Naučni skup „Izazovi mira 80 godina nakon osnivanja UN“: Zabrinjavajući povratak autoritarizma u svetu

Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir UN (ECPD) organizovao je večeras međunarodni naučni skup „Izazovi mira 80 godina nakon osnivanja UN“ sa koga je poručeno da je poštovanje Povelje UN, posebno teritorijalnog integriteta i suvereniteta svim država ključno za očuvanje globalnog mira.

Na skupu je sem istoričara iz Italije, Norveške, Izraela i SAD učestvovalo i 43 profesora istorije iz Španije pri Institutu za izučavanje Holokausta i totalitarizama.

Profesor Gideon Grajf, eskpert za Holokaust ocenio je da Povelja UN kao glavne ciljeve postavila spasavanje budućih generacija od užasa rata, potvrđivanje vere u osnovna ljudska prava, uspostavljanje pravde i poštovanje međunarodnih ugovora i prava.

„Osnovni cilj je, i ostaje, očuvanje međunarodnog mira putem kolektivne bezbednosti, predviđene Poveljom, koja je zamišljena kao efikasniji mehanizam u odnosu na neuspeh Lige naroda između dva svetska rata“, istakao je Grajf.

Objasnio je da su uprkos brojnim krizama i konfliktima UN poslednjih osam decenija doprinele smanjenju broja ratova širom sveta.

„Međutim, 21. vek, uprkos velikim naučnim i tehnološkim dostignućima, dočekali smo u svetu koji je sve nestabilniji, nesigurniji i pun novih, složenih pretnji. Od kriza i ratova na Bliskom istoku, preko rata u Ukrajini i u Gazi, do pitanja globalne bezbednosti hrane, energetike i zdravlja – jasno je da se svet suočava sa višestrukim izazovima, i da su mnogi međunarodni mehanizmi postali spori, nedelotvorni i nedovoljno kredibilni. Pored toga, stalno članstvo i pravo veta u Savetu bezbednosti UN postali su predmeti žestokih kritika, posebno kada velike sile koriste veto kako bi zaštitile svoje interese i onemogućile konsenzus“, ocenio je Grajf.

Dodaje da smo danas svedoci povratka autoritarizma, ekstremizma, porasta ksenofobije i antisemitizma, kao i zabrinjavajućeg porasta broja izbeglica i migranata, koji beže od nasilja, siromaštva ili klimatskih promena.

„Sve to dodatno destabilizuje globalni poredak i zahteva novi pristup međunarodnoj saradnji, koji bi uključivao višeslojni dijalog, reformu postojećih institucija, ali i novu solidarnost među narodima“, precizirao je Grajf.

Ocenio je da je 80 godina od osnivanja UN prilika da se preispitaju dosadašnji rezultati, ali i da se povede dijalog o budućnosti mira i međunarodne saradnje.

„Svet se suočava s pitanjem: kako sprečiti da se istorija ponovi“, naglasio je Grajf.

Podsećajući da se ove godine obeležava 80 godina pobede nad fašizmom Grajf je rekao da Srbi, Jevreji, Romi i antifašisti na Balkanu imaju još jedan jubilej koji treba da poštuju u kulturi sećanja – 80 godina od proboja logora Jasenovac, 22. aprila.

„To je bio logor istrebljanja, jednog od najozloglašenijih i najbrutalnijih od ukupno osam logora smrti u Drugom svetskom ratu. Jasenovac nikada nije bio oslobođen. Poslednjih 1.000 logoraša, iscrpljenih kostura, izmučenih od neprekidnog zlostavljanja, prikupili su poslednje atome ljudske snage i odlučili da krenu u proboj iz Jasenovca, s ciljem da bar jedan od njih preživi i ispriča priču o 57 metoda ručnog ubijanja, jer su ustaše retko koristile metke. Bio je to carstvo okrutnosti. Preživelo je samo oko 80 njih“, naglasio je Grajf.

Ambasador Ljiljana Nikšiš, koordinator najveće izložbe u UN „Jasenovac – pravo na nezaborav“ istakla je da je prema nekim procenama po završetku Drugog svetskog rata vođeno više od 600 lokalnih „malih ratova“.

