Od novinara do selektora

Dušan Đorđević je novi selektor mlade fudbalske reprezentacije Srbije!

Nikola Lazetić, direktor mlađih kategorija FSS, predložio je Đorđevića da se uhvati ukoštac sa uvek nezahvalnim zadatkom stvaranja asova za budućnost. Ali, ni rezultati neće biti zapostavljeni. U tom uzrastu se nismo plasirali na prethodne dve kontinentalne smotre, pa Dušan ima zadatak da „orliće“ odvede na naredni šampionat.

Posle igračke, strpljivo je gradio trenersku karijeru vodeći, pre svega, brojne beogradske klubove od petog ranga takmičenja naviše, a za njega se pročulo zahvaljujući uspesima na klupi IMT-a. Bio je pomoćnik Aleksandru Veselinoviću u Vojvodini i Čukaričkom, a onda, na Banovom brdu, dobio prvi put šansu da samostalno vodi superligaški klub. Brzo po razlazu sa „brđanima“, stigao je novi izazov – Radnik, sa kojim je naneo poslednji prvenstveni poraz Crvenoj zvezdi pre godinu i po dana. Zanimljivo, dugo se, paralelno, bavio i sportskim novinarstvom, u „Večernjim novostima“ i „Tipu“. Imao je na koga i da se ugleda – njegov otac, pokojni Petar Čane Đorđević, takođe je bio i sportski novinar, urednik fudbalske rubrike, nažalost, ugašenog JSL „Sport“ i fudbalski trener. Mlađi Đorđević je za „Vesti“ govorio o izazovima koji ga očekuju na novom poslu.

Čast i emocija

Prvi utisci posle ustoličenja na klupu mlade reprezentacije?

– Bez obzira na iskustvo u radu sa klubovima, koje nije malo jer trener sam već 17 godina, ali kada preuzmeš neku selekciju državnog tima, to je posebna čast i emocija. Ispunjen sam ponosom, pošto sam dobio priliku da radim sa najtalentovanijom decom koju Srbija ima. Mada, nisu to više ni deca, mnogi od njih su odavno prvotimci u klubovima i afirmisani fudbaleri. Zahvalan sam Nikoli Lazetiću, direktoru mlađih kategorija, jer je predložio mene. Razgovarao sam i sa predsednikom FSS Draganom Džajićem i zadovoljan sam, pošto sam dobio njegovu podršku. Nadam se da ću se uskoro videti i sa glavnim selektorom, Piksijem Stojkovićem.

Da li u funkcionisanju svih selekcija treba da postoji koordinacija selektora A tima i mlađih kategorija, kako bi se pravio zajednički plan?

– To bi bilo logično da smo mi mnogo veća zemlja, ali mi smo mala država, pa se radi od generacije do generacije, kako se koji igrač pojavi. Nemamo baš toliki izvor fudbalera da možemo mnogo da biramo.

Došli ste na to mesto umesto Gorana Plavog Stevanovića?

– Nismo se još čuli. U dobrim smo odnosima, znamo se odranije, ali sa ljudske strane nisam želeo da ga „čačkam“. Neko odlazi iz kluba ili selekcije, drugi dolazi, i to je tako u našem poslu.

Želja zvana EP

Prvo okupljanje je zakazano za 12. jun?

– Biće to prilika da se upoznamo. Fudbaleri su na odmoru, pa sam odlučio da u tom terminu nemamo utakmice. Odradićemo nekoliko dobrih treninga, napravićemo atmosferu i bazu za septembar kada nam počinju kvalifikacije za EP. Startujemo protiv Azerbejdžana. Uradićemo sve da budemo spremni za premijerni duel. Na prethodna dva EP u toj generaciji nismo išli na kontinentalnu smotru. Biće teško i sada jer iz grupe samo jedan tim ide direktno, a drugi u baraž. Verujem da ćemo biti konkurentni.

U grupi su još Englezi, Severni Irci, Ukrajina i Luksemburg. Gordi Albion je favorit?

– Englezi imaju mnogo fudbalera koji standardno igraju u Premijer ligi, a znamo da je to najjača liga na svetu. Ukrajinci su imali odlične mlade timove prethodnih godina, ne smemo da potcenimo ni Severne Irce i Azerbejdžan, koji su i te kako znali da budu nezgodni. Tamo se mnogo ulaže u fudbal i infrastrukturu. Izgrađeni su brojni stadioni i fudbalski centri, ima mnogo stranih trenera. Mladu selekciju Azerbejdžana je donedavno vodio Milan Obradović, bivši igrač Partizana i reprezentativac. To je dokaz da se tamo ozbiljno pristupa radu sa mladima, napreduju krupnim koracima.

