Nedostaje stotine lekova

Uprava za terapijsku robu (TGA) je navela da je nestašica 428 lekova, a da je situacija sa 46 lekova kritična, ali kažu da za većinu lekova postoji zamena.

Međutim, i pacijenti i farmaceuti se slažu, da to nije baš tako jednostavno.

Tako je farmaceut Džudi Lem rekla da postoje problemi sa bezbednošću i usklađenošću sa alternativama, i često pacijenti i apoteke treba da ih plate više.

Tako na primer, tečni antibiotici za decu su bili u nedostatku, pa su roditelji morali da kupe dva sirupa slabije doze.

Nedostajala je i doza od pet miligrama običnog razređivača krvi. Pakovanje od dva miligrama košta 8,99 dolara, dok je od pet 9,99 dolara.

– Trudimo se da zamene dajemo pacijentima po jeftinijoj ceni ili svega nekoliko dolara više, kako ih ne bismo previše nervirali – naglasila je ova farmaceutkinja.

Međutim, istakla je da su apoteke ograničene, jer je cene obično određivala savezna vlada i da apoteke mogu da apsorbuju samo tolike troškove.

Rekla je da nedostatak kombinovanih lekova znači da pacijenti moraju da kupuju oba pojedinačno, i da se plaši da bi davanje alternativnih lekova protiv bolova ili antidepresiva moglo da ima obrnuti placebo efekat.

Ujedno je istakla i druge probleme sa kojima se susreću pacijenti, kao što je slučaj s osobama koje se hrane na kanilu, pa ne mogu da uzimaju kapsule, zatim pacijenti koji su alergični na generičke lekove ako sadrže glukozu ili laktozu, i poteškoće u preciznoj podeli doze.

– Ne možete uvek da prepolovite kapsulu, a nekad je vrlo teško iseći tabletu na trećinu – istakla je Lem.

Postoje i lekovi, kao što je lek za dijareju koji se zove holestiramin, i lek za gastritis koji se zove nizatidin, koji nisu imali zamenu.

Prema njenim rečima, nekada se neki od njenih pacijenata voze stotinama kilometara da bi došli do svojih lekova i onda odlaze bez njih.

Boni Parkinson, iz Centra za zdravstvenu ekonomiju Univerziteta Makvori, je rekla da postoji trošak za šemu farmaceutskih beneficija (PBS) kada lekovi moraju da se zamene.

– To bi bio veći trošak za vladu, jer sada pacijent ima mogućnost da dobije lekove za 60 dana – istakla je Parkinson.

Zdravstveni ekonomista je rekao da dok farmaceuti imaju određenu mogućnost da menjaju lekove na šalteru, ukoliko se zamene značajno razlikuju, pacijenti će možda morati da se vrate svom lekaru, a mediker plaća naknadu za konsultacije.

Ministar zdravlja, Mark Batler je rekao da je optimista da će zakoni koji zahtevaju od proizvođača da drže pri ruci lekove od četiri do šest meseci za 2.900 kritičnih brendova olakšati situaciju.

– U poslednje tri godine bilo je više globalnih nestašica lekova nego što je normalno. Kada dođe do globalnog šoka za snabdevanje, mi trenutno imamo neki tampon ovde u Australiji – objasnio je Batler i dodao da je većina zamena subvencionisana u okviru PBS-a (Šeme farmaceutskih beneficija).

I dok u svom saopštenju, industrijsko telo Lekovi Australije, kažu da su farmaceutske kompanije održavale snabdevanje kroz detaljna predviđanja zasnovana na ranijoj i projektovanoj potražnji, te da imaju snažne planove za kontinuitet poslovanja za ublažavanje i upravljanje scenarijima u slučaju nedostatak, farmaceutkinja Lem kaže da su stvari na terenu potpuno drugačije, te da je nestašica lekova evidentna.

Tenderi su rešenje?

Farmaceutski konsultant, Majkl Rajan je napisao 2021. rad za Australijski zdravstveni časopis, pozivajući na reformu industrije. Rekao je da su aktivni sastojci u većini lekova napravljeni na dva mesta, u Indiji i Kini.

– Ako dođe do bilo kakvog poremećaja u te dve zemlje ili na bilo kojoj od tih lokacija, to se direktno odražava na lanac snabdevanja – istakao je Rajan.

Prema njegovim rečima, rešenje bi bilo ukoliko bi lanci apoteka i bolnice mogli da otvaraju tendere za nabavku lekova, ali ne samo na osnovu cene, nego i da uključe i garanciju snabdevanja.

Proizvođači moraju da ispune visoke standarde kvaliteta i da ulažu u nove lekove, sve dok se bore protiv konkurencije generičkih proizvoda.

– Ne možemo da imamo najjeftinije lekove i garanciju snabdevanja – naglasio je Rajan.

Ujedno je mišljenja da nije opcija da Australija proizvodi više lekova, s obzirom na veličinu zemlje.