Nestao Kapetan Dragan!

Na Vasiljkovićev telefon od ponedeljka niko se ne javlja. Od osoba bliskih Vasiljkoviću došla je informacija da ga je možda zaboravio u Kanberi. Takođe, postoji mogućnost da se negde sklonio kako bi na miru razmislio posle sudske presude.

Vasiljković po izlasku iz zatvora

Ljude u srpskoj zajednici, međutim, brine što odsustvom propušta dragoceno vreme potrebno da napiše predstavku ministru unutrašnjih poslova. To treba da bude njegovo, a ne pismo njegovih advokata i u njemu treba da iznese dodatne okolnosti zbog kojih smatra da ministar Brendan O’Konor treba da zaustavi njegovo izručenje.

Celoj drami svakako doprinosi činjenica da Vasiljković već treba da se preda. U sredu je, naime, Ministarstvo državnog pravobranioca dalo tumačenje za "Australijen" po kojoj "shodno odluci Visokog suda od 30. marta 2010. godine, koja podržava žalbu Republike Hrvatske, od gospodina Snedena se sada (odmah) traži da se preda u zatvor i sačeka konačnu odluku ministra unutrašnjih poslova o tome da li će biti izručen Hrvatskoj, kako bi se tamo suočio s krivičnim gonjenjem za dela ratnog zločina".

Nesumnjivo je da je poslednja odluka bila šokantna za Vasiljkovića. Onog dana kada je oslobođen iz zatvora, on je u razgovoru za "Vesti" izneo da je potpuno siguran da je presuda o njegovoj slobodi konačna. Upozoren da postoji mogućnost žalbe, odgovorio je:

Kapetan Dragan

– Ne mogu oni više da se žale. Spreman sam da se kladim da se uopšte neće žaliti. A voleo bih da se žale, jer ćemo im onda još više natrljati nos.

Insistirali smo, dalje, na pretpostavci da bi Visoki sud ipak mogao odlučiti suprotno od presude kojom je oslobođen.

Vasiljković je odgovorio da ne veruje da postoje čak i teoretske šanse da je sud primi. Na pitanje zašto je tako siguran, odgovorio je:

– Pa zato što sam pročitao ovu presudu. Jeste li videli koliko je područja obuhvaćeno i koliko je rečnik u njoj oštar u ocenjivanju stanja tamo. Sudije nisu imale dilema.

Ne verujem da bi Hrvati mogli da dokažu da je panel sastavljen od najpametnijih sudija ove nacije mogao da pogreši na svim poljima. I to je moja nada i moje uverenje.

Uprkos tome što je uvek spreman na preterane izjave, ipak je indikativno da je Vasiljković tada poručio da ga "Hrvati ne bi dobili živog". O dotadašnjih tri godine i devet meseci, on je za "Vesti" rekao da ga je izmučilo "stalno iščekivanje da ću jednog dana biti možda isporučen, na pravdi boga, jednoj državi gde još sva pravda nije ugrađena u sistem i gde ću biti pogubljen, moguće na najbrutalniji način".

– A vi biste, možda, čuli da sam ja izvršio samoubistvo. Zato sam imao rešenje, ako bi do toga došlo, mene Hrvati ne bi dobili živog. U to biste mogli da budete sigurni – istakao je Vasiljković.

Da li će Kapetan Dragan postati drugi australijski Ned Keli, poznata ličnost iz ovdašnje istorije koja je bežala od vlasti ili će možda već danas biti uhapšen ili jednostavno ušetati u policijsku stanicu, znaće se, čini se, vrlo skoro.

Bez pomoći Srba u Zagrebu

Ako se Dragan Vasiljković nađe pred hrvatskim sudom, samo čudo može da ga spase da ne bude osuđen. Hrvatski tužioci čak neće imati ni težak posao. Dovoljno je, naime, jednostavno da još jednom ponove postupak viđen u Sidneju, u nedavnoj završnici procesa koji je Vasiljković zbog navodne klevete vodio protiv "Australijena" i izgubio.

Hrvatski udeo, posebno u obezbeđivanju svedoka za novine Ruperta Merdoka, u tom pretresu bio je presudan. To je za Zagreb bila generalna proba predstave koju sada treba izvesti na vlastitoj sceni.

Vasiljković sa primerkom lista koga je tužio za klevetu

Eventualna sudska pristrasnost ovde je zanemarljiv faktor. Hrvatske sudije i ne moraju se previše truditi da dokažu objektivnost. On je, naime, unapred izgubio i na najobjektivnijem sudu ako se u njegovoj odbrani ne dogode ključne promene, a izgledi za tako nešto su nikakvi.