Imamo talenat

Da li ste zadovoljni „materijalom“ koji dobijate u ruke?

– Ne bih se latio tog posla da ne verujem u potencijal momaka, pošto je sigurno da tu ima kvaliteta. Ono što može da bude problem je forma, jer mnogi fudbaleri ne igraju standardno u klubovima, neki odlaze u inostranstvo prerano i nemaju dovoljnu minutažu. Ali, to su uobičajeni problemi sa kojim se susreću razne generacije, nije svojstveno samo za ovu. Moja ideja će biti da selektiram veći broj momaka koji imaju utakmice u nogama. Ali, i oni koji ne budu sada na spisku biće pomno praćeni. Gledaćemo da li su izborili status u timu i u kojoj su formi, tako da nikome vrata nisu zatvorena.

Kažete da fudbaleri možda prerano idu „napolje“, ali kada se pogleda sastav našeg A tima, tu su skoro isključivo igrači koji su rano otišli iz Srbije?

– Teško je reći šta je dobro, šta loše. Naš fudbal je razvojni, kada za mladog igrača dođe dobra ponuda, to se teško odbija. Mi znamo za ove koji su uspeli, ali mnogo mladih se izgubilo u inostranstvu, pošto je tamo surovo. Nije lako otići u beli svet sa 19 godina!

Imali smo velike rezultate sa mlađim kategorijama u prethodnom periodu, bili prvaci Evrope 2013, najbolji na planeti 2015, ali nikako da te rezultate prenesemo na seniorski nivo?

– Mnogo se razlikuje fudbal koji se igra u mlađim kategorijama i seniorima. Mladi su u razvoju, i fizički i u svakom drugom smislu. Mi smo svakako talentovana nacija za fudbal i taj talenat lakše dolazi do izražaja u mlađim kategorijama, kasnije mnoge druge stvari preuzimaju primat. Osim toga, velike zemlje su u prednosti, jer imaju ogroman fond igrača koji konkurišu za selekcije.

Pozitivan ambijent

Stručnjacima koji rade sa klincima uvek se postavlja pitanje šta je važnije, razvoj fudbalera ili rezultati?

– Posao trenera je da proba to da spoji. Nije lako, mada je to nešto čemu ćemo težiti. Treneri uvek zavise od rezultata, ali kada radiš sa talentima ne može da se zapostavi ni razvoj. Mladi se najbolje razvijaju kada se dešava nešto pozitivno oko njih, kada su dobri rezultati, atmosfera i celokupan ambijent.

Da li naši klubovi dovoljno veruju mladim fudbalerima i da li je „bonus“ pravilo ispunilo očekivanja?

– Bonus pravilom je propisano da najmanje dva mlada igrača moraju da budu na terenu. Međutim, ako je fudbaler talentovan i kvalitetan onda se ne gledaju godine. Nije na meni da sudim da li naši klubovi u dovoljnoj meri veruju u mlade, ali imamo nekoliko klubova koji ih baš forsiraju. Neki klubovi koji se bore za vrh tabele i opstanak možda ne mogu u tako velikoj meri da se okrenu mladima već biraju proverene fudbalere.

Često se naglašava da je selektorski posao značajno drugačiji od uobičajenog posla u klubovima?

– Velika je razlika, u klubu imaš svakodnevne obaveze, a ovde su okupljanja jednom mesečno ili ređe. U kratkom vremenskom periodu mora da se odradi ono za šta u klubu imaš mnogo više vremena. Klupske pripreme traju i po dva meseca, a u reprezentaciji imaš samo četiri-pet dana na raspolaganju da spremiš ekipu. Ali, imam već dovoljno iskustva u radu u fudbalu, pa ću pokušati da napravim određene modifikacije i prilagođavanja za rad u reprezentaciji. Nema izgovora, trener mora da se snađe u svakoj situaciji i okolnostima. A, ovo su lepe okolnosti, pošto je veliko zadovoljstvo raditi sa najboljom decom svoje zemlje – zaključuje Đorđević.

TSC, Čuka i „Vožd“ za primer

TSC i Čukarički su spojili i rezultate i afirmaciju talenata?

– TSC je izbacio neke sjajne mlade fudbalere. Golman Veljko Ilić je dospeo na spisak selektora Stojkovića, dok se za centarfora Petra Ratkova otimaju brojni klubovi. U Čukaričkom su standardni Uroš Drezgić, Viktor Rogan, Vladimir Lučić i na njih vrlo ozbiljno računam. Pomenuo bih i Voždovac, koji je bio prepoznatljiv po talentima. Kada su izborili plej-of potpuno su se „oslobodili“ i pružili šansu podmlatku, često i po sedam-osam „bonusa“ na terenu. Oni i, inače, jesu mlada ekipa, ali im je pozicija na tabeli omogućila da budu još mlađi. Nemaju svi taj luksuz.

