Posle trešanja koje su u maju sa cenom od 1.000 do 1.500 dinara ponele titulu najskupljeg voća, u junu je to neslavno mesto zauzela kupina.
Na jednoj od beogradskih pijaca kilogram tog voća je 1.600 dinara. Iako smo duboko zagazili u sezonu, cene i dalje ne padaju, piše RTS.
Ovogodišnja trešnja kisela je i proizvođačima i kupcima. Proizvođačima koji zbog slabog roda gubitak pokušavaju da nadoknade visokom cenom. Kupcima, jer zbog cene, voće kupuju na komad.
„Najveći pad roda je zabeležen kod kajsija i trešanja. U nekim krajevima pad ide od 30 do 80 posto u zavisnosti od različitih delova Srbije. U nekim krajevima kao što je zapadna Srbija, pad je bio čak do 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, kaže Duško Bodroža, sa Instituta ekonomskih nauka.
Neminovno se to odražava na cene. Dok je prema podacima Zavoda za statistiku, prošle godine u prvoj nedelji juna za kilogram kajsija trebalo 300 a breskvi 250 dinara, u istom periodu ove godine koštaju 500 dinara. Statistika je u obzir uzela cene u hipermarketima gde je voće jeftinije.
„Mi sarađujemo sa više od 200 domaćih dobavljača i ako govorimo na godišnjem nivou to je oko 60.000 tona koje se na našim policama nađu sa srpskih njiva kada govorimo o voću i povrću. Međutim, u slučaju slabije sezone, vremenskih prilika, idemo na uvoz. Najčešće je to iz Grčke kada govorimo o sezoni“, kaže Milica Rakovac, rukovodilac korporativnih komunikacija „Deleza“.
Računica će tek da se svede, ali prema nekim procenama zbog mraza, onda i grada, dok je voće bilo u cvetu, a sada i suše, višnja će biti recimo 40 odsto a malina oko 30 odsto roda u normalnim sezonama.
„Ove godine je svo voće deficitarno. Naša nabavka je unapred dobro planirana i ugovorena. Stoga bićemo primorani da uvezemo samo minimalne količine voća. Trudimo se da optimizujemo naše interne procese kako bi cena naših proizvoda ostala stabilna. Ove godine, ukoliko i dođe do poskupljenja, poskupljenje će biti minimalno“, kaže Dunja Bibić, PR menadžer „Fruvite“.
Međutim, ni sa uvozom neće biti lako. Na udaru hladnog talasa bile su i Rumunija, Bugarska, Moldavija, a posebno je pogođena Makedonija.
Stručnjaci koji predviđaju nepovoljne klimatske prilike, savetuju preorijentaciju na otpornije sorte.
