Dva aršina po kojima se tumači sprovođenje Briselskih sporazuma – pri čemu prištinska strana insistira na obavezama Beograda ali ne i svojim, otvaraju opet pitanje da li su svi ugovori – od Dejtona do Brisela – podložni rekonstrukciji, ali samo ako je ona na štetu jedne strane. Iz pregleda kršenja tih sporazuma, vidi se i koje.
Ukidanje srpskih tablica sa oznakama kosovskih gradova i uvođenje probnih za vozila iz Srbije primena je već postignutih dogovora, objasnio je Aljbin Kurti posle protesta više stotina Srba okupljenih na prelazima Brnjak i Jarinje. Ugovorni kapacitet kada je reč o formiranju ZSO nije bio tema Prištine.
Ovo bagatelisanje ugovornim stavkama ne samo da ostavlja prostor za razmišljanje kakva je priroda i obaveznost ovog dokumenta potpisanog u Briselu, već da li je slobodno tumačenje pravno obavezujućih sporazuma – zajedničko svim ostalim ugovorima od Dejtona preko Rezolucije 1244 do Vašingtonskog sporazuma.
Dejton – tiha revizija na štetu Republike Srpske
Mirovnim sporazumom koji su potpisale zaraćene strane – Republika Srpska i Federacija BiH – okončan je rat, a uz posredovanje SRJ, Hrvatske, EU, Francuske, Nemačke, Rusije, SAD i Velike Britanije, formirana je dejtonska Bosna i Hercegovina. Dejtonskim sporazumom, Republika Srpska je stekla sve atribute spoljne suverenosti-pravo na vođenje rata (ius beli gerendi) i pravo na zaključivanje međunarodnih ugovora (ius contrahendi), a kako je bila ugovorna strana, njoj je, ukazivali su pravni stručnjaci, priznato i pravo na ustavotvorstvo kao osnovno obeležje unutrašnje suverenosti.
Međutim, vremenom, ustavnim amandmanima i promenama Ustava uz posredovanje visokog predstavnika i zloupotrebom bonskih ovlašćenja Republika Srpska je izgubila 68 nadležnosti, a ustavna pozicija srpskog naroda je derogirana. Sklepana je, kako je ocenio, Nenad Kecmanović, nemoguća država.
Visoki predstavnici smenjivali su najviše državne službenike, RS je izgubila nadležnost nad teritorijom u onome što se danas zvanično naziva Brčko distrikt Bosne i Hercegovine, ukinuta je Vojska RS, a održavanje vojnih kapaciteta preneto na BiH.
Republika Srpska je i kroz reformu poreske politike razvlašćena od samostalnog odlučivanja. Slovo i duh Dejtona zgaženi su na najgrublji način, a agresivni pokušaji unitarizacije BiH, otvorili su pitanje odvajanja entiteta što izvorni Dejton izričito ne zabranjuje.
Rezolucija 1244 – Zapadno manervisanje ključnim dokumentom
Usvajanje Rezolucije SB UN 1244, opšteobavezujućeg dokumenta koji je označio kraj bombardovanja SR Jugoslavije, prema svedočenju učesnika, bio je maksimum koji se mogao obezbediti posle sukoba na Kosovu i Metohiji.
Kompromis na koji je Srbija pristala garantovao je poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, na jednoj, i široku autonomiju za KiM u okviru Srbije, na drugoj strani. SRJ je ispunila sve obaveze iz dokumenta, a onda je dokument poslužio zapadnim igračima za okupaciju geopolitičkog srca Balkana.
Usledilo je samoproglašenje nezavisnosti secesinističke tvorevine, priznanje od strane zapadnih zemalja, povlačenje srpskih istitucija, uspostavljanje kontrole nad južnom pokrajinom i blokiranje daljih opšteobavezujućih odredbi kao što je povratak srpskih policajaca i vojnika na teritoriju Kosmeta.
Uprkos tome što kosovsku nezavisnost ne priznaju Kina, Rusija, Indija, većina islamskih i ostalih zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike – dve trećine sveta, Zapad narušavajući odredbe Rezolucije 1244, insisitira na rešavanju kosovskog pitanja kroz potpisivanje Pravno-obavezujućeg sporazuma.
Dijalog Beograda i Prištine – Briselska rašomonijada
Briselski pregovori pod posredstvom EU trebalo je da formulišu principe za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova. Srbija se Briselskim sporazumima obavezala da neće ometati uspostavljanje pune državnosti Kosova, s tim što, prema usmenim izjavama njenih zvaničnika, ona tu državu neće priznati.
Kosovo se obavezalo da svojim zakonom formira zajednicu opština s većinskim srpskim stanovništvom, s ograničenim nadležnostima u oblasti lokalne samouprave i da prema evropskim standardima obezbedi manjinsku zaštitu srpskog stanovništva na Kosovu. Bilans je sledeći: Ovim sporazumima u ruke secesionističkih vlasti prešli su ključni atributi suverenosti (sudstvo, policija, civilna zaštita, lokalna samouprava, telekomunikacije, elektroenergetski sistem).
Kosovo s druge strane nije ispunilo ni odredbu vezanu za formiranje Zajednice srpskih opština koja je najdominantniji deo dogovora.
Vašingtonski sporazum – slovo na papiru
Sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine potpisan u Vašingtonu 4. septembra prošle godine nije zadirao u pitanje statusa Kosova i Metohije. Između ostalog, on je predviđao izgradnju putnih i železničkih veza, uključivanje Kosova u inicijativu „mini Šengen“, pronalaženje i identifikovanje nestalih, kao i vraćanje raseljenih. Za posledicu je imao priznanje Kosova od strane Izraela. Promenom administracije nakon pobede Bajdena na američkim izborima, ovaj sporazum je stavljen van snage.
Zapadni obrazac – sistem nagrade i kazne
Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Miloš Jončić rezimirajući međunarodne sporazume i dokumenta potpisana u prethodnim decenijama kaže da je zajednički imenitelj za sve potpisane sporazume izostanak dobre volje jedne ugovorne strane da ispuni preuzete obaveze.
Kao posledica toga, Srbija je, smatra, kao kada je reč o Briselskim sporazumima, bivala okrivljena za svaku sitnicu, dok je druga strana, u ovom slučaju prištinska, to koristila, a za svoja nečinjenja i neizvršavanja međunarodnih obaveza bivala nagrađena.
Ono što Dejton razlikuje od drugih dokumenata, jeste što je on potpisan uz garancije velikih sila. Kada je reč o Rezoluciji 1244, to je dokument donet od strane SB UN i on mora da bude poštovan u celosti, piše Sputnjik.
