Na današnji dan rođen je Džordž Bernard Šo, irski dramski pisac, novinar i kritičar; dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1925).
Džordž Bernard Šo rođen u Dablinu 26. Jula 1856. godine. Karijeru je počeo pisanjem romana i pozorišnih kritika, a tek se kasnije ogledao u dramskom stvaralaštvu. Napisao je preko 50 pozorišnih komada, a na poslednjem je radio kad je imao čak 94 godine.
Njegov prvi komad „Kuće udovačke“ prikazan je 1892. godine. Osam godina kasnije, objavio je zbirku „Tri pozorišna komada za puritance“. Sledili su komadi: „Čovek i natčovek“, „Vraćanje Metuzalemu“, „Pigmalion“, „Kandida“ i „Zanat gospođe Vorn“. U njima je Šo dramski sukob, umesto emotivnog, preneo u oblast intelektualnog i idejnog. Smelim i racionalnim duhom on je u delima izložio svoja shvatanja rušeći idole savremenog društva – zastarele i nazadne konvencije i lažni moral u oblasti religije i etike.
Šoova ljubavna prepiska, dramatizovana 1960. pod nazivom „Dragi moj lažljivče“, bila je jedna od legendarnih predstava beogradskog „Ateljea 212“. Ona predstavlja samo deo ogromnog opusa, koji čini preko 250.000 pisama.
Kanonizacija Jovane Orleanke koja se desila 1920. godine, nanovo je pobudila staru Šoovu želju da napiše dramu o njoj. Tako nastaje remek-delo „Sveta Jovanka“ (prvi put odigrana 1923. godine), u kojem glavnu junakinju ne tretira samo kao katoličku svetiteljku i mučenicu, već od nje pravi kombinaciju mističarke, jeretičke svetiteljke i nadahnutog genija.
Uspeh ove drame doneo mu je Nobelovu nagradu za književnost 1925. Godine. Nagradu je nameravao da odbije, ali je na nagovor svoje supruge ipak prihvatio, jer ga je ona ubedila da nagrada nije samo njegov lični uspijeh, već doprinos celokupnoj irskoj književnosti; ipak, na kraju, prihvativši nagradu, nije prihvatio i novčani iznos, već ga je preusmerio za prevode švedske književnosti na engleski jezik.
„Ne mogu oprostiti Alfredu Nobelu što je izumeo dinamit, ali samo je đavo u ljudskom obličju mogao izumeti Nobelovu nagradu.“
Bio je vegetarijanac. Smatrao je da je srpska ćirilica najsavršenije pismo na svetu i jedan zaokružen i logičan sistem. U svom testamentu ostavio je novčani iznos (£367,233 13s) Englezu koji uspe da reformiše i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu ćirilicu (jedno slovo jedan glas).
Ostaće upamćen i kao najzajedljiviji pamfletista još od Svifta, najčitaniji muzički kritičar u Engleskoj, najbolji pozorišni kritičar svog vremena, te čudesni predavač i esejista koji se bavio političkim, ekonomskim i društvenim temama.
Preminuo je 2. novembra 1950. godine.