Ne ulazeći u to kako se Vasiljković, i zašto, našao u Krajini, već gledajući samo stanje stvari danas, njemu su, mimo optužbi druge strane, u pravnom postupku podjednako odmogli, ovim redom:

a) srpska država (koja je od početka prala ruke i iz prikrajka posmatrala postupak protiv svog državljanina kojeg je izmislio i lansirao njen režim);

Savo Štrbac

b) njegovi saborci (od kojih se niko nije usudio da svedoči, a iskaze su davali stranci i ljudi koji nisu bili s njim tamo i pojma nisu imali šta je radio u Krajini, što je bitno umanjilo značaj njihovih izjava. Čast izuzetku, Savu Štrpcu);

c) sam Vasiljković (nepromišljenim i uvredljivim izjavama od kojih mu je ona o masakru data u ratu londonskoj novinarki uzeta kao jedan od dokaza zločina).

Svako od njih ima svoje razloge:

– Sam Vasiljković, smatrajući da je u pravu, nije se obazirao na savete i prekore da drži jezik za zubima.
– Srpski vojnici su se bojali da i njih ne snađe isto, ukoliko se pojave kao svedoci.
– Srpska država će ponavljati da je to stvar druge države. U osnovi je, međutim, reč o želji današnje politike na vlasti da se, pasivnošću, distancira od testamenta svojih prethodnika.

Knindža: Kapetan Dragan

Pored toga, u Hrvatskoj Vasiljković neće moći mnogo da računa ni na izuzetno veliku finansijsku pomoć ovdašnjih Srba.

Tamo će njegova odbrana ostati i bez jedne izuzetne kategorije ljudi koji su ovde stali u odbranu, ne njegovih postupaka, jer nisu ni znali je li on koga ubio ili silovao, već iza njegovog prava da dobije pošteno suđenje.

Ovi ljudi su zbog svog stava već nekoliko godina na udaru uvreda, pa i pretnji.

Većina ih je, međutim, nastupala iz osećanja za pravdu, smatrajući da, pogotovo u civilizovanoj zemlji, niko ne može da provede skoro četiri godine u zatvoru bez optužnice. Bio Srbin, Hrvat ili Aboridžin.

Presedan u krivičnom postupku

Problem s kojim su se suočili Srbi u zastupanju prava Dragana Vasiljkovića dobrim delom proističe iz činjenice da propisi o izručenju i obaveze Australije prema međunarodnim sporazumima omogućuju presedan u krivičnom postupku – da je neko kriv pre nego se krivica dokaže, umesto da je do tada nevin.

Ovo smatra Ilija Glišić, nekadašnji predsednik Srpskog nacionalnog saveza u Novom Južnom Velsu, niz godina aktivan član zajednice, i osoba koja je dala doprinos i u ovom slučaju.

ČASNO URAĐEN POSAO: Ilija Glišić, Nada Lukić, Đorđe Bubalo, dr Marko Marinković (sleva)

– Nisam pravnik, ali sam nastojao da iz procesa steknem neka iskustva. Pre svega, svesni smo da pravni sistem Australije treba da zadovolji određene okvire, a u slučaju izručenja te okvire neki smatraju manjkavim, posebno kada je reč o ljudskim i građanskim pravima.

Uz to, prema konvencijama kao što je
Ženevska, odnosno antidiskriminacionim aktima, lišavanje slobode nije nužno opravdano postojećim pravilima – kaže Glišić.

Okviri u kojima se odvija postupak izručenja, objašnjava sagovornik "Vesti", drže se pristupa "kriv dok se ne dokaže nevinost", umesto da se, kao kod većine preostalih oblasti u domaćem australijskom zakonu sledi pravilo "nevin dok se ne dokaže krivica".

To nije jedini problem, ističe on, već su i pravnici koji zastupaju određenu osobu ograničeni ovakvim pravilima koja ih sprečavaju da se valjano suprotstave zahtevu, pa je onda i rezultat lošiji nego što bi trebalo da bude.

– Da Australija ima zakon o pravima ili da je ovu tematiku cenila kroz odgovarajuće dokumente koji uzimaju u obzir ograničenja (prava) kao što neke druge zemlje rade, Dragan ne bi bio u situaciji u kojoj je sada – ističe Glišić.

Mnogi od Srba dele strahovanja s kojima živi Dragan Vasiljković, navodi naš sagovornik.
– Svima nama poznata je istorija genocida u Hrvatskoj i postupaka protiv Srba na područjima koje oni smatraju svojim. Čuo sam Dragana da kaže da ga šalju u smrt, ukoliko ga izruče. U najboljem slučaju da mu sledi pristrasan pristup pri izricanju kazne. Mnogi od nas dele njegovu bojazan.