U Sidneju je u petak, 7. aprila, u 88. godini preminuo dr Marko Marinković, lekar koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj zajednici i australijskoj medicini.
Dr Marinković je rođen 16. aprila 1935, a zauvek nas je napustio samo devet dana pre nego što je trebalo da uđe u 89. godinu života. Rođen je u Sarajevu, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, a u rodnom gradu je i završio studije medicine i stažirao u Univerzitetskoj bolnici od 1961. do 1964. godine.
Kao 30-godišnjak se 1965. zaputio u Australiju i počeo da radi u Bolnici zapadnih predgrađa (Western Suburbs Hospital) u sidnejskom Krojdonu. Radio je i u bolnicama u Stretfildu i Ešfildu, ali će ga se srpska zajednica pre svega sećati kao lekara opšte prakse iz Ulice Fišer u Piteršemu, gde je od 1969. do 2020. godine imao privatnu oridnaciju.
Dr Marinković je tokom bogate karijere u medicini bio angažovan i na obrazovnim programima Kraljevskog koledža lekara opšte prakse (RACGP), čiji je bio član, a obavljao je i funkciju blagajnika u Medicinskom udruženju zapadnih predgrađa Sidneja. Bio je i član Australijske medicinske asocijacije (AMA).
Ipak, prijatelji i zajednica pamtiće ga pre svega kao velikog čoveka, koji je celog sebe davao za zajednicu i bio član mnogih srpskih organizacija, klubova i udruženja.
– Marko je bio veliki humanista, čovek koji je voleo život i ljude i uvek bio nasmejan. Nikada mu ništa nije bilo teško, voleo je da se smeje i voleo je svoj poziv za koji mi je rekao da je još kao dete, od svoje šeste godine, znao da će biti doktor – kaže Zoja, supruga dr Marka.
Pored toga što je bio odličan doktor I dijagnostičar, dr Marinković je uradio izuzetno velike stvari za srpsku zajednicu.
Imenovan je za doživotnog člana u Crkvenoj opštini Svetog Đorđa u Kabramati, bio je inicijator izgradnje i predsednik Odbora za gradnju crkve Svetog arhiđakona Stefana u Ruti Hilu (1983-1988), zatim osnivački član Srpskog pravoslavnog udruženja Sveti Sava (1976-1996), osnivač i član Srpske nacionalne federacije u Australiji), potpredsednik Eparhijskog saveta i odbora za Australiju i Novi Zeland (1988-1985).
Veliki doprinos dao je i kao član Osnivačkog odbora, a kasnije i predsednik Srpskog pravoslavnog dobrotvornog društva (SOWA), koje je odigralo značajnu ulogu da se u Australiju naseli preko 10.00 izbeglica iz ratom zahvaćenih područja bivše Jugoslavije.
– Znao je da se uputi u Kanberu i da predstavlja svoj narod, pogotovo onaj deo naroda koji je prolazio kroz teška vremena u poslednjim ratovima devedesetih godina. Preko udruženja SOWA smo i dobili oko 10.000 izbeglica koji su se naselili u Liverpul i okolinu, a preko ove organizacije počelo je i učenje srpskog jezika u školama u Liverpulu. Marko je voleo svoj narod i svoju crkvu – kaže Zoja.
Dr Marinković ima najveće zasluge i za uspostavljanje katedre srpskog jezika na sidnejskom Mekvori univerzitetu, 1981. godine. Ova katedra postojala je do 2004. godine i bila je prva katedra srpskog jezika u dijaspori.
Voleo je i sport, bio je pune dve decenije član Fudbalskog kluba Avala iz Boniriga, današnjih Belih orlova. Bio je i zaljubljenik u čitanje, pa je iz ove svoje strasti bio član odbora koji je osnovao prvi Srpski muzej i biblioteku u Australiji (1985-1994).
Ovo su samo neka od najznačajnijih dostignuća i funkcija dr Marka Marinkovića za 58 godina života u Australiji.
Opelo povodom smrti dr Marinkovića biće služeno u sredu, 19. aprila sa početkom u 12 sati, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Ruti Hilu. Podušje će biti služeno u crkvenoj sali.
Orden od Patrijarha Pavla
Zasluge dr Marinkovića za srpsku zajednicu u Australiji prepoznate su najvrednijim ordenjem. Odlikovan je Ordenom reda Australije (OAM) od strane kraljice Elizabete Druge, 1989. godine.
Dve godine kasnije, dr Marinkoviću je uručen Orden Svetog Save Prvog reda, kojim ga je odlikovao Njegova svetost, patrijarh Pavle. Za zasluge u medicini dobio je zlatnu značku povodom 50 godina članstva u Australijskoj medicinskoj asocijacii (AMA).
Super-doktor
Pored toga što se borio za svoj narod, dr Marinković se borio i za prava lekara u privatnoj praksi, da im se pored ostalih zahteva prizna potreba da uposle doktore koji bi ih zamenjivali u slučaju da idu na odmor ili su bolesni i da mogu da dobiju profesionalno osiguranje.
– Direktno je komunicirao sa tadašnjom ministarkom zdravlja, senatorkom Kej Paterson. Za ovaj podvig, kolege su ga nazvale Superdok i u svojim profesionalnim novinama „Observer“, objavili 2003. kao udarnu priču o o njemu, gde su ispod slike napisali: Dr Mark Marinkovich, sada kršten kao Superdok od svojih kolega.
Osnivač SBS radija
Dr Marinković je bio veliki borac za očuvanje srpskog jezika u Australiji i možemo da mu budemo zahvalni što je naš jezik i dalje tako rasprostranjen u Australiji.
Pored katedre za srpski jezik na Mekvori univerzitetu, najveća zasluga koju je dr Marko ima za srpski jezik je današnji SBS radio.
Naime, 1975. godine dr Mrinković je bio jedan od osnivača etničkog radija EA2 iz kojeg je nešto kasnije izrastao SBS. Bio je i prvi koordinator tadašnjeg programa na srpsko-hrvatskom, sve do 1978.