Dijaspora na oku FSS

Dragan Stojković je u ozbiljnoj „ofanzivi“ na Srbe iz dijaspore privoleo talentovanog Lazara Samardžića da igra za Srbiju. Imate li vi pik na nekog klinca koji je rođen i stasao van otadžbine?

– To savez radi već dugo, nije ništa novo. Prati se sve živo, stupa se u kontakt sa roditeljima čim neko dete pokaže talenat. Moji pomoćnici i ja ćemo se priključiti tom poslu, pratićemo sve momke koji su 2002, 2003. i 2004. godište. Moramo da se borimo za svako dete jer, ponavljam, nemamo tako veliki fond igrača – kategoričan je Đorđević.

Dvostruko nasledio oca

Nisu retki slučajevi da dete, po zanimanju, nasledi roditelja, ali vi ste baš specifičan slučaj jer ste „preuzeli“ oba očeva zanimanja?

– Kad odrasteš u porodici koja je potpuno sportska, to ti se uvuče pod kožu, iako oni nisu kod mene ništa potencirali. Video sam, u nekom trenutku, da mi igračka karijera neće ići željenim tokom, pa sam se opredelio da krenem honorarno da radim u „Večernjim novostima“. Dobio sam kasnije i stalno zaposlenje, ali sam, paralelno, počeo da se bavim trenerskim poslom i da završavam licence – objašnjava Dušan.

Ko zna šta život donosi

Koliko je novinarsko iskustvo bilo od pomoći u radu u fudbalu?

– Možda mi i jeste pomoglo u rečniku i komunikaciji sa fudbalerima jer mi je lakše da im prenesem to što želim. Veoma je bitna komunikacija sa ljudima i sa tim ekstratalentovanim momcima. Specifični su, traže neku pažnju i poseban odnos. On ako je talenat, zna da je talenat i da je iznad ostalih po nekim svojim karakteristikama. I, sad je trenerovo umeće da ga ubedi da on mora da se stavi u službu ekipe, a da mu ne ubije nijedan segment. Takođe, zahvaljujući pisanju znam koliko je važna saradnja na relaciji novinar – sportisti, jer sam bio sa obe strane. Žao mi je što sam napustio novinarstvo, ali sada sam u fudbalu, dostigao sam neki nivo i nadam se da ću u ovom poslu ostati. Ali, nikad ne reci nikad, ko zna šta život nosi.

Majstor za Zvezdu

Jedan ste od retkih domaćih stručnjaka kojem leži Crvena zvezda, prvo pobeda u Surdulici, pa remi na „Marakani“?

– To je splet raznih okolnosti – uz osmeh će, skromno, Đorđević. – To je poslednji poraz Zvezde, ima tome već godinu i po dana, a dugo pre toga takođe nisu izgubili. Utakmica kod nas je bila na teškom terenu. Rekao sam igračima: „Mnogo ljudi će gledati, ne nas nego Zvezdu, ali daj da im se svidimo bar malo.“ Hteli smo da ljudima koji vode klub pružimo malo vere da nešto možemo da uradimo. Namesti se da damo dva gola, oni smanje, izgurali smo 2:1 do kraja. Beogradskih 1:1 mi je još veće iznenađenje, jer je ponovljeno. Znali smo da smo ih čačnuli i da nas čekaju na revanš. Prošli su dalje u Evropi, pozivaju navijače… Imali su dva penala – jedan dali, drugi promašili. Oni su vodili 1:0, na kraju nam se otvorila kontra, dadosmo gol.

Ponosan na IMT i „brđane“

Jedan deo trenerske karijere proveli ste na „Old traktor“ areni kraj novobeogradske Fontane. Sledeće godine IMT će igrati Superligu?

– Drago mi je, proveo sam lep period u klubu. „Traktoristi“ napreduje iz godine u godinu, dosta se ulaže, dovode se dobri fudbaleri. I prošle sezone su bili blizu, ispali su u baražu, a sada su ubedljivo trijumfovali u Prvoj ligi. „Traktoristi“ imaju kvalitetnih mladih igrača koji su zanimljivi za različite reprezentativne selekcije. Želim im sve najbolje u eliti.

Vodili ste Čukarički do trećeg mesta?

– Napravili smo ozbiljne rezultate, na kraju te sezone oboreni su svi dotadašnji klupski rekordi. Najveći broj bodova i pobeda, najviše datih golova, izborena Evropa, i to sedam kola pre kraja. Ali, posle eliminacije od Hamarbija usledio je raskid saradnje. Srećan sam zbog njihovog uspeha ove sezone.