Nova nada za život

Kada su predsednici Vladimir Putin i Aleksandar Vučić 2019. godine u Beogradu potpisali dokument o saradnji u oblasti primene atomske energije u mirnodopske svrhe, mnogi su tu vest dočekali s nevericom, nerazumevanjem, pa i skepsom. Ali, u Srbiji će u naredne tri godine biti izgrađen Centar za nuklearnu medicinu koji će doneti novu nadu pre svega onkološkim bolesnicima.

Kao što smo pisali, Vlada Srbije i Državna korporacija Rosatom potpisale su Generalni okvirni sporazum o izgradnji Centra i osnivanju zajedničkog preduzeća koje će realizovati projekat Centra za nuklearnu medicinu na bazi ciklotronskog kompleksa i objekte za proizvodnju radiofarmaceutskih lekova.

Generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov ukazao je da su određeni rokovi za realizaciju projekta u kom će biti primenjene inovacione ruske nuklearne tehnologije.

Korist i za industriju

– Radiofarmaceutski kompleks i Centar za nuklearnu medicinu učiniće pristupačnom građanima Srbije visokotehnološku pomoć, usmerenu pre svega na rešavanje problema u borbi sa onkološkim oboljenjima.

U Centru će se primenjivati najnaprednije tehnologije, kao što je proizvodnja radioizotopa koji se koriste u medicinske i industrijske svrhe – rekao je Lihačov.

On je dodao da će se raditi i na proizvodnji legiranog silicijuma za industriju, odnosno da će Centar pružati usluge za određivanje elementarnog sastava ruda i minerala, kao i ekoloških uzoraka, ali poslužiti i poljoprivredi.

Predsednik Rosatoma Jevgenij Pakermanov rekao je da će biti pokrenuta savremena proizvodnja radiofarmaceutskih preparata za dijagnostiku i lečenje različitih oboljenja.

– To će u značajnoj meri doprineti razvoju napredne nuklearne medicine u Srbiji i celom regionu. Početak radova za praktičnu realizaciju projekta planiran je već u 2022. godini – naveo je Pakermanov.

Reaktor od 20 megavata

Da podsetimo, samo devet meseci posle Putina u Srbiju je stigao i tadašnji ruski premijer Dmitrij Medvedev, kada je potpisan sporazum o saradnji u izgradnji Centra koji podrazumeva izgradnju istraživačkog reaktora kakav ne postoji u ovom delu Evrope, što bi Srbiji donelo prednost i pokrenulo međunarodnu saradnju. Na sajtu Rosatoma tada je objavljeno da će rad Centra doprineti rešavanju niza važnih zadataka, a takođe obuku za nuklearnu industriju, kao i aktivnosti koje su pogodne za razvoj inovacija i istraživanja u oblasti digitalne tehnologije.

– Centar u kom će biti instaliran višenamenski istraživački reaktor kapaciteta do 20 megavata, predstavljaće poslednju reč u razvoju nuklearne tehnologije – rekao je tada generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov.

Svetski gigant

Rosatom je ruska globalna korporacija koja zauzima više od 50 odsto svetskog tržišta u oblasti primene mirnodopske nuklearne energije. Na drugom mestu je Vestinghaus koji drži oko 20 odsto globalnog tržišta, ali je već nekoliko godina u stečaju. Rosatom je upravo završio nuklearnu elektranu u Belorusiji, a trenutno gradi i u Mađarskoj, Turskoj i još nekoliko zemalja.

Obuka kadrova u Rusiji

Viši naučni saradnik Instituta za fiziku u Beogradu Vladimir Udovičić nakon potpisivanja međudržavnog ugovora ocenio je za ruski Sputnjik da je u svim segmentima reč o značajnoj investiciji u naučnu infrastrukturu.

– Takvu instalaciju mi dosad nismo imali. Postojao je u Institutu za nuklearne nauke u Vinči ruski reaktor manje snage, koji je u procesu gašenja. Ovo sada je nešto potpuno novo i po dimenzijama dosta značajno – rekao je Udovičić.

