Nakon što su im nedavno kupili šporet smederevac i mobilni telefon, a humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović im uručio 100 evra, odeću, obuću i mnogo namirnica, siromašnom đaku pešaku iz zabitog golijskog sela Joše, Nikoli Petronijeviću i njegovom bolesnom ocu Milovanu stigle su još dve vredne donacije, obe iz daleke Australije.
Anonimna familija iz Sidneja posredstvom naše Redakcije poslala je Petronijevićima 1.500 australijskih dolara, a Ljiljana i Slobodan Joksić, koji takođe žive u najvećem australijskom gradu, još 120 dolara.
Vredne donacije uručene su im na polovini puta Novi Pazar – Golija, dok je Milovan ispraćao svog sina na dugo pešačenje do škole „Sveti Sava“ u potplaninskom selu Šaronje.
Pre nego što smo krenuli put Golije, a nakon što smo im javili da im donosimo vredne donacije, Nikola i Milovan su nas zamolili da sav dobijeni novac pretvorimo u evre (više od 900), jer kako su nam rekli, ne nameravaju da ga brzo troše.
– Trenutno imamo dovoljno namirnica i svega što nam je potrebno za život, a pošto nam je u planu renoviranje kuće, a možda i izgradnja nove, veću donaciju čuvaćemo za proleće. Ovu drugu ćemo trošiti za plaćanje struje, ogrev i Nikoline knjige – ističe otac Milovan i dodaje:
– Do sada smo razmišljali samo kako da se prehranimo i da sami, bez ikakvih prihoda, preživimo na surovoj i mahom napuštenoj planini, sada, kada su nam „Vesti“, humanitarac Hido Muratović i dobri ljudi s raznih strana sveta pritekli u pomoć, razmišljamo i o adaptaciji i uređenju naše oronule i hladne brvnare, vodi u kući i kupatilu. Postoje i predlozi (Muratovićevi) da pokušamo da od opštine izdejstvujemo plac u Deževi, bliže Novom Pazaru i da na njemu započnemo novu kuću. Neku manju, koja bi nam bila blizu škole, a i Novog Pazara gde će Nikola za dve godine upisati srednju školu. To nam je za sada samo želja. Ako ne uspemo, novcem dobijenim iz Australije adaptiraćemo našu kuću u Jošu, mada za to još nemamo dovoljno, obavezno ćemo se potruditi da sagradimo i kupatilo – priča Milovan.
Moli nas i da dobrotvorima iz Sidneja prenesemo najtoplije pozdrave i zahvalnost do neba.
– Ne znamo kako da se zahvalimo tim velikim i humanim ljudima i dobrotvorima iz dalekog sveta. Za nekoliko meseci izgubio sam majku, dedu i strica, bilo je dana kada smo otac i ja gladovali, kad nismo imali novca ni za džak brašna, kucali smo na mnoga vrata u Novom Pazaru i molili za pomoć. Niko nam nije pružio nikakvu nadu, čak ni neki koji su nas poznavali i sve znali o našem teškom životu. Kada smo se najmanje očekivali, ruka spasa pružena nam je od nama nepoznatih ljudi iz Nemačke, Austrije i Australije kojima smo večno zahvalni. Želimo im dobro zdravlje i svu sreću u životu, Bog neka ih čuva! – poručuje Nikola.
Odmenio majku
Nakon što mu je pre sedam meseci preminula majka, a koji mesec ranije i baka, Nikola je uz oca naučio da sam pomuze kravu, usiri mleko, spremi ručak i ispeče hleb. Ništa mu ne pada teško, ni kada sa ocem po ceo dan po planini traga za pečurkama i uveče kući dođe mrtav umoran.
– Tata uvek želi da me zaštiti, ali ja znam da je on ozbiljno bolestan. Hoću da ga odmenim i sačuvam jer ja drugoga nemam, samo njega – objašnjava ovaj vredni dečak.
Spreman za sva iskušenja
– Vreme je još lepo, pravo letnje, i za sada mi pešačenje ne predstavlja neki problem. Nadam se i lepoj jeseni sa što manje kiše i zimi s malo snega i mraza. Kako god da bude, ja sam spreman i za najteža iskušenja. Znam da škola mora da se završi i za sada sam dobar đak, donacije koje smo dobili podstrek su mi da se još više potrudim i u školi budem još bolji, veliko hvala svim dobrotvorima – poručuje ovaj đak pešak sa Golije.
