Nedavni polazak u školu Stefana, Radiše i Petra, trojice mališana Slobodana i Stanke Bandović iz sela Gradac na Pešteru, ovoj deci nije bio nimalo radostan i za pamćenje. Njihovi izuzetno siromašni roditelji nisu mogli da im priušte ni najobičnije olovke i sveske, a kamoli da ih obraduju novim đačkim torbama, knjigama, priborom, garderobom. Prvih dana septembra mališani su u školu odlazili i oskudno odeveni.
– Mi se delimično hranimo na kazanu narodne kuhinje u Sjenici, ni za hleb često nemamo, a kamoli za pripremu đaka i početak školske godine. Iako su nam dobri ljudi izgradili i delimično opremili novu kuću, još živimo u staroj i hladnoj straćari u kojoj ćemo, ako nam se ne sruši na glave, najverovatnije dočekati i zimu – žali se glava porodice Slobodan Bandović.
On je nadničar koji sedmočlanu familiju prehranjuje tovareći ugalj u obližnjem rudniku Štavalj, kopajući grobove po Pešteru i radeći (srećan kad ih ima) druge najteže fizičke poslove.
Da se Slobodanovi i Stankini mališani, sa kojima živi i njihova baka Marija, koja svakodnevno ide po hleb i jedan topli obrok u desetak kilometara udaljenu Sjenicu, ipak obraduju pobrinuli su se članovi Srpskog penzionerskog kluba iz Ciriha, koji su porodici Bandović poslali vrednu donaciju od 350 evra. Kako ističu Slobodan i Stanka, velika većina ove zlata vredne pomoći otići će na decu, najviše za knjige i ostalo što im je potrebno za školu, odeću i obuću, biće i za najmlađu Milicu, a nadaju se da će moći da kupe i brašno bar za početak zime.
– Donacija nam je stigla kad nam je najpotrebnija. Mnogo nas je obradovala i ohrabrila, nemamo reči kojima bi se zahvalili tim dobrim ljudima iz Švajcarske. Kao da ih je sam Bog poslao da nam pomognu. Želimo im dobro zdravlje i svaku sreću u životu! – dodaje Slobodanova supruga Stanka.
Porodica Bandović jedna je od najsiromašnijih na celom Pešteru, a deca su im jedino bogatstvo. Štićenici su Humanitarnog mosta „Vesti“ skoro pet godina. Naši čitaoci pomogli su im da sagrade novu kuću i delimično opreme nameštajem. Veliku pomoć pružila im je i humanitarna organizacija Srbi za Srbe.
– Radovali smo se useljenju i maštali da se konačno okupamo u svom kupatilu, poklonu dobrih ljudi iz celog sveta, nažalost i na našu nesreću, prošle su dve godine od završetka našeg novog doma. Još živimo u staroj straćari, a naši mališani domaće zadatke pišu uz svetlo sveće, što je najgore, ne znamo dokad će naša muka trajati – jada se Slobodanova majka Marija.
Na sirotinji oštre zube
Za neobjašnjiv razlog patnji porodice Bandović, Slobodan i Stanka, a i humanitarac Hido Muratović, koji je godinama bio uz njih, krive državu.
– Što je do nas bio, mi smo uradili. Kad je trebalo da se priključi struja, isprečila se sjenička elektrodistribucija. Ne daju zeleno svetlo dok Slobodan ne donese odobreni projekat i dozvolu za gradnju. Nismo ni znali da je sve to potrebno u pešterskoj zabiti, za kućicu od 50 kvadrata koja je građena solidarnošću dobrih ljudi iz ovog kraja i celog sveta. Više od 90 odsto kuća na Pešteru, i to još kakvih, građeno je bez ikakvih projekata i dozvola i njima niko za priključenje svetla nije tražio silnu papirologiju. Bandovićima traže i na njima, jadnima i sirotima, Srbija demonstrira pravnu državu. Pokušaćemo da im pomognemo pre prvih mrazeva, biće žalosno ako se i ove zime budu smrzavali u oronulom kućerku – kaže Muratović.
Biće i za Radišu
Slobodan i Stanka dugo nisu mogli da leče srednjeg sina Radišu koji je progovorio tek u petoj godini. Zahvaljujući donacijama naših čitalaca, Radiša je više puta bio na pregledima u Beogradu, radi sa logopedima, lepo napreduje, pa je ove godine pošao u školu. Imao je i dve lakše operacije koje nisu povezane s njegovim govorom. Deo donacije biće utrošen i za Radišine i Slobodanove odlaske u Sjenicu i Novi Pazar, gde će mališanov govor još morati da se popravlja.
