Australijski bruto društveni proizvod (BDP) je u poslednja tri meseca 2022. godine porastao za 0,5 odsto, objavljeno je u najnovijem izveštaju Australijskog biroa za statistiku (ABS).
Ovaj rast je znatno ispod predviđanja većine ekonomista, iako je godišnji rast od 2,7 odsto, bio u skladu sa očekivanjima analitičara.
Dok je potrošnja domaćinstava nastavila da raste krajem prošle godine, stopa rasta BDP-a je počela da usporava, pre svega zbog rasta kamatnih stopa i visoke inflacije.
– Posle četiri kvartala snažnog rasta, rast potrošnje domaćinstava je bio nešto slabiji u decembarskom kvartalu – rekla je šefica ABS za nacionalne račune Ketrin Kinan.
Ona je dodala da je potrošnja na diskrecione usluge dovela do rasta potrošnje domaćinstava, ali je taj rast značajno usporen u odnosu na septembarski kvartal.
Podaci o nacionalnim računima pokazuju da su potrošnja na namirnice, ishranu van kuće i smeštaj, kao i na putovanja u zemlji, nastavili snažno da rastu uoči Božića.
Međutim, da bi se finansirao taj skromni porast potrošnje, stopa štednje stanovništva je pala peti kvartal zaredom, sa 7,1 na 4,5 odsto.
– Koeficijent štednje domaćinstava nastavio je da opada u decembarskom kvartalu, na najniži nivo od septembra 2017. godine. Pad je izazvan povećanim kamatama na stambene kredite, porezom na dohodak i povećanom potrošnjom – primetila je Kinan.
Mnoge kategorije maloprodajne potrošnje su pale, kao što su rekreacija i kultura, odeća i obuća, nameštaj i oprema za domaćinstvo. Takođe, pad poslovnih investicija poništio je skroman rast potrošnje domaćinstava, a promene u zalihama su oduzele pola procentnog poena od BDP-a.
– Došlo je do usporavanja ekonomije krajem 2022. godine. Domaća tražnja je zastala u decembarskom kvartalu, što je najslabiji rezultat van perioda izolacije još od juna 2014 – rekao je Endrju Henlen, ekonomista Vestpak banke.
Pad uvoza usporio pad ekonomije
Pad uvoza je najznačajniji faktor koji uticao da australijska ekonomija zabeleži rast, a ne pad, dodajući 0,9 procentnih poena rastu. U isto vreme, izvoz roba i usluga porastao je za 1,1 odsto, dok je uvoz opao za 4,3 odsto.
„Izvoz usluga je porastao za 9,8 odsto, odražavajući kontinuirani oporavak u obrazovanju i putovanjima, pošto su međunarodni studenti i turisti nastavili da se vraćaju u Australiju“, naveo je ABS u svom izveštaju.
Uvoz usluga je takođe zabeležio pad od 6,5 odsto, jer su australijski putnici radije odlazili na jeftinije destinacije na kratkim relacijama.
Prema mišljenju ekonomiste Kalama Pikeringa, sa portala za zapošljavanje „Indeed“, svi ovi podaci ne slute na dobro za ekonomske izglede u 2023.
– Iako je australijska ekonomija porasla u decembarskom tromesečju, to nije bila vrsta rasta koja bi ljudima trebalo da uliva mnogo poverenja u ovoj godini – upozorio je ovaj ekonomista.
Uz to, kako je istakao Pikering, pad uvoza od 4,3 odsto tokom decembarskog kvartala bio je najveći pad uvoza, ne računajući vreme pandemije, još od globalne finansijske krize 2008. To je znak da visoke cene utiču na obrasce potrošnje domaćinstava i preduzeća.
Rate kredita porasle za 23 odsto
Nacionalni obračun takođe pokazuje da je ekonomija potpuno stagnirala, isključujući efekat brzog rasta stanovništva kako je imigracija jačala.
Pri tome se BDP po glavi stanovnika nije kretao u poslednja tri meseca 2022. pošto je u prethodnom kvartalu dobio samo 0,1 odsto.
Savezni blagajnik Džim Čalmers je rekao da ta stopa posebno pokazuje da se mnoga domaćinstva muče sa inflacijom, koja je iznosila 7,8 odsto prošle godine, ali i sa skokom otplate kamata na hipoteke od 23 odsto samo u decembarskom kvartalu.
– Ljudi već osećaju i trpe ovaj bol u našoj ekonomiji – priznao je Čalmers.
Vrhunac inflacije?
Među dobre vesti iz mesečnih podataka indeksa potrošačkih cena, koje je u sredu objavio ABS, spada i najava da je inflacija izgleda dostigla vrhunac krajem prošle godine.
Relativno novi podaci pokazali su prvi mesečni pad cena od februara 2021, sa istina skromnim sniženjem od 0,1 odsto u januaru.
Godišnji rast cena pao je sa 8,4 odsto u godini do decembra na 7,4 odsto u godini do januara, iako je to i dalje bila druga najviša stopa inflacije u petogodišnjoj istoriji mesečnog indeksa.
Dalji rast kamata
Inflacija je tokom decembarskog kvartala rasla najbržim tempom od 1990. godine, pa glavni ekonomista kompanije “EY“ Šerel Marfi veruje da će Banka državnih rezervi (RBA) i dalje povećavati kamatne stope.
– Iako je domaća privreda usporila u decembarskom kvartalu, rast cena i plata nije. RBA je potreban taj sporiji rast da bi se preveo u obaranje inflacije. Dok se to ne desi, povećanje kamatnih stopa i pretnja povećanja neće prestati – kaže Marfi.
Većina ekonomista i dalje predviđa da će gotovinska stopa RBA porasti još najmanje dva, a možda i tri puta, do maksimuma od 3,85 do 4,1 odsto.
Šta je najviše poskupelo?
Najveći doprinos inflaciji u protekloj godini dali su plaćanje renti i stambenih kredita, s rastom od 9,8 odsto, zatim hrana i bezalkoholna pića, koji su porasli za 8,2 odsto.
Rekreacija i kultura su skuplje za 10,2 odsto. Istina, sve ove kategorije pale su u odnosu na nivo godišnje inflacije zabeležene u decembru.
Opozicija okrivljuje vladu
Blagajnik u senci Engus Tejlor smatra da Savezna vlada doprinosi pritisku rastućih troškova života.
– Videli smo povećanje poreza koje plaćaju australijska domaćinstva od preko sedam odsto u poslednjem tromesečju. Kombinovani uticaj rastuće inflacije, rasta kamatnih stopa i povećanja poreza je prava bitka s kojom se suočava toliko australijskih porodica – ocenio je Tejlor.
