Za pse odavno važi pravilo da su čovekov najbolji prijatelj, a nije redak slučaj da psi postanu pravi heroji kada predosete da je život njihovih vlasnika u opasnosti. Upravo je takav junak postao bigl Tobi. On je svojoj vlasnici Sanji „nanjušio“ karcinom dojke u početnoj fazi.
– Uverena sam da tumor nikada ne bih sama napipala da nije bilo Tobija. I ko zna kada bih ga uopšte i otkrila, jer sam se osećala dobro i bila puna energije – počinje svoju neobičnu životnu priču Sanja Veličković (45) iz Kragujevca.
Danas, dve i po godine posle operacije, Sanja se oseća dobro, tumor je „uhvaćen“ u početnoj fazi, a njeno lečenje završilo se operativnim putem, bez dodatnih hemioterapija i zračenja, piše Nova.rs.
S osmehom na licu i bez trunke oklevanja, Sanja tvrdi da svoj život duguje Tobiju, koji je, kako priča, svojim neobičnim ponašanjem bio uporan da joj „kaže“ da nešto nije u redu.
Ovaj pas junak, u Sanjin život dospeo je istim putem, kao što i drugi psi dolaze u porodice u kojima ima dece. Ona i suprug kupili su ljubimca za dete, ali se Tobi, navodi ona, još kao štene najviše vezao za nju.
Ljubav je tolika, opisuje, da kada ona uđe u stan, za Tobija „više niko drugi ne postoji“.
Međutim, njegovo iznenada promenjeno i neobično ponašanje, za koje se kasnije ispostavilo da je bilo sudbonosno, u početku je zabrinulo i uplašilo ovu mladu ženu.
– Gledala sam neki film, a on je stavio glavu na moje grudi i počeo da cvili, što ranije nikada nije radio. Sve vreme cvili i to traje. Tako jedne večeri, pa sledeće ponovo. Mislila sam da hoće da se mazi, ali nije prestajao ni posle maženja. Nisam znala šta mu je i htela sam da ga odgurnem od sebe, ali je on tada počeo da reži. Prvi put je iskezio zube na mene i uopšte mi nije bilo prijatno, malo sam se i uplašila, jer to nisam očekivala – priseća se Sanja.
Dodaje da u tom trenutku nije mogla da prepozna svog psa, jer je po prirodi umiljat i razigran. Opisuje, da se njegovo neobično ponašanje nastavilo tako što je počeo da se vrti u krug.
– Htela sam da vidim šta mu je, spustila sam se, a on me je repom udario jako u levu dojku. Pokušala sam da ga smirim, a onda me njuškom još jače udario na isto mesto. To me je zabolelo toliko, da sam morala da se pridržim. U tom trenutku napipala sam nešto veličine zrna pasulja – priča Sanja kako je otkrila tumor.
Tobi nastavio da „čuva‘“ Sanju i posle operacije
Ovoj mladoj ženi i majci, život se izokrenuo u sekundi. Posle otkrića zabrinjavajućeg čvorića nije čekala ni dana, odmah je otišla na dijagnostiku, a posle potvrde najcrnjih slutnji, usledio je šok. Na pregledu su joj otkrivene čak tri promene, od kojih su dve bile maligne, a treća pretkancerogena.
Na sreću, tumor je bio u ranoj fazi, pa je Sanja izbegla agresivne terapije, a lečenje se završilo operativnim putem. Tada je, kaže ona, postala svesna da joj je Tobi „sačuvao glavu“.
– Posle operacije nije se odvajao od mene. Dok sam ležala, glava mu je uvek bila ili na mom ramenu ili na stomaku. Nije dao nikom da priđe krevetu, čak ni mom detetu. Tada se među nama razvila posebna veza i ja svoj život više ne mogu da zamislim bez njega – iskrena je Sanja.
Od tada, kaže ona, Tobija vodi svuda sa sobom, pa je tako ove godine za izbor letovanja, jedini uslov bio da je smeštaj „pet frendli“, ne pitajući koliko košta i koliko je udaljen.
