Međutim, nisu svuda pozdravljene "ratne operacije" protiv narko kartela. Tako je nekoliko stotina demonstranata protestovalo u utorak u meksičkom gradu Sijudad Huaresu protiv rata predsednika Meksika Felipea Kalderona protiv narkokartela. Sijudad Huares je, inače, poprište najžešćih okršaja među meksičkim narkokartelima.
Demonstracije su organizovane povodom dolaska meksičkog predsednika u Sijudad Huares sa američkim ambasadorom u Meksiku Karlosom Paskvalom da bi razgovarali sa gradskim zvaničnicima o borbi protiv narkokartela. Predsednik Meksika i zvanični predstavnik SAD u toj zemlji smatraju da je ta borba najbolji način da se zaustave međusobni okršaji narkokartela, javio je Rojters.
Lokalni stanovnici, međutim, misle drugačije.
"Kalderon nema pojma o čemu govori. On živi na drugoj planeti. Rekli smo mu da ne želimo više vojnika, a on je poslao još. Dosta nam je svega", kazala je jedna učesnica protesta protiv mera koje preduzima vlada.
U Sijudad Huaresu su dan ranije ubijeni žena zaposlena u konzulatu SAD i njen suprug, a meksička policija je za napad optužila narkokartel iz tog grada, koji kontroliše krijumčarenje kokaina u regionu.
|
Prema podacima američke uprave za suzbijanje droge, čak tri četvrtine kokaina iz Južne Amerike dolazi u SAD preko Centralne Amerike, a od te trgovine narkokarteli zarade oko 40 milijardi dolara godišnje. |
U odvojenom napadu ubijen je i meksički državljanin, suprug žene koja je, takođe, radila za američki konzulat u Sijudad Huaresu, dok je njihovo dvoje dece ranjeno.Oba bračna para vraćala su se sa istog prijema u konzulatu, prenele su a
gencije.
Nekoliko meksičkih narkokartela bore se oko teritorije i puteva droge i okršaji među njima izbijaju skoro svakodnevno. U tim okršajima je ubijeno skoro 19.000 ljudi od 2006. kada je Kalderon došao na vlast, uprkos odlučnoj borbi koju vodi protiv narkokartela. Oko 45.000 vojnika i federalnih policajaca angažovano je u toj borbi širom zemlje.
Borba meksičke vojske protiv narko kartela poslednjih godina naterala ih je da se presele na teritoriju Gvatemale, u potrazi za novim putevima za krijumčarenje narkotika u SAD. I u Gvatemali je u toku borba protiv narkokartela. I toj zemlji su SAD obećale pomoć u obračunu sa proizvođačima i prodavcima droge.
Američki državni sekretar Hilari Klinton je u prvoj sedmici marta boravila u Gvatemali i tom prilikom obećala da će Vašington više pomoći borbi protiv narkokartela u celom regionu Južne i Centralne Amerike. Ona je naglasila da Vašington mora da preuzme deo odgovornosti za narkoratove u tom regionu američkog kontinenta, jer SAD predstavlja ogromno tržište za drogu koja dolazi odatle.
"Znamo da smo mi deo problema. To je priznanje koje smo spremni da preuzmemo i jedan od razloga našeg snažnog zalaganja da pomognemo zemljama, kao što je Gvatemala, u borbi protiv te užasne kriminalne nesreće", rekla je Klintonova.
|
SAD su krajem 2000. počele da primenjuju "Plan Kolumbija" kojim se borba protiv polja koke svela na zaprašivanje pesticidima iz aviona, a koji je vredan 1,2 milijarde dolara, od čega se čak 70 posto odnosi na direktne vojne potrebe. |
"Vašington je svestan da zemlje u regionu od Meksika do Kolumbije ulažu velike napore u borbi protiv kriminalnih kartela", izjavila je Klintonova u Gvatemali, koja je bila poslednja stanica njene petodnevne turneje po Latinskoj Americi, tokom koje je sa regionalnim liderima razgovarala o borbi protiv trgovine narkoticima i situaciji u Hondurasu, posle prošlogodišnjeg državnog udara.
Centralnoamerički lideri žalili su se da ne dobijaju dovoljno pomoći u okviru američke "Inicijative Merida", kojom im je od 2008. obezbeđeno oko 1,12 milijardi dolara, uglavnom, namenjenih Meksiku za borbu protiv narko kartela.
Kolumbija je i zemlja sa najviše protivrečnosti u pogledu opšte borbe protiv narkokartela. Zbog brojnih paravojski, gerilskih grupa, narkodilera i sličnih formacija na teritoriji Kolumbije, vlada te države praktično nema kontrolu nad najmanje trećinom zemlje. U tim delovima cvetaju narkokarteli i njihove razne sprege, čak i sa pojedinim jedinicama kolumbijske vojske, a sve u službi – droge.
Drogom se bavi najpoznatija i najjača levičarska gerilska organizacija FARC – Revolucionarne oružane snage Kolumbije, koja sebe smatra "narodnom vojskom". Oni kontrolišu 35-40 posto teritorije Kolumbije, a u svojim redovima imaju do 80.000 ljudi pod oružjem koji na tom širokom području sve drže u svojim rukama. Mnogi smatraju da su im uzgoj koke, prerada i dilovanje droge prevashodna delatnost.
FARC "naplaćuje" svojevrsne dažbine od stranih kompanija i naftnih korporacija da nesmetano posluju na "njihovoj" teritoriji. Takođe se često "finansiraju" otmicama i otkupima. U Kolumbiji se drogom bavi i Nacionalna vojska oslobođenja -ELN, koja se već 40 godina bori sa vladom oko prevlasti nad oko 10 odsto kolumbijske teritorije.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
