u kome su bez razlike stradali i žene i muškarci, i deca i stari, uz sistematsko zatiranje svega što je nosilo žig srpskog.

Neshvatljivo veličanje pogroma

Srbija danas obeležava Dan sećanja, a Hrvatska će sutra slaviti. Može li se ta slika uopšte promeniti i kako?

– Srbija i Republika Srpska od 2014. godine zajedno obeležavaju Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“. Neshvatljivo je veličanje i slavljenje „Oluje“, kao što je neshvatljivo i prisustvo predstavnika međunarodne zajednice i diplomatskog kora na takvim „proslavama“, budući da na taj način učestvuju u proslavi etničkog čišćenja. Ta slika se može promeniti onda kada svi budu spremni da iskažu pijetet prema srpskim žrtvama, kakav očekuju i za stradale pripadnike drugih nacija. Takođe, unapređenje položaja Srba koji su preostali u Hrvatskoj, a koji su prečesto izloženi diskriminaciji i uskraćivanju osnovnih prava na sopstveni jezik, kulturu i pre svega bezbedan i dostojanstven život, bilo bi znak iskrene želje za prevazilaženjem nasleđa prošlosti i za pomirenjem. Uprkos izostanku toga, Srbija ne samo da vodi odgovornu politiku sa težištem na pomirenju i dobrosusedskoj saradnji u regionu, već je i predvodnik u stvaranju pozitivne atmosfere i jačanju spona i poverenja, kako bi se slika ratom, razmiricama i mržnjom rastrzanog regiona promenila nabolje.

Nezrelost Prištine

Za Srbiju je trenutno „pitanje nad pitanjima“ sudbina Kosova. Čini se da su pregovori zapali u ćorsokak zbog opstrukcija Prištine. Međutim, čini se da Zapad gleda blagonaklono na takvo ponašanje?

– Iznalaženje trajnog i održivog rešenja za problem Kosova i Metohije je tema od najvećeg značaja ne samo za našu zemlju, već i za očuvanje mira i stabilnosti čitavog regiona. Mi učestvujemo konstruktivno i u dobroj veri u procesu koji se odvija pod okriljem EU, ali on zasad ne daje rezultate.

Srbija i njeno rukovodstvo su u svakoj prilici pokazali da su uvek spremni na razgovore, što je još jedna potvrda odgovorne politike koju vodimo i na čemu nam se odaje priznanje. Trenutna dinamika i atmosfera u dijalogu, međutim, ne ohrabruju i pokazatelj su nezrelosti i nespremnosti na bilo kakve ustupke političkih lidera u Prištini. Nekonstruktivan nastup Prištine, pogotovu u pogledu obaveza preuzetih u prethodnim dogovorima i stava prema formiranju Zajednice srpskih opština, nesumnjivo sužava prostor u traganju za kompromisnim i obostrano prihvatljivim rešenjem. To uviđaju i naši evropski partneri. Uprkos svemu navedenom, Srbija ostaje posvećena dijalogu s Prištinom, ali insistiramo da ono što je dogovoreno mora biti i sprovedeno. Rezultat dijaloga treba da bude održivo rešenje prihvatljivo za obe strane i u interesu i Srba i Albanaca. To svakako ne može da podrazumeva da Srbija u ovom procesu izgubi sve i da se saglasi sa potpunim zanemarivanjem svojih državnih interesa i niko nema pravo da to od nas očekuje.

„Berlinski proces“

Nemačka je pokretač „Berlinskog procesa“, ali se čini da je ta inicijativa o proširenju EU zemljama Zapadnog Balkana trenutno u drugom planu jer je Unija zaokupljena sopstvenim problemima. Grešimo li?

– Berlinski proces je važan i koristan format regionalne saradnje koji je pokrenut 2014. na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel. Ovaj mehanizam pospešivanja i unapređenja regionalne saradnje je doneo i donosi konkretne koristi, kao, na primer, ukidanje rominga na Zapadnom Balkanu od 1. jula ove godine, jačanje saradnje mladih i slično, ali nije i ne treba ga posmatrati kao zamenu za punopravno članstvo u EU. Naprotiv, mogli bismo reći da je on svojevrsna priprema regiona za članstvo. Punopravno članstvo u EU jedan je od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta i strateški cilj Srbije. Svesni smo da je put ka članstvu dug, zahtevan i praćen brojnim izazovima. U pravu ste kada kažete da EU prolazi kroz period različitih unutrašnjih izazova i da proces pregovora o pristupanju već sada traje dugo, ali Srbija u svakom smislu, i geografski i vrednosno, pripada evropskoj zajednici naroda. Trenutni zastoj u politici proširenja neće uticati na naše napore u reformama, jer je Srbija na evropskom putu i zbog transformacione moći pregovaračkog procesa – naš cilj je da pre svega omogućimo bolji život svojim građanima i budemo prosperitetna i za život privlačna država, da zadržimo naše mlade i da im obezbedimo uređenu državu, u kojoj imaju priliku da ostvare svoje potencijale.

