Ne gube veru u ljude

Pomoć dobrih ljudi je potrebna tročlanoj porodici Sočević iz sela Gabela kod Čapljine. Samo dve donacije bile su dovoljne da im ulepšaju život, ali i probude nadu da ima još humanih ljudi koji i pored svojih problema imaju sluha i za tuđu nevolju. Međutim, sve je stalo, za sada na ovoj pomoći naših plemenitih čitalaca iz Nemačke i Australije. Njihovim donacijama Sočevići su ovu zimu dočekali spremno, što nije bio slučaj poslednjih nekoliko godina. Nisu se smrzavali u svom skromnom domu, jer su zahvaljujući novčanim donacijama od 250 evra anonimnog humanitarca iz Bad Homburga, kao i 200 dolara M. V. iz Sidneja, bračnom paru Vasi (59), Daliborki Sočević (46) i njihovom 18-godišnjem sinu Peri kupljena i namontirana nova ulazna vrata, koja sami nisu mogli da priušte, a zbog čega je ova čestita porodica, koju život nije mazio, bila prijatno iznenađena i srećna.

– Mnogo smo srećni i zahvalni. Sami ne bismo mogli da izdvojimo toliko novca za nova vrata, jedva se snalazimo i za najosnovnije. U kući nam je zbog starih i dotrajalih vrata bilo mnogo hladno i nikako nismo mogli dovoljno da je zagrejemo. Baš smo se smrzavali, jer je duvalo na sve strane. Zato još jednom do neba hvala tim divnim ljudima što su odvojili od sebe da bi nama pomogli. Iskreno, nismo se nadali da će naša priča rastužiti nekoga ko nas i ne poznaje, da će nam pomoći i olakšati nam brojne brige koje nas more – poručio je Vaso Sočević, kada je stigla vredna pomoć iz Nemačke i Australije.

Da podsetimo, njihova teška životna priča seže od trenutka kad je za vreme rata 1992. godine na prostorima bivše SFRJ Vaso ostao na svom ognjištu u Gabeli, zbog čega je doživeo razne traume, poniženja i torture. Posle rata oženio se Daliborkom, dobili su sina Peru, sada srednjoškolca. Porodica živi samo od Vasinih više nego skromnih primanja, koje teškom mukom zarađuje radeći na jednom imanju. Zato nije nimalo čudno što godinama jedva spajaju kraj s krajem i što ne mogu da se izbore za bolje sutra i obezbede sebi i sinu život dostojan čoveka. Saznavši za njihove muke, u pomoć je priskočila i Fondacija Sveti Vukašin iz Trebinja i istog dana kad su menjana i postavljana vrata, dar plemenitih čitalaca „Vesti“, zamenjena je i kompletna stolarija dar Fondacije, pa sreći Sočevića nije bilo kraja.

– Želimo da se od srca zahvalimo i Fondaciji Sveti Vukašin iz Trebinja na njihovoj svesrdnoj podršci i brizi, nama je sada u kući mnogo toplije. Ne samo u kući, nego i u srcu. Na ovoliko dobrote u samo nekoliko dana nismo navikli. Nadamo se da će im se dobro još boljim vratiti. Verujemo da nas plemeniti ljudi neće zaboraviti, jer nažalost ne možemo sami sebi da obezbedimo bolji život – kazali su Sočevići.

Iako srećni zbog nenadane pomoći izdaleka, u njihovim očima ogleda se tuga, a na pognutim leđima kao da se svalio neopisiv teret teškog života. Nadamo se da će nakon decenija muka i ovaj skromni dom uskoro odisati mirom, toplinom i srećom kakvu Sočevići zaslužuju. Svaka pomoć Vasi, Daliborki i Peri je neophodna, ali posle gore pomenutih donacija sve je stalo. Nijedna više, nažalost, nije stigla na njihovu adresu. Međutim, ni oni, a ni mi ne gubimo nadu da još ima dobrih i humanih ljudi, koji se neće oglušiti na njihovu tužnu životnu priču i vapaj za pomoć.

Mladi u akciji

Humanitarna Fondacija Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske Sveti Vukašin, koja je osnovana na Preobraženje 2011. godine, svoj rad obnovila je u decembru pre dve godine i uspešno nastavlja da sprovodi brojne akcije na području Hercegovine. Sekretar Fondacije, sveštenik Miloš Mandić rekao je za lokalne medije da su okupili oko 70 članova koji su uglavnom mladi ljudi, otvorenog srca spremni da čine dobro i pomažu drugima, što sve verno beleže na svojoj fejsbuk stranici.

Kontakt za pomoć

Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji mogu i žele da pruže podršku porodici Sočević, jer im je svaka pomoć i više nego dobrodošla, mogu stupiti u kontakt s njima putem telefona na broj: +387 63 611 883 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći. Naravno, na usluzi je, kao i uvek, i Redakcija „Vesti“.