Cena sirove nafte otišla je u nebesa kad je počeo rat u Ukrajini, ali je potom pala. Cene na pumpama ostale su rekordne. Ko se koliko ugrađuje u gorivo koje točimo i gde je razlog ovako visoke cene.
Tako nešto nemački vozači još nikad nisu videli – po 2,2 evra za litar benzina, a dizel još koji cent skuplji, iako je na njega porez niži. Cena goriva je za građane Nemačke trenutno najjasniji pokazatelj rata u Ukrajini.
Jens Bojsen-Hogrefe iz Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila objašnjava da vlada velika nesigurnost po pitanju količine nafte na svetskom tržištu u sledećim danima ili sedmicama.
– To vodi tome da se liferanti pokrivaju visokim cenama – kaže Jens Bojsen-Hogrefe.
No, u toj računici nešto se ne uklapa i to na štetu građana.
Svetska cena nafte je zaista eksplodirala do 137 dolara za barel tipa Brent, ali već duže od sedam dana ona pada – i trenutno je tek nešto viša nego pre početka rata.
Drugim rečima, dizel na pumpi bi trebalo da bude skuplji oko tri centa litru, ali on je još uvek skuplji 55 centi, nego pre napada Rusije na Ukrajinu. Ko to trpa novac u džepove?
Mnogi tu ubiru svoje
Novac koji ostavljamo za gorivo odlazi na više strana: naftnom koncernu, isporučitelju, rafineriji, benzinskoj pumpi i naravno državi.
„Stvarna“, dakle, proizvodna cena goriva je jedva nešto preko polovine onoga što plaćamo.
U ostatku su sadržani transport, prerada, skladištenje, upravni i troškovi distribucije, a tu su i nameti koncernima za ugljen-dioksid – i naravno dobit naftnih kompanija.
Ali tu je i država koja ubire svoje: to čini gotovo svaka država, a u Nemačkoj je to zapravo fiksni iznos i iznosi 47,04 centi po litri dizela i 65,45 centi po litri benzina.
Dakle, te akcize država nije sada menjala, ali jeste zaradila više na osnovu poreza na dodatu vrednost.
Bojsen-Hogrefe, međutim, ne veruje da u Berlinu otvaraju šampanjac jer je upitno ima li uopšte plusa ukupno gledano.
Ljudi zbog cene goriva možda neće otići nekuda na izlet, a onda će otpasti i PDV koji bi država ubrala kad bi tamo otišli na večeru ili prenoćili u hotelu. A i porez na prihod od ugostitelja će biti manji.
Rafinerije su druga priča
A vlasnici benzinskih pumpi? One su u pravilu pod najmom, a dogovorena je relativno čvrsta marža koju ubire najmoprimac.
Upravnik pumpe ne može da očekuje da će vozači, srdititi zbog cene goriva, još kod njega kupiti čokoladicu ili neku sitnicu – što je zapravo glavni izvor prihoda većine pumpi.
Drugim rečima, i njima u džepu ostaje manje, a ne više ako je cena goriva tako visoka.
Onda dolazi ono što ubiru rafinerije – i tu smo već bliže odgovoru: Nemačka ne samo da uvozi svu svoju sirovu naftu koja joj treba, nego i 41 odsto dizela koji se troši. Zemlje proizvođači nafte se trude da tržištu ponude gotov, dakle skuplji proizvod.
„Naravno da visoku cenu možemo zahvaliti gospodinu Putinu“, kaže ekonomista iz Instituta „Lajbnic“ Manuel Frondel.
„S Rusijom postoje dugoročni ugovori i po njima se sve isporuke plaćaju po ceni kakve su određene tim ugovorima“, dodaj.
No, i nemačke rafinerije ubiru svoje, smatra ekonomista Justus Haukap: „Bez konačnih činjenica ne bih ocenjivao da li se već može govoriti o zloupotrebi tržišnog položaja koji imaju rafinerije“, napisao je on na Tviteru.
Može biti da rafinerije gledaju da sada zarade više iz straha da uskoro dođe potpuna zabrana uvoza nafte i derivata iz Rusije.
To ćemo malo bolje pogledati…
Aleksander von Gersdorf, portparol interesne grupe Fuels&Energy kaže da se to već događa: „Naftne kompanije sukcesivno smanjuju uvoz nafte i dizela iz Rusije i to na sopstvenu inicijativu, bez sankcija“, piše on, na upit DW.
Trenutno je tek negde oko trećine dizela u Nemačkoj proizvedeno u Rusiji.
Gersdorf ponavlja staru tvrdnju da je cena goriva još uvek tako visoka zbog „geopolitičke nesigurnosti“.
Justus Haukap nagađa da naftne kompanije u ovo doba visokih cena ubrzano pune zalihe da budu spremne ako dođe do embarga.
Da li je to opravdan razlog da se prazne džepovi građana dok je barel nafte jeftiniji? U oči upada da to ne rade jedan ili dva lanca benzinskih pumpi, nego svi. Da li su se dogovorili? To bi bilo stvaranje kartela i najstrože je zabranjeno, ali se teško dokazuje.
U svakom slučaju, nemačko Ministarstvo ekonomije je već naložilo Saveznom zavodu za zaštitu konkurencije da malo pogleda šta se zbiva.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