Istorijski značaj „Otvorenog Balkana“

Koliko je značajan projekat „Otvoreni Balkan“? Kako Nemačka gleda na ovu inicijativu predsednika Vučića?

– Inicijativa „Otvoreni Balkan“ je nastala 2019. i na najbolji način svedoči da smo, sledeći tekovine i vrednosti Evropske unije, spremni i u stanju da sami oblikujemo svoju budućnost. Reč je o projektu začetom u samom regionu a prirodno je da niko ne može bolje da poznaje probleme i potrebe regiona od nas samih. Za sada su tri države – Srbija, Severna Makedonija i Albanija učesnice u ovom projektu, a nadamo se da će i čitav region, podstaknut konkretnim koristima koje će iz njega proizaći, izraziti spremnost da mu se priključi. Srbija inicijativu „Otvoreni Balkan“ vidi kao komplementarnu sa sličnim projektima, poput onih u okviru „Berlinskog procesa“ koji su Nemačkoj veoma na srcu i koji zemlje učesnice treba bolje da poveže, iskoristi sve njihove razvojne kapacitete, podigne atraktivnost za strane investicije i unapredi životni standard naših građana, kako bismo bili spremniji za ostvarenje zajedničkog cilja, a to je pristupanje EU.

Predsednik Srbije kao ključan argument navodi da je po tom istom receptu stvorena i EU?

– Upravo je reč o inicijativi čiji je cilj da u regionu uspostavi četiri slobode na kojima se temelji EU – slobodu kretanja roba, ljudi, kapitala i usluga. To su promene koje mogu dubinski da transformišu naša društv,a prema najavi predsednika Vučića, ukoliko se uspe u realizaciji navedenih ciljeva, od 1. januara 2023. godine neće biti granica za građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Nije li to vizija regiona zasnovana na evropskim vrednostima i nije li činjenica da na njenom ostvarenju prvi put zajedno rade Srbija i Albanija na primer, od istorijskog značaja i vredna svake podrške?

Velike investicije

Kako ste zadovoljni ekonomskom saradnjom Srbije i Nemačke?

– Nemačka je godinama među najznačajnijim privrednim partnerima Srbije. Naš je prvi spoljnotrgovinski partner i jedan od pet najvećih stranih investitora i bilateralnih donatora. Nemačke kompanije su poslednjih godina investirale u Srbiju više od 2,53 milijarde evra. Bilateralna trgovinska razmena je i u godini pandemije premašila pet milijardi evra, što ukazuje na stepen naše privredne povezanosti. Posebno ohrabruje činjenica da su nemački privrednici u najvećoj meri zadovoljni poslovanjem u Srbiji, kao i da je u našoj zemlji aktivno preko 400 kompanija sa nemačkim kapitalom, koje zapošljavaju 70.000 radnika. Naš cilj je da u saradnji sa nemačkim institucijama doprinesemo da ta brojka uskoro dostigne 100.000.

U kojim segmentima ta saradnja može da se unapredi?

– Saradnja se može unaprediti i dalje produbiti, kako u pogledu daljih nemačkih investicija u privredu Srbije, tako i u njihovom učešću u infrastrukturnim projektima, saradnji u oblasti auto-industrije i energetike, u poljoporivredno-prehrambenom sektoru, u oblasti informacionih tehnologija i turizma. Srbija je na polju dualnog obrazovanja imala mnogo koristi od razmene iskustava i praksi sa Nemačkom. Ne treba zaboraviti ni oblast kulture, gde smo sa Nemačkom pre pandemije imali izuzetno dinamičnu međuljudsku razmenu i gde vidimo prostor za postizanje boljeg međusobnog razumevanja i saradnje.

Dijaspora je prioritet

Nemačka je zemlja s najviše državljana Srbije. Kako ste zadovoljni saradnjom sa brojnim srpskim organizacijama i udruženjima i šta bi tu još trebalo popraviti?

– Na dužnost ambasadora Srbije u Nemačkoj sam stupila krajem oktobra 2019. godine, svega nekoliko meseci pre početka pandemije koja je sve donedavno u potpunosti paralisala javni život u Nemačkoj i onemogućila održavanje bilo kakvih skupova. I dalje su moguća samo okupljanja sa relativno malim brojem učesnika. To je omelo moje planove i želje u vezi sa dijasporom, jer sam dosad, osim Berlina, uspela da obiđem samo naše ljude u Frankfurtu i Minhenu. Uskoro ću službeno posetiti Hamburg i veoma se radujem susretu sa predstavnicima naše dijaspore u tom delu Nemačke.

Saradnja s našim udruženjima je jedan od priotiteta u radu Ambasade, a sve s ciljem da se unapredi položaj našeg naroda u Nemačkoj, da se Srbija predstavi na pravi način i da se pruži najkvalitetniji doprinos unapređenju bilateralnih odnosa sa Nemačkom, gde je potencijal dijaspore dragocen i nezamenljiv. Brojna naša udruženja na tome predano rade dugi niz godina, neka decenijama. Uz najvažniji uslov – slogu i jedinstvo oko postizanja naših nacionalnih ciljeva – sigurna sam da možemo očekivati sve bolje i bolje rezultate.