Najbogatiji Amerikanci zaradili čak 57,4 milijarde dolara

Uprkos neizvesnosti koja obavija američke izbore prethodnih nekoliko dana, najbogatiji Amerikanci imaju mnogo razloga za slavlje.

Tehnološki milijarderi u Silicijumskoj dolini videli su da im sporno pitanje o radnom statusu povremenih radnika (gig workers) ide u prilog, dok je mera iz Ilinoja da se državni porez na dohodak zameni gradacijskim sistemom doživela poraz nakon što je Ken Grifin iz Citadela potrošio milione da se usprotivi tome.

A 167 američkih milijardera je pre neki dan zaradilo čak 57,4 milijarde dolara. Najviše je, očekivano, zaradio Džef Bezos – čak 10,5 milijardi dolara, a sledi ga Mark Zakerberg sa 8,1 milijardom dolara.

Pobede pokrivaju prethodne četiri godine pune snažnih dobitaka za najbogatije ljude u zemlji. Tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa, najbogatiji američki stanovnici imali su i bogatstvo i rast zahvaljujući rastućim tržištima akcija i mnoštvu smanjenja poreza. Neto vrednost Amerikanaca na Blumbergovom indeksu milijardera krenula je sa manje od 1,8 biliona dolara u izbornoj noći 2016. na više od 2,8 biliona dolara krajem oktobra, piše The Print.

Predlog 22

Velika pobeda za tehnološke kompanije bilo je izglasavanje Predloga 22 u Kaliforniji, koji podrazumeva da kompanije kao što su Uber, Lift i Dordeš budu izuzete iz zakona koji zahteva od njih da klasifikuju većinu svojih radnika kao zaposlene. Ovaj čin lansirao je akcije Ubera i Lifta „u nebo“ njujorške berze, dajući podsticaj bogatstvu nekima od najvećih akcionara.

Geret Kamp, koosnivač Ubera i jedini izvršni direktor na čelu firme koja se bavi „deljenjem vožnje“ na Blumbergovoj listi 500 najbogatijih ljudi sveta, doživeo je porast svog bogatstva za čak 350 miliona dolara – na 3,4 milijarde.

Ovakve kompanije i kompanije koje se bave dostavom hrane su ovu meru i podržale, potrošivši 200 miliona dolara na kampanju. Ipak, ovaj trošak će se najverovatnije isplatiti mnogim kompanijama, pošto će i Uber i Lift godišnje uštedeti 100 miliona dolara na troškove za zaposlene, prema nekim procenama.

U Ilinoju, Ken Grifin je potrošio 54 miliona dolara na kampanju protiv izmena poreza, dok je guverner Dž. B. Pricker, demokrata i naslednik lanca hotela Hajat, potrošio čak 56 miliona dolara podržavajući ove izmene. Predlog je odbijen od strane 55 odsto glasača.

„Građani Ilinoja su uputili jasnu poruku našim političkim vođama u Springfildu“, rekao je Grifin, čije je kompanije sedište u Čikagu, u saopštenju mejlom. „Sada je vreme da se donesu davno započete reforme kako bi se naša država spasila finansijske propasti.“

Grifin je „težak“ 20,4 milijardi dolara, dok cela Pricker porodica zajedno vredi oko 30 milijardi, prema podacima Blumbergovog indeksa milijardera.

Kontrola Senata

Izbori su takođe doneli pobedu nekim od najbogatijih Amerikanaca, pošto su neki republikanci zadržali svoja mesta u Predstavničkom domu i zadržali kontrolu nad Senatom. Ta većina bi mogla da osujeti namere potencijalne Bajdenove administracije ako bi htela da „progura“ mere koje ciljaju na najbogatije, kao što su veći porezi ili izmena poreskih zakona.

Uprkos velikim dobicima u sredu, Zakerbergu u izbornoj noći nije sve pošlo za rukom, uključujući meru kalifornijskog glasanja koja bi omogućila podizanje poreza na komercijalne posede sa velikim delom novca namenjenog za obrazovanje. Zakerberg i njegova supruga Prisila Čan potrošili su milione pokušavajući da „proguraju“ Predlog 15, ali od srede popodne podrška meri je zaostajala sa oko tri četvrtine prebrojanih glasačkih listića.