Švajcarski regionalni dnevni list „Noje cirher cajtung“ (NCC) piše da je namera Srbije, Albanije i Severne Makedonije za slobodno kretanje roba i osoba izazvala nepoverenje u regionu, uz naglasak da „sve dok Srbija ne prihvati Kosovo, ono neće imati koristi od ‘Otvorenog Balkana'“.
Nakon „non-pejper“ dokumenta o novim granicama na Balkanu, koji se pojavio početkom godine i ne zna se ko je autor, drugi predlog koji je izazvao kontroverze u regionu je projekat „Otvoreni Balkan“, „koji je izvorno srpska ideja“, piše švajcarski list.
Kako navodi taj dnevnik, premijeri Albanije Edi Rama i Severne Makedonije Zoran Zaev pridružili su se projektu predsednika Srbije Aleksandra Vučića „Otvoreni Balkan“. Predviđeno je da do 2023. godine neće biti granične kontrole u balkanskim zemljama koje podržavaju projekat. Takođe ima za cilj stvaranje zone slobodne trgovine.
Pristalice projekta (Vučić, Rama i Zaev) kažu da „Otvoreni Balkan“ nije konkurencija evropskim integracijama, ali je „Noje cirher cajtung“ ubeđen u suprotno: obe inicijative proističu iz uverenja da članstvo u EU na duži rok deluje nerealno.
Istina je, da u Albaniji, Srbiji ili Bosni i Hercegovini godinama nema značajnog napretka u oblasti vladavine prava, navodi švajcarski list i dodaje da nije slučajno što se „Otvorenom Balkanu“ protive tri zemlje koje imaju komplikovane odnose sa Srbijom: Kosovo, BiH i Crna Gora.
U sve tri zemlje, beogradska inicijativa (koju podržavaju Tirana i Skoplje) smatra se delom interesa Srbije za dominaciju u regionu.
Prema navodima NCC, korist koju Kosovo ima od „Otvorenog Balkana“ je praktično nula sve dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova, a najvažnije trgovinske barijere su necarinske prirode, jer Srbija ne prihvata robu ili carinske dokumente u kojima se Kosovo pojavljuje kao država.
Najoštriji stav protiv „Otvorenog Balkana“ imao je Miroslav Lajčak, izaslanik EU za dijalog Srbije i Kosova. Prema njegovim rečima, projekat predstavlja nezdravu konkurenciju procesu evropskih integracija, navodi švajcarski list i podseća da Berlinski proces za unapređenje regionalne saradnje već postoji.
Većina balkanskih zemalja su male i gotovo da nemaju unutrašnje tržište. Ekonomski prostor sa 18 miliona stanovnika poboljšao bi preduslove. Ekonomski krugovi u načelu pozitivno gledaju na upozorenje „Otvorenog Balkana“.
Srbija ima potencijal da postane regionalni centar, ali, podvlači NCC, bez dogovora o glavnim pitanjima (kao u slučaju Kosova), ekonomska saradnja ne pokriva praznine..
