Ovogodišnji dan Hristovog rođenja ostaće upamćen dok je Perovića u selu Ostra pod planinom Bukovik kod Čačka, baš kao i srpska Nova godina. Tog dana Zoran Perović je dočekao brojne privrednike iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Kruševca i Beograda na čelu sa gradonačelnikom Čačka Milunom Todorovićem.
Od njega je u ime svih dobrih ljudi primio ključ novoizgrađene kuće za brojnu porodicu Perović sazdanu od humanosti i osećaja obaveze prema heroju sa Košara, njegovim ranama i njegovom željom da zbrine svoju porodicu koja je živela u kući staroj više od dva veka, pa je bilo pitanje dana kada će se srušiti.
Priča o zaboravljenom heroju sa Košara koji se iz rata u selo vratio sa 17 rana i seoskom nadničaru, koji je žuljevitim rukama izdržavao svoju porodicu poznata je i čitaocima „Vesti“, jer smo o ovom heroju u ratu i siromahu u miru već pisali, a ona je na Božji dan dobila i svoj najsrećniji kraj.
O muci saznali u novinama
Pisanje medija, a posebno Glasa zapadne Srbije i „Vesti“, probudilo je savest onih koji su u životu uspeli, ali nisu ostali imuni na mukotrpni život Zorana Perovića. Privednici velikog srca ovog puta su bili i široke ruke, zbog čega su porodici Zorana Perovića izgradili novu kuću, a pre toga su mu kupili traktor i priključne mašine kako bi mogao da obrađuje ono malo zemlje koju ima i koju je do sada obrađivao isključivo sa svojih deset prstiju.
– Ništa od ovoga ne bi bilo da nije bilo novinara, ali ni dobrih ljudi među kojima ne mogu, a da ne istaknem gradonačelnika Miluna Todorovića i njegovih saradnika, Milenka Kostića, jednog od najvećih srpskih privrednika, pa pruženih ruku poslovnih ljudi: Dragana Čakarevića, Slobodana Spasojevića, Dragana Stefanovića, Dragana Jovića, Srđana Glišića i mnogih drugih iz Srbije i sveta jer se o uslovima u kojima živim zahvaljujući „Vestima“ čulo širom sveta. Hvala svima koji su mi pomogli iako nikada ni od koga ništa nisam tražio, ali valjda su ljudi videli i osetili moju muku, pomogli mi i sve to upriličili baš na Božić – rekao je u dahu Zoran Perović.
Da se dobro dobrim vrati
– Ovogodišnji praznik nikada neću zaboraviti, jer su mi ljudi pomogli, a njima će pomoći onaj ko o tome vodi računa. Na meni je da ne zaboravim dobro i da pomažem onima oko sebe, kao što sam to radio i na Košarama, kada sam na leđima tri kilometra nosio poginulog saborca, kako ga i mrtvog ne bih ostavio neprijatelju.
Ovaj skromni heroj i ljuti nadničar na seoskim poljima nije skrivao radost, koju je doživeo na Božić kao nikada do sada. Razvio je srpsku zastavu i tiho zamolio trubače da sviraju „Marš na Drinu“ uz koju je u boju na Košarama zadobio sedamnaest rana i želja mu je ispunjena. Nedugo potom, i položajnici su imali želju, ali sa drugačijom porukom. Oni su naručili pesmu „Ova kuća puna sreće“.
Time su poručili Zoranu da sada njegova porodica i on žive životom dostojnog heroja i poštenog radnika i da je vreme, jer do sada nije imao uslove, da uskoro ispred kuće trče mali Perovići.
Veselje u skladu sa praznikom
Iako je Božić dan svakog od nas određen za porodicu, privrednici i svi oni koji su na bilo koji način doprineli da se heroj i siromah odomaći, taj dan su podelili sa porodicom Perović.
Umesto da dobiju poklone, brojni ovogodišnji položajnici porodice Perović su doneli poklone – osim moderne kuće i kompletnog nameštaja u kući, položajnici su sa sobom poveli i trubače čime je božićno veselje bilo u skladu sa jednim od najradosnijih dana u pravoslavlju. Verujemo da je i srpsku Novu godinu dočekao prvi put kako dolikuje u toplini svog doma, punog srca i trpeze.
