Nadežda Biljić i Toma Panić progovorili o zdravstvenom stanju sina Longa i planovima za budućnost

Jedan od najkontroverznijih rijaliti parova svih vremena, Nadežda Biljić i Toma Panić, čini se, uspeli su da reše sve svoje probleme i nesuglasice kojih je, od početka njihove veze, bilo napretek.

Ovu odluku doneli su zbog emocija koje još uvek, kako kažu, imaju jedno prema drugom, ali pre svega zbog sina Longa kojem su oboje potrebni.

Nedavno ste se uselili u kuću u Valjevu i potpuno se posvetili porodičnom životu. Kako provodite vreme?

Toma: Od kada smo se povukli iz javnog života, živimo mirno i posvetili smo se sinu i Nadeždinoj karijeri. Radimo na njenim novim pesmama, obradama starih, biramo saradnike… Želimo da u prvi plan stavimo njeno pevanje, a ne gluposti i budalaštine od pre.

Sada kada ste se koncentrisali na porodicu, da li planirate drugo dete? Radite li na tome?

Toma: Ako bude suđeno, biće i drugo i treće, biće kako bog bude rekao.

Nadežda: Trudnoća mi je bila jako teška i sada se opravdano plašim nove. Imam dijabetes zbog čega sam na insulinu svakoga dana, a drugo, Longa sam rodila u 27 nedelji trudnoće i bila razdvojena od njega nekoliko meseci. On je na rođenju imao jedan kilogram i nije se znalo ni da li će preživeti, ni kakve će sve posledice kroz život imati. Dobijali smo razne dijagnoze, od Daunovog sindroma, preko ne znam ni sama više čega. Bitno mi je da njega izvedemo na pravi put, da pratimo njegove motorne funkcije, naučimo ga da hoda, priča… O drugom detetu u ovom trenutku ne razmišljam.

Longo ima godinu i po dana, kakvo je sada njegovo zdravstveno stanje?

Toma: U jednom periodu naš sin nije znao ni ko su mu mama i tata, nije imao nikakvu reakciju. Stvorio je neki svoj svet u kojem nikoga nije primećivao. Hvala bogu, u poslednje vreme je na nas počeo da obraća pažnju, da se igra… Planiramo da pošaljemo njegov DNK u Sloveniju jer želimo sve da ispitamo da bismo znali šta nas čeka u budućnosti kada je reč o njegovom zdravlju. Želim da znam sve o njemu da bih mogao da mu pomognem. Ništa nije strašno, nijedna bolest niti dijagnoza, ako na vreme saznaš za nju.

Ko vam pomaže oko deteta?

Toma: Moja tašta. Da nije nje, ne znam šta bismo. Srećom, ona živi tu blizu, pa nam uvek uskače u pomoć. Kada Nadežda radi, i kada smo na njenom nastupu, jedino njoj možemo da ga poverimo.

Nadežda: Moja majka je sa Longom od rođenja i zna kako sa njim da postupa. Takođe, pošto je zdravstveni radnik, sa posebnom pažnjom ga neguje. A sa druge strane, i ona sama je mene rodila prevremeno, pa ima i ličnog iskustva sa takvom decom.

Do skora ste živeli sa Nadeždinim roditeljima u njihovom porodičnom stanu, a spekulisalo se da ste kuću u kojoj ste sada kupili od honorara iz Zadruge. Da li je to tačno?

Toma: Iznajmili smo je. Plaćamo mesečnu kiriju, jer nemamo mogućnosti da to uradimo na duže staze.

Nadežda: Odakle nam pare da je kupimo? Možda jednog dana, kad budem velika zvezda.

Jedan drugoga oslovljavate sa muž i žena, a niste venčani. Zbog čega, ako vam ta titula toliko znači?

Nadežda: Papir nam ništa ne znači.

Toma: Mi se ne razlikujemo od parova koji su u braku. Živimo zajedno, imamo dete…

Da li to znači da je Nadežda jedna od retkih žena koja ne mašta da obuče venčanicu?

Toma: Ne želim da pravim slavlje za nekoliko stotina ljudi koji će posle da pričaju kako sarma nije bila dobra. Niti želim da pravim slavlje kako bih profitirao od njega. To me ne zanima.

Nadežda: Volela bih da obučem venčanicu, ali ne bih pravila cirkus od venčanja. Ja bih volela da crkveno venčanje bude istog dana kada i krštenje našeg deteta. Zamislila sam već i venčanicu kakvu bih želela, ali se njemu to ne sviđa.

Znači, ipak želiš da se udaš?

Nadežda: Dobro, želim, ali mi je od svadbe i tog papira bitniji naš odnos. Ništa nije garancija u životu. Od kada smo zajedno, mnogo smo prijatelja izgubili, zapravo oni su izgubili nas, i ja se često šalim i kažem: „Mi nemamo koga da pozovemo na svadbu“. Naravno, oni kojima smeta naša sreća, nikada nisu ni bili naši pravi prijatelji iako su se tako predstavljali.

U Zadruzi ste imali žestoke svađe zbog ljubomore, da li ste sada uspeli da je prevaziđete?

Toma: Nismo ljubomorni kao pre, sada smo se sredili. Ljudi kažu da s njom idem na nastupe zato što sam ljubomoran, ali to nije istina. Idem samo da je neko ne bi iskoristio ili zloupotrebio njenu dobrotu. Može da se, na primer, neko slika s njom pa da posle pusti priču kako se desilo nešto što nije. To ne može da se desi ako sam ja tu, mislim, može svako da se slika, ali takva priča neće biti plasirana ako ja sedim pored.

