Nova provokacija Albanaca iz Bujanovca

Albanci su namerno napravili incident sa zastavom u selu Končulj, to je bio povod da se žale Briselu, a sve rade kako bi podizali tenzije na jugu Srbije, da bi uticali na poziciju Beograda u razgovorima sa Prištinom, kaže predstavnik Srba u Bujanovcu Nenad Mitrović.

Politički predstavnici Albanaca u Bujanovcu pismom su se obratili čelnicima Evropske unije zbog, kako su naveli, stanja nesigurnosti, straha izazvanim govorom mržnje, ksenofobije i rasizma prema Albancima u Srbiji. Za to su u pismu okrivili zvanični Beograd.

U poruci upućenoj visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelu, izaslaniku za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku i predsednici EK Ursuli fon der Lejen oni su najoštrije osudili zamenu zastave Albanije srpskom na spomeniku borcu paravojne organizacije OV PBM Fatmiru Ibišiju u selu Končulj.

Režija da se isprovociraju Srbi

Predsednik Srpske napredne stranke u tom gradu na jugu Srbije Nenad Mitrović kaže da je incident sa zastavom smišljen kako bi se za to okrivili Srbi, te da je zapravo to povod za pismo Briselu.

– Nije mi jasno u čemu se ogleda diskriminacija i pritisak na koji se pozivaju, jer je u Bujanovcu već godinu dana na vlasti koalicija koju čine samo albanske partije. U julu prošle godine oni su iz društvenog i političkog života opštine isključili 40 procenata Srba. Mi više ni o čemu ne odlučujemo na lokalu, Albanci sami odlučuju o svemu. Ako neko treba da se žali na diskriminaciju, to smo mi Srbi – kaže Mitrović.

On kao primer diskriminacije Srba navodi činjenicu da budžet za ovu godinu predviđa 83 miliona za investicije u mestima u kojima žive Albanci, a samo 6,5 miliona u mestima gde žive Srbi.

– Predsednik opštine je Albanac, predsednik Skupštine je Albanac, kao i njegov zamenik i svi direktori javnih preduzeća i ustanova. Nemate nijednog Srbina koji odlučuje o bilo čemu. Oni namerno prave ovakve incidente da bi podigli tenzije na jugu Srbije, da bi eventualno omeli poziciju Beograda u dijalogu sa Prištinom – ističe Mitrović.

I novinar iz Bujanovca Nikola Lazić kaže da je incident sa srpskom zastavom, koji je povod za pismo Borelju i kolegama, isceniran.

– Apsolutno je nemoguće da neki Srbin ode u Končulj koji je naseljen isključivo Albancima, to mesto je bilo uporište OVPMB, da skine zastavu Albanije i da stavi srpsku. Za to bi baš trebalo imati hrabrosti, uostalom, zašto bi to neko radio, koji mu je interes – kaže Lazić.

Novo pismo, stara želja Albanaca

On dodaje da je pismo samo nastavak težnje koja postoji od kada su i počeli pregovori u Briselu, da Albanci sa juga Srbije budu njihov deo.

– Pismo jeste novo, ali želje i namere nisu. Albanski odbornici iz tri opštine sa juga su još 2018. godine doneli deklaraciju kojom traže da budu deo pregovora, to je takođe otišlo u Brisel, odgovor je bio negativan – Albanci sa juga Srbije nisu deo dijaloga u Briselu u kome učestvuju Beograd i Priština.

Na pitanje, da li ima osećaj da Albanci već imaju i suviše prava u Bujanovcu, u kome apsolutno drže vlast, Lazić podseća da je 2013. godine Vlada Srbije donela uredbu o rešavanju takozvanog „problema sedam tačaka“ o kojima razgovori nikada nisu ni počeli.

– Treba reći da su neki zahtevi ispravni, jer se tiču svih građana ovde, glavna tačka je ekonomska nerazvijenost. Nema investicija, nema posla, investicije dolaze do Vranja, dalje nema, to osećaju svi građani sve tri opštine – kaže Lazić.

Bez Albanaca u državnim institucijama

Pismo Briselu potpisao je i narodni poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi koga smo pitali na šta se tačno mislio pod terminima „diskriminacija“ i „šikaniranje“, jer Albanci faktički upravljaju Bujanovcem.

Kamberi kaže da je Bujanovac lokalna priča. On dodaje da je položaj albanske nacionalne manjine u Srbiji problematičan zato što su Albanci ispod prosečno zastupljeni u državnim institucijama, u svim opštinama.

– Albanaca nema u policiji, pravosudnim institucijama, carini, upravi javnih prihoda, u svim državnim službama koje deluju ovde na lokalu. To je jedna od obaveza Republike Srbije, da izvrši harmonizaciju broja zaposlenih u multietničkim opštinama, u skladu sa strukturom stanovništva, ne samo po Ustavu, već i po programu iz 2001. godine na osnovu koga je i započet politički proces rešavanja problema u našim opštinama nakon oružanog sukoba – kaže Kamberi.

On dodaje da je sa još dva predstavnika Albanaca, a pre konstituisanja Vlade, predsedniku Srbije predao zahteve među kojima je i ovaj.

– Od 2007. godine učestvujemo na parlamentarnim izborima, nikada nismo uspeli da budemo deo većine. Ja sam šef poslaničke grupe sa šest narodnih poslanika koja je opoziciona, a sastoji se od predstavnika dveju manjina, Bošnjaka i Albanaca – kaže Kamberi.

On nije komentarisao incident sa zastavom u Končulju.