Nisu sami u nevolji

Mada u novopazarskom staračkom domu, jednom od boljih u Srbiji, imaju skoro sve što im treba, starice Kata Bašić i Borka Dražević, dugogodišnje štićenice našeg Humanitarnog mosta, uvek se puno obraduju donacijama dobrih ljudi iz dalekog sveta, a često od radosti i zaplaču. Tako je bilo i ovih dana kad smo im, zajedno sa poznatim humanitarcem i našim saradnikom Hidom Muratovićem uručivali pomoć od po 100 evra koje im je poslala porodica Gavrić iz Beča.

– Više od same pomoći znači nam podrška koju dobijamo i saznanje da, iako nemamo nikoga svoga, ipak nismo same. Ja sam dugo živela sama u zabitom Svilanovu na Goliji, pošto nisam imala nikakva primanja, niti rodbinu, čitaoci „Vesti“ i dobre komšije iz susednih sela deceniju i po su mi, kupujući mi ogrev, lekove i hranu, pomagali da preživim na opusteloj planini, pomogli su mi i da dođem u ovaj dom i da konačno odmorim od bede i samoće napaćenu dušu – priča 80-godišnja Kata Bašić i naglašava da će joj pomoć porodice Gavrić dobro doći da iz grada naruči nekoliko potrebnih lekova i kupi nešto od garderobe.

– Hvala puno porodici Gavrić i drugim dobrim ljudima što misle na nas stare, bolesne, siromašne i usamljene i što nam godinama pomažu, želim im dobro zdravlje, sreću u životu i da ih Bog čuva – poručuje ova namučena starica.

Sličnu životnu priču ima i Katina cimerka i vršnjakinja Borka Dražević, rodom iz okoline Gornjeg Milanovca, koja takođe nema nikoga svoga, niti imovinu i bilo kakva primanja. I njoj su naši čitaoci pomagali da preživi u sirotinji i samoći i konačno dođe u ovu ustanovu.

– Ovde sam desetak godina, dobro mi je, nisam ni gladna ni žedna, ipak, uvek se silno obradujem pomoći dobrotvora iz dijaspore, koja je mnogo ređa od kako sam došla u Novi Pazar, valjda su me ljudi zaboravili, ali, evo, poneki me se i sete – priča baka Borka Dražević i ističe da će joj donacija porodice Gavrić pomoći da kupi skupi lek koji joj nedostaje, nešto od garderobe i koji slatkiš da počasti drugarice iz doma.

Pomoć u protivvrednosti 200 američkih dolara, koju joj je poslao anonimni dobrotvor iz Nju Džersija, dobila je i baka Emina Amčović iz zabite Banovice na Goliji koja, iako jedva pokretna, predano brine o sinu Ismetu, obolelom od teškog oblika epilepsije, koga ni trenutka ne sme da ostavi samog.

– Čitaoci „Vesti“, među kojima su i moji rođaci iz Nemačke, pomogli su nam da sagradimo novu kuću i da se pre dve godine u nju uselimo, povremeno nam stigne i po neka donacije, pa je naš život sada mnogo bolji i sigurniji – priča ova takođe 80-godišnja baka i moli nas da dobrotvoru iz Amerike prenesemo veliku zahvalnost i pozdrave.

– Oboje smo svakodnevno na lekovima, bude meseci kada nam je za tablete potrebno i po 200-300 evra, i ova donacija otići će za Ismetovo lečenje. Bog neka čuva našeg nepoznatog dobrotvora, nadam se da će Svevišnji nagraditi njegovu plemenitost – dodaje baka Emina.

Vrednu donaciju od 100 švajcarskih franaka, pristiglu od familije Jović iz Ženeve, dobio je i Dušimir Vuksanović, usamljeni i polušlogirani starac, jedini žitelj zabite Pačevine na Goliji. Ovaj bolesni starac je duže od decenije briga naših čitalaca iz celog sveta.

Skup ogrev

– Pomoć iz Švajcarske čuvaću za kupovinu drva, bojim se da će ovo biti teška godina i još teža zima, ne znam kako ću je pregurati. Kubik drveta je 70 evra, bojim se da se ne smrznem u mom oronulom kućerku, bogu se molim da dobri ljudi i dalje budu uz mene i da mi pomognu da se prehranim, kupim ogrev i obezbedim lekove. Hvala porodici Jović, Bog im sreću i zdravlje dao – poručuje Dušimir.

Pomoć Mihriji

Naš redovni čitalac i povremeni donator iz Sabrikena u Nemačkoj, koji želi da ostane anoniman, poslao je 20 evra Mihriji Murić, samohranoj majci koja sa sinovima Enesom i Ernesom živi u zabitom selu Stup kod Rožaja.

– Svaka pomoć nama puno znači, nije lako u ovoj divljini živeti i zaraditi dinar ili evro. Hvala puno donatoru, donaciju ću potrošiti za kupovinu brašna – naglašava Mihrija.