Mlada košarkašica Srbije Jovana Nogić izjavila je da joj je svaki poziv u seniorsku reprezentaciju podsetnik koliko još treba da radi i da joj je najveća želja da jednog dana osvoji medalju sa nacionalnim timom.
Selektorka Marina Maljković seniorskoj reprezentaciji priključila 2019. godine u novembarskom prozoru protiv Albanije, kao jednu od igračica od koje se očekuje da u narednim godinama bude nosilac nacionalnog tima.
– Bila mi je velika čast i nagrada za moj rad. Prošla sam sve mlađe kategorije i kao mala želela sam da igram za seniorsku reprezentaciju. Bila sam presrećna, ali sam svesna da sam još daleko od prvog tima, da imam još da radim. Svaki put kada me pozove, to mi je podsetnik da vidim koliko još treba da radim ako želim da budem među prvih 12 – rekla je Nogić Tanjugu.
Pravo lice i talenat pokazala na meču protiv Litvanije u kvalifikacijama za ovogodišnje Evropsko prvenstvo, na koje su se košarakašice Srbije plasirale pre poslednjeg prozora u februaru.
– Nadala sam se da ću dobiti šansu. Bila sam spremna da uđem bilo kad i kada sam dobila priliku znala sam šta treba da radim. Selektorka mi je samo rekla da ne komplikujem, da šutiram kada sam sama i da igram odbranu. Bilo je malo treme u početku, ali brzo ušla u štos. Saigračice su mi dale samopouzdanje. Zahvalna sam im na svemu. Bila sam zadovoljna svojom partijom, ali odbrana je mogla bolje – kaže 23-godišnja Jovana, koja je Litvankama ubacila 13 poena.
Košarkašice ovog leta u mesec dana očekuje i EP u Španiji i Francuskoj i Olimpijske igre u Tokiju, a Nogić ističe da će spremno dočekati eventualni poziv.
– Volela bih da budem među tih 12 za bilo koje takmičenje, ali videćemo. Nastaviću da radim i da se trudim. Na pripremama ću dati sve od sebe da pokažem da mogu da budem deo tih 12. Najveća želja mi je da osvojim medalju sa reprezentacijom. To mi je cilj koji se neće promeniti.
Rođena je u Beogradu, a kada je imala dve godine, njena porodica se tokom bombardovanja preselila u Potrugaliju.
Tamo je odrasla i napravila prve košarkaške korake, ali nije bilo dileme pod čijom zastavom će igrati.
– Opcije su bile Srbija ili Portugalija. Nije to ni bila odluka, to je nešto što sam znala od malena, jer sam želela da igram za srpsku reprezentaciju. Moja porodica je iz Srbije i znam šta bi to značilo ne samo meni, nego i njima, da pevam našu himnu, da nosim naš grb i da se borim za našu zemlju. Imala sam 13 godina kada sam prvi put gledala seniorke u kvalifikacijama za EP protiv Letonije i tada sam znala da ću da nastupam za Srbiju.
Sa Prinejskog poluostrva usledio je odlazak u Sjedinjene Američke Države, gde je tokom nastupa na koledžu Providens obarala mnoge košgeterske rekorde.
Posle Amerike vratila se u Evropu, ali ovaj put u Španiju, gde sada igra za Logronjo.
– Više mi prija evropska košarka, bez dileme. U američkoj koledž košarci igraš sa mlađim devojka, a u Evropi igram protiv žena, koje su starije, iskusnije, brže, jače… To mi je bio nekakav šok, jer to nisam očekivala. U SAD nema toliko konkatka, ne može da se igra toliko fizički, jer to sudije ne dozvoljavaju dok je u Evropi suprotno – zaključila je Nogić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
