Lekari medicine rada tvrde da je promena neprimerena i poražavajuća i da će zbog toga najviše trpeti radnik, jer nedostaje odgovarajuća briga o njegovom zdravlju. Lekari upozoravaju i da u Srbiji nije osnovano Osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti, da ne postoji Registar povreda na radu, niti je još usvojena Nacionalna strategija medicine rada.
|
|
Čak 7 odsto svih smrtnih slučajeva među radno aktivnim stanovništvom povezano je sa rizicima koje nosi rad. Polovina svih oboljenja srca i krvnih sudova, 60 odsto svih koštanomišićnih oboljenja, 20 odsto depresija kod radnoaktivnog stanovništva povezano je sa radom.Specijalista medicine rada edukovan je i da procenjuje rizik po zdravlje određenog radnog mesta, da brine o zdravoj radnoj okolini, da pripremi stručne procedure u slučaju udesa i povrede na radu, a bavi se i prevencijom zdravlja radnika i zdravstvenim prosvećivanjem.
"Radim u privatnoj firmi. Imam ozbiljnu bolest. Zahvaljujući lekarima medicine rada uspela sam da dobijem lakše radno mesto i zahvaljujući njima sačuvala sam svoj posao“, objašnjava jedna od radnica.
Dok međunarodne organizacije rada i Evropske unije u svojim aktima posebno ističu značaj i mesto službe medicine rada, u Srbiji reformom Ministartva zdravlja predviđa se da preventivni rad lekara medicine rada se prepusti tržištu bez državne brige, a lekarima medicine rada data je mogućnost da pređu u izabrane lekare.
|
Iako ih je, kako tvrde nedovoljno, u strahu da ne izgube posao 80 odsto ih je prešlo u izabrane lekare. |
"Najvažnija stvar od svega je da su specijalisti medicine rada kroz prevenciju kojom se bave čuvari budžeta jedne zemlje I čuvari fonda. Čuvari budžeta obzirom da samo zdrav radnik može da ostvaruje dobit za budžet“, kaže specijalista medicine rada Živana Medigović.
|
|
Protekle godine nije odobrena nijedna specijalizacija iz medicine rada. Republička stručna komisija za medicinu rada pripremila je radnu verziju Strategije medicine rada i predala Ministarstvu zdravlja na razmatranje.Lekari medicine rada upozoravaju da brojni poslodavci nisu doneli Akt o proceni rizika radnog mesta i da sam Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ne obavezuje današnjeg poslodavca da angažuje specijalistu medicine rada .
"To samo svedoči o tome da mesto ove specijalizacije koja je jako bitna pogotovo u procesima pridruživanja Evropskoj Uniji i u procesima očivanja zdravlja radno sposobnog stanovništva, nije prepoznato od strane Ministartva zdravlja. Mi smo nedavno kao lekarska komora formirali komisiju za medicine rada koja je okupila sve relevantne stručnjake, prepoznali taj problem i krenuli u njegovo rešavanje“, objašnjava predsednica LKS Tatjana Radosavljević.