Nadežda: Laže, ljubomoran je kao pas. I ja sam ljubomorna, ali to je sve normalno kad se dvoje ljudi voli.

Zbog čega je ljubomoran kada se ne razdvajate?

Nadežda: Ne znam, takav je… Ja nisam bila ni sa jednim muškarcem od kada sam njega upoznala. Niti sam pogledala nekog, niti sam flertovala, a kamoli spavala sa nekim. Zajedno smo tri godine i verna sam mu. Neke moje koleginice menjaju frajere na svaka dva-tri dana, varaju muževe i svi to znaju, a niko o tome ne piše. Ispada samo Nadežda laka, a ja sam moralnija od većine tih „svetica“.

Na koje koleginice konkretno misliš?

Nadežda: Nije bitno. Neću da ih pominjem i dajem im reklamu. Znaju one koje su, a znate i vi.

Da li kada ste sami prebacujete jedno drugom zbog situacija ili ljudi iz prošlosti?

Toma: Ne, ako misliš na situacije iz Zadruge, o tome ne pričamo. Pogotovo ne pominjemo osobe koje to ne zaslužuju. To je daleka prošlost za oboje. Smatram da je bilo puno grešaka u prošlosti i želeo bih da sada uozbiljimo priču.

Nadežda: U našoj kući su takve stvari zabranjene, Toma ih je zabranio. Zašto ja u medijima ne mogu da budem prikazana kao jedna zrela, udata, porodična žena, a ne da uvek ispadam budaletina na koju se nakači svako ko želi malo medijske pažnje? Pokušavamo da stavimo tačku na to, jer ne želim da se od mene više pravi laka i glupa žena.

Tomo, spekuliše se da pratiš Nadeždu na nastupe jer želiš da budeš njen menadžer. Da li je to tačno?

Toma: Ne, ona ima svog menadžera. Ja sam samo neko ko je prati i trudi se da joj karijeru podigne na viši nivo. Ona ima božanski glas koji je dar od boga, s njom na crtu ne može da stane niko sem možda dva-tri pevača. Svi ostali su smešni, a mlate velike pare. Dosta je bilo da se Nadežda iskorišćava i peva za male pare, a da se vlasnici klubova i diskoteka ugrađuju i na njoj zarađuju. Njene koleginice, koje ne mogu ni da se zovu koleginice, uzimaju po nekoliko hiljada evra za veče, a svi znamo ko su i šta su i čime se zapravo bave, dok im je pevanje paravan.

Imate li dokaz za to?

Toma: Imamo, u ovom poslu se svi znaju i sve se zna. Dugo sam po klubovima i poznajem ljude, menadžere, sve te priče dođu do mene.

Ali zašto se vi bavite drugim ljudima i tim pričama uopšte?

Toma: Zato što utiču direktno na nas i udaraju na naš budžet.

Kako planirate da se protiv toga borite?

Nadežda: Kvalitetom, isključivo glasom i dobrom pesmom. To je jedino čime ja raspolažem, a gde nemam konkurenciju.

Toma: Ulažem u njen stajling, našao sam joj i dizajnera koji će specijalno za Nadeždu pripremati garderobu. Imaće svoj bend, svoje saradnike, pi-ara i sve ono što svaka prava zvezda mora da ima. Jer ubeđen sam, ona će biti velika zvezda.

Upoznali ste se u Zadruzi. Da li biste ušli ponovo za honorar od 100.000 evra?

Nadežda: Ni za 200.000 evra. Svaka čast svima, ali nas tamo više videti nećete.

Toma: Čak i da pozovu Nadeždu da gostuje kao pevačica na jedno veče, sumnjam da bismo mogli da dogovorimo slobodan termin.

Tomo, na koga si tačno mislio kada si rekao da mnogi zarađuju na Nadeždi?

Toma: Neću nikog da pominjem jer mi niko ne smeta. Jedino mi smeta što je pojedine koleginice miniraju i podmeću joj nogu. Tako što, na primer, čuju da će Nadežda negde nastupati, pa pozovu vlasnika tog kluba i kažu mu: „Šta će ti ona, evo ja ću ti pevati za manje novca“.

Da li bi korigovala nešto na sebi?

Nadežda: Nos bih operisala jer je kriv i imam devijaciju. Povećala bih usne i možda bih malo bradu sredila. Takođe, zube bih zamenila i uradila bih neki most dole, ali Toma mi brani. On neće ni da čuje za tako nešto.

Toma: Zašto da se menja pa da bude kao sve druge? Ona je unikat i ljudi su je zavoleli baš takvu. Kada bi se promenila, ona više ne bi bila ista osoba. Nemam ništa protiv plastične hirurgije ali protivnik sam toga da se izgleda po šablonu. Ona je meni lepa i takva.

Nadežda, čini se da si se u vezi s Tomom mnogo promenila. On odgovara umesto tebe, čini se kao da nemaš pravo glasa? Promenila si se…

Toma: Nije tačno da nema pravo glasa ali ona ume nekad da kaže nešto nepromišljeno pa da nas posle boli glava. Ja sam malo iskusniji, pa zato vodim glavnu reč.

Nadežda: Meni to ne smeta. On je pametniji, utiče na mene, na bolje me menja, a i odnos nam je puno kvalitetniji od kada ga slušam. Promenio mi je stil odevanja, sam mi bira i kupuje garderobu, pravi od mene damu i ja u tome uživam.