Biznis ambasadori odlaze mahom u zemlje EU, ali i SAD, Rusiju, Japan, Kanadu i Ukrajinu.
Bolji samo od BosneDva su osnovna generalna pokazatelja koja govore investitoru da li u neku zemlju treba ulagati, ili ne. Prvi je kreditni rejting zemlje. Prema nalazima londonske agencije "Standard i Purs", Srbija je na nivou "BB minus", što znači da smo zemlja čiji bruto društveni proizvod može da raste oko pet odsto godišnje, ali i da postoje veliki politički i ekonomski rizici. Drugo merilo su indeksi ekonomskih sloboda. Na listi od 183 države, Srbija je na neslavnom 104 mestu, a od tranzicionih država, samo je BiH lošije plasirana. |
Međutim, ovaj potez vlasti nije sasvim jasan u smislu efekta koje vlada želi da postigne. Ako se stave u stranu opaske o uvećavanju administracije, zatim da kadrovi nisu birani samo po stručnim, već i političkim kvalifikacijama, te da plate od oko 2.000 evra i troškovi smeštaja nisu veliki u odnosu na zamišljene ili željene koristi koju će ti stručnjaci doneti – pitanje je da li se problem srpske ekonomije rešava kod kuće ili u inostranstvu.
"Mi nemamo ekonomske reforme, ali imamo ekonomske diplomate. Možete u inostranstvo da šaljete koga god hoćete, ali sve to nema efekta ako u samoj Srbiji nismo napravili dobro poslovno okruženje", upozorava Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.
Investitore koji bi uložili u Srbiji zanimaju naši zakoni, porezi, stepen korupcije, pravni sistem, odnosno da li se zakoni menjaju često, a što ukazuje na nestabilnost za dugoročna ulaganja. U tom smislu ekonomske diplomate ne mogu značajnije da pomognu. Taj posao je rezervisan za vladu i reforme privrede koje samo ona može da napravi.
"Problem je što mi u našim ambasadama već imamo ekonomske atašee. Dugo sam živeo u inostranstvu i sarađivao sa njima, i moj utisak je da ti ljudi uglavnom ne rade dobro svoj posao. Ako je to država uočila, onda ih je morala zameniti, ili obučiti, a ne da duplira ljude i poslove", kaže za "Vesti" Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
Političari kriju podatkeMilan Kovačević ukazuje na jedan apsurd transparentnosti makroekonomskih pokazatelja Srbije. |
Da stvar bude komplikovanija, Privredna komora Srbije ima predstavništva u ključnim zemljama ekonomskim partnerima Srbije. Tu su predstavništva u Rusiji, Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Francuskoj, Italiji, Rumuniji i Ukrajini.
"Upravo je zadatak komore, koja se finansira iz budžeta, da promoviše srpske kompanije, povezuje strane i domaće privrednike i pruža konsultantske usluge strancima koji žele da ulože u Srbiju. Dakle, imamo ekonomske atašee, ekonomske diplomate, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), koja pomaže srpskim preduzećima u izvozu, a s druge strane, promoviše ulaganja strancima u Srbiji. Konačno, imamo i predstavništva Privredne komore Srbije, sve sa istim zadatkom. Na delu je gužva u kojoj se ne zna ko je kome nadređen i ko je kome odgovoran", dodaje Kovačević.
