Neljudi iz našeg sokaka

Sve čovek do čoveka, sve ljudskost do ljudskosti, sve karakter do karaktera. Ovim rečima se obratio Milovan Milivojević, otac Milomira Milivojevića (26), poginulog radnika državnog preduzeća MB Namenska kolegama koje su došle ispred suda u Ivanjici da podrže direktora fabrike Radoša Milovanovića, a Milivojeviće vulgarno vređali.

Očaj ovog oca naciji je nametnuo pitanje gde je iščezla saosećajnost i šta nagoni ljude poput ovih iz Lučana da aplaudiraju onom u vreme čijeg je 37-godišnjeg mandata stradao 21 njihov kolega.

– Vređali su nas ni krive ni dužne, vređali su naše mrtvo dete, psovali mi mrtvu majku… U meni se sve treslo – priseća se Milivojević za „Vesti“.

Kaže da to nije sve što je doživeo. Od smrti sina u nezaštićenim uslovima u fabrici, retko ko uđe u kuću Milivojevića. Niko osim kuma i nekoliko momaka koji su svedoci na sudu. Čak ni prve komšije.

Okovani strahom

Razloge ponašanja onih koji okreću glavu od njega delom vidi u strahu od gubitka posla ili neprodužavanja ugovora o radu. Ima, kaže on, i onih koji su „pravdu prodali za gorivo i jedan ručak“.

– Sve je direktor kupio državnim novcem. Parama nas građana je kupio i mrtve, zatvorio usta porodicama koje su u fabrici izgubile najbliže. Nudio je materijalno i meni, ali ja svoje mrtvo dete ne prodajem. Teško mi je i među takvim okruženjem se osećam kao da sam pola veka bio slep, da sam uzalud živeo. Ponašaju kao da je moje mrtvo dete ratni zločinac. Svoj obraz su prodali, ali ja svoj neću – poručuje Milovanović i ističe da „ovde ljudskosti više nema“.

Odsustvo empatije poslednjih godina, prema rečima Dragana Popovića iz Kuće ljudskih prava, posledica je društvene situacije, odnosno ekonomskog položaja ljudi, pa tako i urušavanja moralnih normi.

– Teško je reći gde su nestale društvene vrednosti. Solidarnost koja je bila nešto veoma važno i gajila se u vreme socijalizma je izgleda sa njim odbačena. Izbacivano je sve, čak i vrednosti važne za zdravlje zajednice, pa je teško da se ne bude gramziv i da se ne gazi preko leševa. Ostalo je samo ja i samo moj interes“- priča Popović za „Vesti“.

Kako se desilo da roditelj više nema osećanja za nesreću drugog roditelja? Kako žene, koje su pred sudom podržale bivšeg gradonačelnika Brusa Milutina Jeličića Jutku, nemaju ženske solidarnosti sa Marijom Lukić, koja je otvoreno progovorila da ju je on seksualno uznemiravao.

Nesavesni lekari

Gde ste sklonili Hipokratovu zakletvu, pitanje je za lekare posle optužbi Marine i Darka Savića iz Požarevca na račun lekara da su krivi za smrt njihovog deteta. Nesrećna žena koja će pravdu tražiti na sudu kaže da joj je lekarka prilikom pregleda probila vodenjak, a da je bila tek u 18. nedelji trudnoće, pa je dečak koji je izašao s plodovom vodom umro jer mu niko nije pomogao. Vozač Željko M, koji je na magistralnom putu Šabac-Loznica automobilom pregazio trojicu mladića, od kojih je jedan poginuo, pobegao je s mesta nesreće, pa se vratio da pita „šta se desilo“, a u Vranju vozač udario pešaka i pobegao… Niko ni prstom nije mrdnuo da pomogne tinejdžerki koju je u beogradskom tramvaju napastvovao manijak usred dana.

Pre je kod ljudi u pitanju strah nego bezosećajnost, tumači za „Vesti“ psihijatar i psihoterapeut dr Petar Vojvodić.

– Možeš da saosećaš sa drugima u njihovim mukama, ali se povlačiš kad si u riziku od lične štete. Takav način ponašanja je proizvod pritiska sredine, pošto je danas prihvatljivi način ophođenja zakonski regulisan, ali je i proizvod moći. Zato ljudi i kada bi pomogli i po cenu da dobiju batine, neće da se mešaju jer mogu da budu kažnjeni zakonski ili samim konfliktom. Takođe danas se sve snima, mobilnim telefonom, što izaziva strah da će onaj ko se u nešto umeša imati štetu. Zato to izbegavaju – pojašnjava naš sagovornik i ističe da građane u to gura društvo koje forsira pasivnost, a protivi se oštro dizanju buna i pravljenju problema.

Antiheroji antisistema

– Ko hoće da naruši ovaj današnji antisistem strada kao što se desilo porodici Milivojević koja se usudila da zatraži odgovornost za smrt sina. Ako se ovako bude nastavilo, društvo će popucati po svim šavovima – kaže Dragan Popović.

Sam protiv svih

– Ljudi kad deluju u grupi ili uz njenu podršku ili iza njih stoji sistem koji ih podržava mogu da se izbore s nečim. Međutim, kada su sami, samim tim su i dosta ranjivi i treba im mnogo hrabrosti i samokontrole da se bore – kaže Petar Vojvodić.

„Ne želim ni na sahranu da mi dođu“

Milovan Milivojević kaže da kad ide centrom Lučana jave mu se ljudi na ulici, ali niko ne sme s njim ni kafu da popije, a ovi koji su podržavali Milovanovića ispred suda, kad ga vide, beže na drugu stranu ulice.

– Ako baš nalete na mene, pognu glavu i prođu- kaže nam.

Ne može da veruje da mu je leđa okrenula prva komšinica s kojom je odrastao, a majka je dva sina, školski drug koga je u kuću useljavao.

– Bio sam spreman da za te ljude ruku u vatru stavim, da izgorim da ih spasem, u vodu da skočim, da poginem za njih – priča i napominje da je ćerki kazao da će je iz groba prokleti ako takve pusti na njegovu sahranu.

Vučićevo upozorenje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, komentarišući verbalni sukob jednog od lidera Saveza za Srbiju Dragana Đilasa i policajca od pre nekoliko godina, poručio ljudima iz SNS-a da su arogancija i bahatost nezamislive i upozorio da svako ko postupi tako mora da snosi posledice. On je istakao da ima mnogo ljudi na lokalu koji se, kad ne znaju kako da pravdaju svoje loše poteze, neopravdano pozivaju na njega.

– Ali, ako hoćete da pledirate da predstavljate narod, da imate širu narodnu podršku, a da se tako odnosite prema građanima – to nemojte da očekujete – poručio je i dodao da svako ko bi tako postupio iz SNS-a mora da snosi posledice.

A da li ih ima, kako je kazao, ima ih, nesumnjivo.