I posle proglašenja nezavisnog Kosova, voda iz jezera Gazivode kod Zubinog Potoka svakodnevno, hidrosistemom "Ibar-Lepenac" stiže do termoelektrana u Obiliću i hiljada potrošača – Albanaca u južnoj Kosovskoj Mitrovici, Vučitrnu, Srbici i drugim kosovskim gradovima. Za Tačijevu lažnu državu Kosovo radi i istoimena hidrocentrala u Veljem Bregu kod Zubinog Potoka koja je deo elektroprivrede Kosova.
Švercerski rajJezero Gazivode je, u dužini od skoro deset kilometara, i administrativna linija između Srbije i Kosova koju je vrlo teško kontrolisati. Preko Gazivoda se švercuju sve vrste roba, čak i stoka koja je, posle prevrtanja improvizovanih čamaca, više puta završavala na dnu jezera. Neki od švercera nabavili su brze i nečujne čamce kojima lako zavaraju trag policiji i carini. Od prošlog leta jezero kontroliše i žandarmerija, ali ni ona ne može u potpunosti da spreči sve vrste šverca. |
Svi pokušaji opštine Zubin Potok, srpske enklave na severu Kosmeta, da jezero, branu i centralu stavi pod svoju kontrolu ili bar naplati isporučenu vodu i struju dosad su ostajali bez rezultata, jer u Prištini, koja uživa maksimalnu podršku Kfora, Unmika i Euleksa, ne žele ni da razgovaraju na ovu temu.
– Za nas u Zubinom Potoku mnogi s pravom kažu da smo bogati siromasi. Imamo resurs koji donosi milione evre, vodom i strujom snabdevamo pola Kosova, a naš narod je sirotinja koja najvećim delom zavisi od pomoći Vlade Srbije.
Po nekim našim procenama, godišnje gubimo od šest do sedam miliona evra. Kada bi se taj novac slio u opštinsku kasu, rešili bismo sve komunalne, socijalne i ekonomske probleme – kaže Miodrag Andrić, potpredsednik Skupštine opštine Zubin Potok.
– Došli smo u apsurdnu situaciju: mi Albancima džabe šaljemo vodu i kilovate, a oni nama i drugim Srbima na Kosovu i Metohiji svakodnevno isključuju struju i tako nas pritiskaju da napustimo naša ognjišta. Krajnje je vreme da im zavrnemo slavine, da kažemo "dosta" i preuzmemo kontrolu nad jezerom i branom Gazivode.
Pre proglašenja nezavisnog Kosova, Srbi iz Zubinog Potoka pretili su da neće biti vode za Tačijevu fantomsku državu i da će ovaj vredni resurs staviti pod svoju kontrolu. Mnogi su očekivali da će se to desiti još prošlog leta, međutim, Gazivode i dalje, kao i ranijih godina, radi za – Albance.
– Još se nadamo da će Albanci, pre ili kasnije, morati da nam plate svaki kubik vode i svaki kilovat struje. Od zavrtanja slavina nismo odustali, ma koliko zveckali oružjem i pretili nam, u tome nas ne mogu sprečiti ni Kfor ni Euleks.
Oterani SrbiU jezeru Gazivode akumulirano je oko 380 miliona kubika vode, a snaga centrale u Veljem Bregu je 55 megavata. Deo jezera je na teritoriji opština Tutin i Novi Pazar, a najveći deo (i brana) na području opštine Zubin Potok. Brana Gazivode svojevremeno je potopila najbolju zemlju Ibarskog Kolašina, a oko 8.000 Srba moralo je da napusti svoja ognjišta. U Zubinom Potoku tvrde da je izgradnja brane imala dva cilja: da raseli srpski Ibarski Kolašin i obezbedi dovoljno vode za centralno Kosovo.
|
Džaba im je što svakodnevno jezero nadleću helikopterima i što oko jezera i brane često izvode razne vežbe, nisu nas uopšte uplašili, niti pokolebali – naglašava Slaviša Ristić, predsednik opštine Zubin Potok.
– I Albancima i predstavnicima međunarodne zajednice jasno smo stavili do znanja da ne priznajemo nikakvu državu Kosovo i da je Zubin Potok deo Srbije. Na svaku silu odgovorićemo narodnim protestima, niko nam ne može oteti ono što je naše.
U Zubinom Potoku kritikuju i Vladu Srbije što se odlučnije ne bori za srpske interese na Kosovu i Metohiji.
– Da je Beograd bio energičniji, da se svojevremeno nije dodvoravao Albancima, jezero Gazivode odavno bi bilo pod našom kontrolom, a ni granica Srbije ne bi "prolazila" tik ispod Pančićevog vrha i ne bi danas ugrožavala Kopaonik – kaže Ristić.
– Kada smo u vreme Miloševića tražili da sedište Hidrosistema "Ibar-Lepenac", a samim tim i pare, iz Prištine prebaci u Zubin Potok, što je moglo da se učini brzo i lako, isprečila se tadašnja srpska birokratija koja je u Prištini lagodno živela od vode i struje iz Zubinog Potoka. Pre NATO bombardovanja tražili smo da se gazdovanje jezerom poveri našoj opštini, ali i Srbi su tada to odbili, pa ne čudi što se danas Albanci tako grčevito bore za ovaj kapitalni resurs.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