„U tim malim ratovima od 1945. godine naovamo poginulo više ljudi nego u oba velika svetska rata. Da se i ne govori o razaranjima i drugim posledicama koje su bile i veće i teže od onih koje su ostavile dve svetske ratne kataklizme. Čovečanstvo zgroženo razornim posledicama Prvog i Drugog svetskog rata, od 1945 naovamo lokalni ratovi bili su cena za svetski mir“, naglasila je Nikšić.

Dodala je da je negovanje kulture mira u atomskoj eri čovečanstva postalo je „ključno pitanje opstanka naše civilizacije, više nego ikada do sada“.

„Čovečanstvo je bilo na ivici uništenja 1962. godine. To je bio jedan od kritičnih momenata Hladnog rata, koji je svet doveo na ivicu nuklearnog uništenja, ali tadašnji predsednici supersila SAD i Rusije Džon F. Kenedi i Nikita Hruščov postigli su septembra 1963 dogovor i tada je uspostavljena ‘vruća linija’ takozvanog ‘crvenog telefona’ između Moskve i Vašingtona“, navela je Nikšić.

Dodaje da i pored činjenice da su saveznici 1945. odneli pobedu ideje nacizma i fašizma nisu poražene.

„Ideološka bitka i dalje traje u vidu borbe protiv oživljavanja neonacističkih i neofašističkih, a u regionu Balkana i neoustaških grupacija, u šta su istoričari iz Španije mogli i da se lično uvere tokom svog studijskog boravka u regionu. Sve više raste i svest o neophodnosti suzbijanja revizije istorije i važnosti očuvanja ‘kulture sećanja’ radi očuvanja ‘kulture mira’. Narativ i kolektivna memorija čovečanstva o stradanju kako svih naroda sveta, tako i svakog naroda pojedinačno je pitanje biološkog opstanka naše civilizacije, jer je u konvencionalnim ratovima postojala i pobednička strana, a u atomskom sukobu pobednika ne bi bilo. Zato su dani sećanja na razorne posledice Prvog i Drugog svetskog rata i važne godišnjice, ‘čuvari svesti’ i ‘savest’ čovečanstva i otklon od samouništenja“, naglasila je ambasadorka Nikšić.

Kultura sećanja nije i ne treba da bude tretirana kao „prašnjava arhiva duboko zakopane prošlosti”, niti treba da bude instrument dnevne politike, poručila je Nikšić.

„Treba da bude svetionik i opomena da su zaborav i revizija istorije pogubni po sadašnjost i budućnost naše civilizacije“, rekla je Nikšić.

Dodala je da je srpska diplomatija na Dan Holokausta 2018. godina prvi put „izašla na crtu u svetskoj diplomatskoj areni“ u najvišem domu naroda sveta, OUN sa izložbom „Jasenovac – pravo na nezaborav”.

„To je bila prva izložba Republike Srbije o Jasenovcu u UN, ali i prva u UN na temu Jasenovca nakon Drugog svetskog rata i, sa sedam tona opreme i eksponata, najmonumentalnija u istoriji Ujedinjenih nacija.

Na žalost, Srbija je žrtva revizije istorijskih činjenica i borac za istorijski zasnovanu kolektivnu memoriju čovečanstva o stradanju svih naroda sveta“, rekla je Nikšić.

Naglasila je da su uloga i doprinos Srbije arhitekturi novog sveta i osnivanja UN, ali i Pokreta nesvrstanih, kao i pobedi saveznika u Prvom i Drugom svetskom ratu bili su nemerljivi za civilizacijske vrednosti slobode i mira čovečanstva. .

„O doprinosu Srbije govore 572 srpska vojna memorijala u oko 40 zemalja sveta, pa zato, povodom 110 godina golgote srpskog naroda u Velikom ratu i 80 godina od pobede nad fašizmom, dostojanstveno sećanje na žrtve, heroizam i vojnički stoicizam i negovanje kulture mira čovečanstva je najmanje što naša generacija može danas da uradi“, zaključila je Nikšić.