Obraćajući se studentima Univerziteta Džordž Mejson, u vašingtonskom predgrađu Ferfaks, u Virdžiniji, Obama je isticao istoriijski značaj reforme, koja je jedno od njegovih ključnih predizbornih obećanja.
|
Amerikanci su na zdravstvo prošle godine potrošili 2.500 milijardi dolara ili 17,3 odsto bruto nacionalnog proizvoda. |
U atmosferi koja je podsećala na predizborne skupove iz predsedničke kampanje 2008, Obama je u govoru, koji su direktno prenosile glavne TV stanice, pominjao demokratske predsednike Frenklina Ruzvelta i Harija Trumana koji su se zalagali za takvu reformu još sredinom 20. veka i istakao je to ostvarenje ciljeva borbe koja traje već 100 godina.
|
Za usvajanje zakona potrebna je prosta većina u Predstavničkom domu koji ima 435 mesta, sa solidnom demokratskom većinom od 255 kongresmena. Računa se, međutim, da oko 30 demokrata, pre svega, oni čija je izborna baza pokazala razumevanje za republikansko protivljenje zakonu, ali i oni koji nisu potpuno uvereni da zdravstveno osiguranje neće pokrivati i abortuse, nije sigurno da li će podržati Obaminu reformu. Kod manjinskih republikanaca dosad nije bilo nikakvih dilema – oni su svi protiv zakona, ali i svesni da ga ne mogu zaustaviti ako Obama uspe da ubedi dovoljan broj demokratskih kongresmena da ga podrže. |
Obamina poruka, pored studenata koji su ga burno pozdravili i javnosti, upućena je, pre svega, kongresmenima iz njegove Demokratske partije koji se još kolebaju oko toga kako u nedelju da glasaju.
Budžetska kancelarija Kongresa procenila je u četvrtak da će reforma zdravstvene zaštite koštati 940 milijardi dolara u narednih 10 godina, ali i da će budzetske uštede u istom periodu iznositi 138 milijardi dolara, zahvaljujući smanjenim izdvajanjima za neke dosadašnje programe zdravstvene zaštite i povećanim porezima za bogatije.
Američki mediji prenose da do nedelje slede dodatni pritisci i pogađanja da bi se u nedelju obezbedila većina, što je i bio jedan od razloga što je predsednik odložio put u Indoneziju i Australiju.
Krajem prošle godine, Predstavnički dom, u novembru i Senat u decembru, usvojili su svoje verzije zakona o reformi zdravstvene zaštite. Verzija o kojoj će u nedelju glasati Predstavnički dom počiva na onoj koju je usvojio Senat, ali će kongresmeni odmah zatim odobriti i paket sa izmenama čiji je ciilj da se umire kolebljivi demokrati.
Prvi tekst će, kada ga potpiše predsednik Obama, postati zakon, dok će drugi morati ponovo u Senat gde će biti usvojen običnom većinom, koju demokrate imaju i u tom domu i po proceduri koja će onemogućiti republikansku opstrukciju.
|
U zemlji od 300 miliona stanovnika, oko 47 miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje, pa je po kvalitetu zdravstvenog sistema SAD na 32. mestu lestvice Svetske zdravstvene organizacije. Obaminom reformom osiguranje bi pokrilo još 32 miliona ljudi, pa bi neosigurani ostali uglavnom ilegalni useljenici, njih oko 12 miliona. |
Novim zakonom će se od svih Amerikanaca prvi put zahtevati da se osiguraju, da ne bi bili kažnjeni na godišnjem novou sa 695 dolara.
Poslodavci će biti kažnjeni sa 2.000 dolara po radniku kome ne ponude osiguranje koje može da plati.
Privatnim osiguravajućim kompanijama biće nametnuta mnoga pravila, uključujući zabranu prakse kojom se uskraćuje osiguranje ljudima koji su već bolesni, ali i propis da deca mogu da ostanu na polisi svojih roditelja do svoje 26 godine.
Ta reforma predstavlja najznačajniju ekspanziju federalnih garancija zdravstenog osiguranja za više od četiri decenije i najznačajniji dokument iz oblasti socijalnog zakonodavstva još od 1930-ih godina.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