On je napomenuo da stari reaktor ne funkcioniše nekoliko desetina godina i da smo za to vreme kadrovski osiromašili. Zato gradnja novog predstavlja zamajac da se školuju novi kadrovi u Rusiji, s tim što bi na našim fakultetima morali da budu otvoreni novi studijski programi.

– Rosatom je toliko velika firma da bi verovatno za početak ovde bili ljudi iz Rusije koji bi obezbeđivali tu kadrovsku bazu. Ali, u perspektivi to bi bio motiv za naše ljude da se obrazuju i školuju u tom pravcu – ocenio je Udovičić i dodao da je tehnologija značajno uznapredovala, naročito u bezbednosti, tako da nosi najmanje rizike.

Regionalni centar

Udovičić je istakao da u regionu ne postoji sličan istraživački reaktor.

– Istraživački reaktor tog tipa postoji u Sloveniji, ali dosta manje snage. Ima u Budimpešti jedan onog tipa kakav je u Vinči. Svakako da bi novi rekator bio jedinstvena mašina tog tipa u ovom delu Evrope, tako da bi verovatno privukao i druge i pokrenuo regionalnu saradnju – rekao je Udovičić.

Vidimo svaku ćeliju raka

U Odeljenju radionukleidne terapije Medicinskog naučnog centra u ruskom gradu Obninsk leći do 90 ljudi nedeljno. Lekari u ovom centru precizno „nišane“ zracima obolele ćelije i tkiva nanoseći minimum oštećenja zdravim. Pritom zrače s male udaljenosti, što im omogućava da dosegnu najdublje tumore okružene zdravim tkivom. Takođe se koriste radiofarmaceutski preparati u dijagnostici i lečenju. Oni omogućavaju da se tačno određena doza radijacije dostavi tačno u tumor ili metastazu i ubije njihove ćelije.

Naučnik odeljenja dr Valerij Krilov kaže da su projekti Rosatoma u proizvodnji radioloških farmaceutskih preparata rešili mnoštvo problema.

– Nuklearna medicina daje nam mogućnost da vidimo kako rade ćelije. A radionuklidna dijagnostika dozvoljava nam da nadgledamo biološke procese i što je najvažnije, u fazi kada je reč samo o nekoliko ćelija raka koje još nisu proizvele tumor. Samo sa rendgen aparatom ne bismo mogli da utvrdimo koliko je u tkivu ćelija raka, a koliko zdravih – kaže dr Krilov.

On dodaje da zahvaljujući nuklearnoj medicini lekari mogu da prate i koliko su ćelija raka ubili.

– Sada jednim instrumentom objedinjujemo dijagnostiku i lečenje. Pre nego što udarimo na tkivo raka, možemo tačno sve da razjasnimo. U drugim oblastima medicine nema tako tačnog raspoznavanja i efikasnog delovanja – objašnjava dr Krilov.

Kosmonauti bodre bolesnu decu

Zambija se pridružila Rusiji i Srbiji u projektu u kom crteži dece s onkološkim bolestima ukrašavaju kabinu nove kosmičke rakete amur.

Srpska deca uključila su se još od juna, kada su ih posetili kosmonauti Sergej Kud Sverčkov i Anastasija Stepanova i poneli njihove crteže na kosmodrom. Bolesni mališani bili su presrećni što će njihovi radovi poleteti među zvezde.

– Deca su me u Beogradu s nevericom pitala: „Zar će zaista moj crtež, moja mašta pomoći raketi da odleti u kosmos?“ Odgovorila sam im da je sve moguće, pa tako i da ozdrave, samo da veruju u sebe – ispričala je Stepanova.

Kosmonaut Sergej Kud-Sverčkov na Međunarodnoj kosmičkoj stanici Mir dočekao je raketu sa dečjim crtežima.

– Imamo mnogo zajedničkih vrednosti, a među njima su briga i pomoć deci. Tako su nam jednom raketom doneli futrolu za skafander koja je bila neobična i lepa, u jarkim bojama i sačinjena od dečjih crteža iz Rusije i Srbije. Njihova mašta o pobedi nad bolešću podigla se iznad oblaka. Čitav naš međunarodni odred kosmonauta poželeo je malim umetnicima ozdravljenje s visine od 420 kilometara – rekao je Sergej Kud-Sverčkov.