„Ne bih uložio u Zvezdu jer se pitaju navijači; sa Savom nisam imao komunikaciju“

Proslavljeni fudbalski biznismen Milan Mandarić, posle epizoda u Engleskoj, odlučio je da se oproba u Sloveniji gde je kupio Olimpiju iz Ljubljane.

Međutim, taj poduhvat nije se pokazao uspešnim i posle šest godina je prodao „zmajeve“ za 5.000.000 evra, milion manje koliko ga je platio 2015. godine.

Osvojio je dve titule i tri kupa sa Olimpijom, ali ističe da se više ne bi latio sličnog posla, kada je u pitanju preuzimanje kluba sa Balkana.

Pa ni Crvena zvezda za koju je upitan tokom intervjua datog „Informeru“.

– Nije prvi put da me neko pita da li bih došao u srpski fudbal, da ulažem u Crvenu zvezdu ili neki drugi klub da pomognem. Svaki predsednik države, od Slobodana Miloševića naovamo, zvao me je, međutim, nije to realno. Nemam ništa protiv da ulažem novac, ali imam protiv toga da ga bacam. Kad god sam ulazio u neki klub, gledao sam na to kao na investiciju koja će kasnije da mi se isplati, ali važno mi je bilo i da vidim sebe u tom klubu. Kako stvari funkcionišu, šta bi sve trebalo da uradim, kakvim ljudima da se okružim. Ne vidim da je to moguće, recimo, u Zvezdi, jer zna se ko se tamo pita – rekao je Mandarić.

Potom je pojasnio na šta je konkretno mislio.

– Na navijače. Teško bih ja tu mogao da napravim razliku. Nije ni moje, ni bilo kog vlasnika kluba, da to rešava. To bi trebalo da reši država, ali nije to slučaj samo u Srbiji. Zvali su me i u Hajduk iz Splita, pa u Borac iz Banjaluke. Nigde nisam hteo da odem. Pomagao sam, posebno osamdesetih godina. Pomogao sam Zvezdi da dovede (Miodraga) Belodedića i (Dragana Stojkovića) Piksija. Kako sad stvari stoje, ne bih se više uplitao ni u jedan klub sa Balkana. Nema tu dobrih uslova za biznis.

Olimpiju je pre mesec dana prodao agentu za nekretnine.

– Sam đavo me je nagovorio da pre šest godina svratim u Portorož da se vidim sa nekim prijateljima. I kroz priču mi kažu kako je Olimpija u lošem stanju, kako propada i zamole me da pomognem. I ja prihvatim. Planirao sam da ostanem tamo dve, tri godine. Kad sam hteo da je prodam, ozbiljni ljudi koji imaju novac nisu bili zainteresovani da je kupe, a oni koji ga nemaju samo su pričali, nisu ništa konkretno radili. Nisam video kome bih je ostavio, a da se domaćinski odnosi prema klubu. Konačno se pojavila nemačka firma i već danas ili sutra trebalo bi da potpišemo ugovor o kupoprodaji.

Kako je rekao, okružio se lošim ljudima i shvatio je da iz svega toga neće profitirati.

– Nepoštenim. I onda to nije moglo da izađe na dobro. Znate, ja sam u Engleskoj bio 18 godina u fudbalskim klubovima i svuda se precizno znalo ko šta radi. U takvim okolnostima ništa me nije mrzelo, bio sam pun entuzijazma i to mi je vraćalo energiju. To u Olimpiji nije bio slučaj, iako smo uvek bili u vrhu domaćeg fudbala. Istina, u Evropi se nismo proslavili.

Poslednjih nekoliko meseci za trenera je imao Sava Miloševića, ali sa kojim nije imao pravu komunikaciju.

– Sava poznajem i poštujem kao fudbalsku legendu. Znao sam ga kao igrača, a manje kao trenera. On je dobar čovek, ali i jako tvrdoglav. U svojoj karijeri nisam imao slučaj da nemam komunikaciju sa trenerom, kao što je to bilo sa Savom. Nisam nikad pomislio da mu se mešam u posao, sastavljam tim i slično, to je njegova obaveza. Želeo sam da imam povratnu informaciju, da znam šta se dešava, kakvi su igrači i slično.

Ali, Milošević nije bio prva želja kada je odlučivao o novom treneru ljubljanskog tima.

Ja sam zapravo želeo da dovedem Roberta Prosinečkog za trenera i onda mi je jedan moj nećak, koji sarađuje sa menadžerom Nenadom Jestrovićem, rekao da je Savo pravo rešenje, da ume da izvadi tim iz problema. Poslušao sam ga i doveli su ga. E sad, kad su novi vlasnici dolazili, rekli su mi da hoće nekog svog. Nisam očekivao da će Sava jednostavno da sklone a da ne popričaju prethodno sa njim. Nisam bio u zemlji, tako da ću tek da se vidim sa njim i da rešimo sve što je ostalo nerešeno – dodao je Milan Mandarić.