Najteže su roditeljske suze

Lekari, medicinske sestre i tehničari bez sumnje su heroji globalne borbe protiv pandemije korona virusa. Ali sasvim nepravedno u njihovoj senci ostali su zdravstveni radnici i institucije koji su vodili ništa manje tešku borbu kako bi sačuvali živote onima koje nije ugrozio nepoznati virus. Jedna od takvih institucija je Centar hitne pomoći Vojnomedicinske akademije u Beogradu, u koju već mesecima pacijenti stižu kao na pokretnoj traci.

Od 15. marta, zajedno sa Urgentnim centrom Kliničkog centra Srbije, danonoćno su zaduženi za zbrinjavanje hitnih i najtežih pacijenata ne samo iz Beograda, već i iz najvećeg dela Srbije. Reporteri „Vesti“ dobili su ekskluzivnu priliku da posete ovu elitnu vojnu medicinsku ustanovu i razgovaraju sa zaposlenima.

Ulazak u Centar hitne pomoći VMA je moguć tek nakon pregleda u Prijemno-trijažnom odeljenju. Ono se nalazi izvan same zgrade i čine je tri ogromna vojnička šatora preuređene u ordinaciju, laboratoriju i rendgen salu.

Ispred 24 časa dnevno dežuraju po dvoje lekara i jedan medicinski tehničar.

– Svi pacijenti koji dolaze u našu ustanovu prvo moraju da se prijave kod nas. Prioritet nam je da u bolnicu ne uđe niko ko je kovid-pozitivan, pa se otuda meri temperatura, a zatim, ukoliko je potrebno radi brzi test na kovid ili, u krajnjoj instanci vadi krv i snimaju pluća. Tek potom se posvećujemo svakom pacijentu tako što na osnovu medicinske dokumentacije ili kliničke slike procenjujemo koliko je njegova zdravstvena situacija zaista alarmantna i zahteva hitnu medicinsku pomoć ili je dovoljno da mu damo savet šta dalje da radi, odnosno gde da ide na pregled – priča dr Branko Dujović (29), druga klasa Medicinskog fakulteta VMA i specijalizant iz dermatovenerologije. Od juna je na ispomoći u Centru hitne pomoći, što podrazumeva i dežurstva u Prijemno-trijažnom odeljenju.

Kaže da je hteo-nehteo morao brzo da se snađe u novonastaloj situaciji, a u tome mu je

umnogome pomogla praksa koju je prethodno imao u Vojnoj ambulanti u Jakovu kod Beograda.

Naime, Branko je imao tu (ne)sreću da je lekarskom poslu počeo da se kali baš sa početkom drugog talasa korone u Srbiji.

– Dosta bolnica je prešlo u „COVID“ status, tako da smo se kao „non COVID“ bolnica ponovo našli na udaru velikog broja pacijenata koji više nisu imali gde drugde da se obrate za pomoć. Verujte, to je zaista bio udar na naš sistem, ali dobrom organizacijom uspeli smo da se izborimo – priča dr Dujović.

Kao ispomoć kolegama prethodnih mesec i po dana je Sonja Grujičić, medicinski tehničar Klinike za endrokrinologiju VMA.

Kaže, rad u hitnoj pomoći je definitivno najteže radno mesto na kome je do sada bila.

– Ogroman je pritisak pacijenata, radi se bukvalno kao na „pokretnoj traci“, a opet svako od nas se trudi da pokaže saosećanje sa tim ljudima koji nam dolaze. U hitnu pomoć niko ne dolazi zato što hoće, već zato što ga je muka naterala i zato se i trudimo da svakome i pomognemo – kaže Grujičićeva.

Biljana Bešović, jedna od odgovornih sestara Centra hitne pomoći, kaže da su svi shvatili ozbiljnost situacije i daju svoj maksimum. Ona dodaje da je najbolji dokaz te posvećenosti činjenica da ne samo što niko od lekara ili medicinskih radnika nije otišao na godišnji odmor, već niko nije otvorio bolovanje.

– Biće prilike da se odmorimo kad sve ovo prođe – poručuje.

Na naše pitanje da li postoji neki događaj koji ju je posebno potresao, kaže da je više situacija koje su i njima, surovim profesionalcima naterale suze na oči.

– Pre izvesnog vremena, u saobraćajnoj nesreći je povređena mlada devojka koja je 17 dana ležala u šok sobi. Svakodnevno, više puta su je obilazili roditelji. U vreme korone te posete su drastično redukovane, ali su nam oni prirasli srcu, davali smo im informacije, bodrili ih, saosećali s njima. Nažalost, ta devojka nije uspela. Plakali smo dugo zajedno s njenim roditeljima. I to nije jedina priča. Sve priče iz naše hitne pomoći su takve – kaže naša sagovornica.

Tokom boravka naše ekipe, u Centru hitne pomoći bilo je „neuobičajeno tiho“.

Dvadesetak pacijenata je strpljivo čekalo da ih prozovu, jednog penzionisanog generala su iz bolnice spustili na

ultrazvuk, a čekao se i dolazak pripadnika 63. padobranske brigade kome je tokom skoka povređeno rame…

– Bukvalno nema pravila kada krene gužva i hodnici se odjednom napune pacijentima. Ranije, dok smo dežurali samo sredom umesto Urgentnog centra znalo se da haos počinje već sa prvim mrakom, ali to više nije slučaj – priča potpukovnik, docent dr Milan Jovanović, načelnik Centra hitne pomoći VMA.

