Ne boje se raketa ni virusa

Slično onome što je nekada gledao u filmu „Pad crnog jastreba“ Denis Đukić iz Loznice gleda uživo poslednjih nekoliko meseci. Kao civilno lice na službi u vojsci, ovaj anestetičar na Odeljenju za anesteziju i reanimaciju Vojnomedicinske akademije (VMA) stigao je u Afriku kao deo petočlanog medicinskog tima srpske vojske koji u Somaliji opslužuje bolnicu Trening misije Evropske unije. U Somaliju je sa kolegama došao krajem oktobra prošle godine i trebalo je već da se vrati u Srbiju, ali se pojavila korona koja je pogodila planetu, a njega zarobila na rogu Afrike.

Đukić se nalazi u Mogadišu, glavnom gradu Somalije, na obali Indijskog okeana, u kampu u kome se osim pripadnika naše nalaze i pripadnici nekoliko evropskih armija i SAD, a njihov osnovni zadatak je regrutovanje i obuka Somalijaca za regularnu vojsku te zemlje u kojoj gotovo da nikada nema mira. U ovoj zemlji, koja je nezavisna poslednjih šest decenija, terorističke grupe napadaju često, vrbuju stanovništvo da im se priključi, a Somalija je poznata i po piratima koji napadaju brodove u teritorijalnim vodama ove države.

Borbena pripravnost

– Njihova vojska je u lošem stanju i neophodno je njeno osposobljavanje kako bi bila spremna da se bori sa unutrašnjim neprijateljima. Pružamo im medicinsku podršku pri regrutaciji, ali i tokom obuke regruta, a svakodnevno smo u snagama za brzo reagovanje. Ukoliko konvoj EU izlazi iz baze, nekoliko oklopnih vozila čeka u borbenoj pripravnosti spremno za intervenciju i izvlačenje u slučaju napada, što se u Mogadišu dešava. Povremeno nas gađaju raketama. Na svu sreću, uglavnom nisu precizni, ali je oprez neophodan. Navikli smo ovde na sirene, stavljanje opreme, odlaske u zaklon, bunker, prosto je to na ovom mestu normalno – priča Lozničanin.

Lakše uz prijatelje

Ovde je takođe stigao COVID-19. U početku je bilo malo pozitivnih, pošto nije bilo ni mnogo testiranja, a zdravstvena zaštita nije na zavidnom nivou, pa je moguće svašta očekivati. Zbog toga su zatvoreni aerodrom i granice, pa je kamp praktično odsečen od sveta, a koliko dugo će tako biti, teško je sada predvideti.

– Nije svejedno boraviti negde gde možeš u gradu da se krećeš samo u oklopnom vozilu, ali šta je tu je. Čoveku posle nekoliko meseci počnu da nedostaju i obične stvari, a kamoli porodica i prijatelji. Dobro je da postoji internet, onlajn pozivi, a imam dosta prijatelja koji me podržavaju i mnogo mi znače razgovori, da se čujemo i ujedno prekratim vreme. Možda sada sve nešto lakše podnosimo jer vidimo da je i u Srbiji zbog pandemije na snazi drugačiji način života pa bismo i tamo bili u izolaciji i ne bismo mogli izlaziti kao nekada. Naravno, sigurno nam je poseban motiv da sve ovo izdržimo u Mogadišu to što ovde predstavljamo Srbiju, to nam daje snagu da istrajemo i na najbolji način prikažemo našu vojsku i narod – kaže on.

Najlepša uspomena

Lozničanin kaže da sve u životu ima svoj plus i minus pa i boravak u Somaliji gde stiče neprocenjivo iskustvo, svestan da ono što tamo vidi, sazna i doživljava neko neće nikada. Posebno je ponosan što je na Dan Vojske Srbije imao čast da u kampu na jarbol podigne srpsku zastavu, čemu su zbog pandemije prisustvovali samo članovi naše misije.

– Taj osećaj ponosa dok se na somalijskom povetarcu, hiljadama kilometara od otadžbine, vijori naša trobojka biće mi najlepša uspomena – kaže Denis.

Sve pod kontrolom

Đukić objašnjava da u kampu primenjuju mere Svetske zdravstvene organizacije, a u kontaktu su sa sedištem misije u Briselu, vojnim vrhom naše vojske i Centrom za mirovne operacije. U takvoj situaciji je kamp izolovan, izlazaka i ulazaka nema, svakog jutra je obavezno merenje telesne temperature, a svaki iole sumnjiv slučaj ide u petnaestodnevnu izolaciju. Nisu dozvoljena okupljanja, propisana je fizička distanca, nose se maske, rukavice, zaštitna odela i upotrebljavaju dezinfekciona sredstva. Ali ovaj vojnik iz lozničkog kraja bio je i ranije u Africi pa mu pripreme za ovu misiju nisu teško pale.