Iako je prošle godine zahvaljujući dobrim ljudima Marina Bogosavljević (35) iz Lapova, tri puta operisana na Univerzitetskoj klinici u Erlangenu, gde joj je ugrađen trajni implantat koji joj reguliše fiziološke funkcije, sustigle su je nove nevolje.
Ponovo mora da se sama klistira i da dnevno koristi po desetak katetera. Razlog tome je,
podsećanja radi, što su joj pre četiri godine oštećeni nervi prilikom ginekolopke intervencije u KBC Kragujevac, a pomenuta operacija u Nemačkoj bila je jedino rešenje.
U bezizlaznoj situaciji
Ipak, posle samo mesec dana od ugradnje implantanta, njen organizam se navikao na njega, pa bi ponovo trebalo da se programira. Nekada ni to nije dovoljno, pa mora da leči i stavlja stalni kateter, a nekada toliko otekne od nakupljene tečnosti, da mora u ambulantu po tri injekcije za izbacivanhe tečnosti. Jedina pogodnost je što su je u ambulanti svi upoznali, pa je primaju preko reda.
Marina je, tragajući za nekakvim rešenjem, pronašla jednu doktorku u Beogradu koja joj je ponovo programirala aparat, ali kako je posle izvesnog vremena ponovo prestao da radi kako treba, nesrećna žena se našla u bezizlaznoj situaciji.
Zato je Marina nameravala da u Hrvatskoj završi kurs za programiranje, ali joj je prof. dr med. K. Matzel, koji je predvodio operacioni tim u klinici u Erlangenu, rekao da ona ne sme
to sama da radi. Da to može da obavlja samo programer u prisustvu lekara i
to u bolničkim uslovima, kako bi reagovali ako je to potrebno.
Njen pejsmejker ima sedam programa i 300 podprograma.
Četiri meseca muke
Mučim se već četiri meseca. Pre mesec dana su me „programirali“ u Srbiji, ali još uvek ne
postoji centar za takve pacijente, jer sam ja jedina u Srbiji koja ima ugrađen spoljni i unutrašnji pejsmejker. Aparat je devet dana funkcionisao odlično, pomagao mi da regulišem fiziološke funkcije, ali je odjednom stao. Čim se organizam navikne na jedan program, on traži drugi. Zbog toga moram ponovo za Nemačku – priča Marina i dodaje:
– Treba da stignem do 25. marta, jer 10 dana moram da budem u karantinu. Više ne znam šta da radim, jer ću morati nešto da putujem u Erlangen da bi mi ponovo programirali implantat. Za to mi je potrebno da uvek imam po 5.000 do 6.000 evra da bih platila pregled, programiranje i boravak u Nemačkoj. Jedina solucija je da mi urade papire i da se preselim u Nemačku sa celom porodicom – ogorčena je Marina.
„Budi human -Humanitarne licitacije“
Iako je bila u teškom zdravstvenom stanju, ona je radila ikone u duborezu, umetničke slike i dekupa`, koje je jedna Fejsbuk grupa pod nazivom „Budi human – Humanitarne
licitacije“ koja broji preko 300 hiljada članova, na društvenim mrežama postavljala.
Zainteresovani su licitirali, a onaj koji je ponudio najviše uplatio bi na Marinin račun u Fondaciji „Budi human“, a Marina bi mu slala umetničko delo. Tako na žiro-računu Fondacije „Budi human“ na njeno ime ima preko 650.000 dinara. Od tog novca platiće joj avionsku kartu i pregled, ali je pitanje da li će imati dovoljno za boravak u Nemačkoj i za dodatne troškove ukoliko bude trebala još neka lekarska intervencija.
Kako pomoći?
Marina kaže da od kako se vratila iz Nemačke na svom Fejsbuk profilu nije postavila nijedan apel za pomoć, jer ju je sramota, pošto zna da ljudi u Srbiji, naročito nakon proglašenja pandemije korone, jedva sastavljaju kraj s karajem.
Ali, pošto još uvek mora da se bori da bi normalno funkcionisala, moli sve ljude dobre volje koji mogu da joj pomognu da to učine na žiro-račune u Komercijalnoj banci, dinarski: 205- 9011005209107-02 i devizni: SWIFT-BIC: KOBBRSBG, ili na IBAN/ACCOUNT NUMBER: RS35205903101991220015.
