Nemačke sankcije Srpskoj?

Najava Kristijana Šmita, nemačkog diplomate, kog Srpska ne priznaje za visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, da će sačekati današnju odluku Ustavnog suda u vezi sa osnivanjem Agencije za lekove RS, pa onda „delovati“ u Republici Srpskoj je ocenjena kao flagrantno mešanje u unutrašnje stvari BiH, i to na najgrublji mogući način gde se praktično Šmit postavlja kao direktni naručilac odluke suda.

Iz Banjaluke poručuju da Šmitove poruke govore da on unapred zna kakvu će odluku doneti sud po apelaciji bošnjačkog člana Predsedništva BiH Šefika Džaferovića koji je zatražio ocenu ustavnosti odluke Narodne skupštine RS da bude osnovana republička Agencija za lekove. Podsećamo da takva agencija već godinama postoji na nivou BiH, a pre 15 godina postojala je i republička, ali je osnivanjem zajedničke prestala da postoji.

– Nadam se da su shvatili da sam spreman da primenim i bonska ovlašćenja, iako to ne želim. Dakle, sačekajmo šta će sud odlučiti, a onda ćemo delovati, ali budite sigurni da ćemo omogućiti građanima da imaju pristup lekovima – poručio je Šmit.

U razgovoru za N1 Šmit je napomenuo i da je nemačka vlada zaustavila 120 miliona evra pomoći Republici Srpskoj zbog „secesionističkog ponašanja“, dodavši da se ne može isključiti da se „pre ili kasnije razgovara o sankcijama“.

Radovan Kovačević, savetnik srpskog člana Predsedništva BiH, ocenio je da Šmitove izjave pokazuju u kakvom cirkusu od zemlje je Republika Srpska zarobljena.

– Zamislite da u jednoj zemlji koja bi trebalo da bude suverena, nezavisna, jedan neizabrani stranac, bez bilo kakvog legitimiteta, zna kada će zasedati Ustavni sud i unapred zna kakvu će odluku doneti – ističe Kovačević.

Dosadašnje delovanje Ustavnog suda BiH jasan je pokazatelj kakvu bi odluku sudije mogle da donesu. Imajući u vidu veliki broj presuda kojima se udaralo na Banjaluku svaka odluka osim one da osnivanje Agencije za lekove RS bude osporeno malo je očekivana.

Ipak, najava novog delovanja stranca na domaćoj sceni za upućene je loš znak. Politički analitičar Velizar Antić za „Vesti“ ocenjuje da bi korišćenje bonskih ovlašćenja dodatno produbilo krizu u kojoj se BiH nalazi.

– Prva stvar je što bi se ponovo pokrenulo pitanje legitimiteta visokog predstavnika koji je izabran na to mesto, a da njegov izbor nije sproveden u skladu sa svim procedurama u UN. A druga stvar je i suštinska, a tiče se toga da li visoki predstavnik uopšte ima legitimitet da nameće zakone. Ukoliko pogledamo Dejtonski mirovni sporazum, na koji se upravo Kristijan Šmit poziva, mi nigde nećemo naći odrednicu da je visoki predstavnik iznad Ustava BiH i zakona. U tom slučaju bi mogli da ukinemo sve skupštine i narodne predstavnike u njima i da prepustimo visokom predstavniku da vlada zemljom kao da je despot – kaže Antić.

Srđan Mazalica, poslanik u Narodnoj skupštini RS, koja je donela za Šmita sporni zakon, kaže da je Banjaluka apsolutno imala pravo da usvoji takav akt s ciljem zaštite i života građana.

– Postoji ustavni osnov za osnivanje Agencije za lekove i medicinska sredstva Republike Srpske. Jasno je da je to moguće, da to izvodimo i da za to postoji politička volja. Za to ne treba nikakva ni odluka ni saglasnost kako Kristijana Šmita, tako ni Ustavnog suda BiH – naveo je Mazalica.

Ne poznaju mentalitet

Ocenjujući Šmitovu izjavu o nemačkim sankcijama, Velizar Antić kaže da je apsolutno kontraproduktivna.

– Onaj ko je doneo takvu odluku apsolutno pomaže režimu Milorada Dodika da ostane na vlasti. Zašto je to tako? Zato što će vladajući režim u Republici Srpskoj ove sankcije predstaviti javnosti da su usmerene protiv Republike Srpske, a ne protiv Milorada Dodika i vlasti. Što u određenom smislu i jeste tačno. Jer, ukoliko vi uvodite sankcije Republici Srpskoj, onaj ko najviše trpi te sankcije jeste upravo narod. Želja onih koji su uveli ove sankcije jeste da se narod okrene protiv vlasti, ali oni ne poznaju mentalitet našeg naroda jer očigledno ne znaju da će narod upravo zbog nametnutih sankcija još više podržati vladajući režim – ističe Antić.

Šeranić već na udaru

Američko ministarstvo finansija pre mesec dana uvelo je sankcije ministru zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alenu Šeraniću, a u obrazloženju odluke mu je zamereno što su pokrenute aktivnosti na osnivanju Agencije za lekove RS čime se, kako tvrde Amerikanci, ruši država BiH. Ono što je zanimljivo u celoj priči jeste da Šeranić tek indirektno ima veze sa osnivanjem agencije jer njegovo ministarstvo ima zadatak da sprovede ono što mu „naredi“ parlament koji je odluku o osnivanju Agencije doneo.