Njegov „kabinet“ je jedna od ordinacija u kojoj je tog dana imao 24-časovno dežurstvo.

Objašnjava da su za nepunih šest meseci primili pacijenata koliko bi u normalnim uslovima – za dve i po godine.

– Tokom ranijih dežurstava sredom imali smo od 500 do 600 prijema. Sada je taj „prosek“ svakodnevno od 300 do 350 – kaže dr Jovanović.

Dok razgovaramo sve češći je i zvuk sirena ambulantnih vozila koja su pristizala. Pacijenti su počeli da stižu zaista, baš kao na pokretnoj traci. Za zaposlene u Centru hitne pomoći VMA nastavljen je još jedan, običan – non COVID dan.

Najteža je smena od 24 časa

Biljana Bešović, jedna od odgovornih sestara Centra hitne pomoći, kaže da je najteži smenski rad od 24 časa.

– Da ne bi došlo do „pucanja sistema“ sa drugih klinika VMA nam je omogućena ispomoć medicinskih sestara. Mnoge od njih su s nama još od marta i znam da će biti do kraja. Jednostavno, ceo kolektiv je svestan ozbiljnosti situacije i da svi imamo samo jednu misiju, a to je da pomognemo svom narodu – priča Bešović.

Smršala deset kilograma

Medicinski tehničar Sonja Grujičić je jedno vreme radila i u vojnoj, kovid-bolnici na Karaburmi. Odatle je vraćena posle dve nedelje.

– Oslobođena sam dužnosti u kovid-bolnici zato što sam vrlo teško podnela zaštitnu opremu. Za dve nedelje provedene u skafanderu izgubila sam više od 10 kilograma. Ali, verujte, rad u hitnoj pomoći se ne može porediti čak ni sa radom u kovid-bolnici. Ovde je ubedljivo najteže i zbog obima posla, a manjka osoblja, tempa rada. Ovde je i bukvalno kao na pokretnoj traci da mi se neki put na kraju smene čini neverovatnim koliki broj pacijenata smo uspeli da zbrinemo – priča nam Sonja.

Zahvalna dijaspora piše mejlom

Zbog činjenice da su mnoge zemlje tokom „drugog talasa“ zatvorile svoje granice, priličan broj naših ljudi koji radi u dijaspori je ostao u Srbiji, neki su, nažalost, pomoć morali da potraže i na VMA.

– Da su mnogi od naših pacijenata iz dijaspore faktički smo saznavali preko mejlova koje su nam kasnije upućivali. Zaista je bilo puno tih „povratnih informacija“, odnosno zahvalnosti ljudi koji su nam se prethodno obratili i dobili odgovarajuću pomoć. Mnogi su bili veoma prijatno iznenađeni na koji način funkcioniše vojno zdravstvo koje je ipak specifično u odnosu na ono civilno. Uostalom, male su šanse da se naši zemljaci u zemljama gde sada žive susretnu sa vojnim zdravstvom ili da ih leče vojni lekari. Za nas je najveći izazov bio da ispunimo sva očekivanja i u onim danima kada kroz hodnike naše ustanove bukvalno nije moglo da se prođe od pacijenta. Drago mi je da su ljudi shvatili situaciju – ističe načelnik Centra hitne pomoći VMA.

Čekamo vakcinu za kraj pandemije

Dr Milan Jovanović kaže da će svet da odahne tek kada zažive vakcine protiv Covid-19, a da je do tada sve u rukama samih građana i načina na koji će sami doprineti da se ne inficiraju. Priznaje da je jedno od najčešćih pitanja prijatelja i rođaka kada će se stvari vratiti u normalu.

– Definitivno ova pandemija može da bude razrešena tek sa vakcinom protiv Covid-19. Ali, ukoliko svi shvatimo da širenje pandemije zavisi isključivo od nas samih i načina na koji sprovodimo zaštitu, tada ćemo moći da ovaj virus stavimo pod kontrolu. Uostalom, verujem da su svi primetili da je broj obolelih drastično manji od kada su propisane obaveza nošenja maski i držanja socijalne distance na javnim mestima. Ukoliko se svi budemo pridržavali propisanih mera, ukoliko budemo disciplinovani, tada je realno očekivati da u Srbiji korona virus bude stavljen pod kontrolu – naglašava načelnik Centra hitne pomoći VMA i dodaje da će polazak dece u škole, 1. septembra, možda biti jedan od faktora koji će otežati smirivanje situacije, ali da će tu sve zavisiti od poštovanja propisanih mera.

Samo jedan kovid-pozitivan

Potpukovnik Jovanović kaže da je Centar hitne pomoći VMA od prvog dana bio dobro snabdeven svim medicinskim materijalom, ali i sa dovoljno zaštitne opreme za medicinsko osoblje.

– Od početka imamo maksimalnu podršku i Ministarstva odbrane i Ministarstva zdravlja i do danas nismo oskudevali u bilo čemu. Da to nije floskula najbolji je podatak da je od 127 zaposlenih samo jedan bio kovid-pozitivan.