Na korak do useljenja

Zahvaljujući donacijama dobrih ljudi iz cele Evrope, Amerike i Kanade, mahom čitalaca „Vesti“ i pratilaca humanitarnog sajta „Ljudske sudbine“, za nepunih mesec dana ukrovljena je nova kuća za staricu Eminu Amčović i njenog teško bolesnog sina Ismeta koji žive u zabitoj Banovici podno Peštera.

Do sada je, za ukrovljenje, PVC-stolariju i oluke utrošeno oko 9.000 evra. Unutrašnji radovi biće nastavljeni kad budu obezbeđena potrebna sredstva. Presrećna Emina i njen sin Ismet veruju da će im dobri ljudi pomoći da kuću omalterišu, postave podove, okreče i što je za njih posebno značajno, da opreme novo kupatilo o kome, kako naglašava starica, maštaju celog svog života.

Potrebno još 6.000 evra

Skorom useljenju nada se i humanitarac i naš saradnik Hido Muratović koji je pokrenuo i vodio celu akciju. – Sve što je pristiglo već smo „ugradili“. Sada ćemo napraviti kratku pauzu, jer novca više nemamo, a za useljenje će nam trebati još oko 6.000 evra. U međuvremenu, između dva teksta na Humanitarnom mostu „Vesti“, za crep, oluke i PVC stolariju, stigle su tri donacije iz Nemačke od: Mevluda i Ferid Šabanović koji su poslali 100 evra, Amela i Selme Džamović takođe 100 evra i Beca Gučevića još 300 evra. Dve vredne donacije stigle su i iz Austrije – od porodice Poturak 100 evra i od Pera Džekića 200 evra. Sa 300 evra ukrovljenje kuće za baku Eminu i njenog sina Ismeta pomogao je Fahrudin Hadžović iz Francuske. Još 100 evra stiglo je od porodice Đorđević iz Kanade kaže Muratović. I ističe velike zasluge i pomoć Senada Memića iz Nemačke, Emininog i Ismetovog rođaka.

– U narednim danima dok čekamo nove donacije, tragaćemo i za majstorima. Trojica keramičara su nas već odbili, jer neće da „lome kola“ po zabitoj Banovici i gube vreme na sitne poslove. Biće problema i sa malterisanjem, postavljanjem laminata i krečenjem. Ipak, nadamo se da će se naći naši dobri ljudi koji će želeti da pomognu usamljenoj baki i njenom od epilepsije teško bolesnom sinu – kaže Muratović.

Eminine suze radosnice

Dok jedva hodajući obilazi svoj novi dom baka Emina blista od sreće, iako je teško bolesna, a i u ozbiljnim godinama, nada se da će poživeti još dugo i da će sa Ismetom uživati u rahatluku koji joj pripremaju dobri ljudi iz naše dijaspore.

– Gledam kuću i ne verujem da je naša, mada do useljenja treba još puno, uverena sam da ćemo zimu dočekati u našem novom domu. Već sam sanjala kako se Ismet kupa u našem kupatilu i kako zajedno, dok sneg pada i dok smo odsečeni od ostalog sveta, uživamo u toplim sobama bez straha da će nam se trošni krov srušiti na glave. Bogu se molim da čuva i nagradi sve dobrotvore koji su nam do sada pomogli i koji će nam narednih dana i meseci pomoći. Veliki sevap su učinili, želim im svu sreću ovoga sveta i mnogo radosti u životu poručuje kroz suze radosnice baka Emina.

Dok je lepo vreme i put prohodan

– Dobro bi bilo da donacije za nastavak radova stignu što pre kako bi, dok je vreme lepo i dok je put do Banovice prohodan, kako bi mogao da se dopremi potrebni materijal. A, potom i najneophodniji nameštaj. Uveren sam da će vrlo brzo biti realizovana i „druga faza“ i da će se Emina i Ismet još više radovati već u septembru – ističe majstor Avdo Hadrović koji je Amčovićima sazidao i ukrovio kuću.

Mihrija bez brašna

Korona virus i mesecima zatvorena granica između Srbije i Crne Gore teško su pogodili Mihriju Murić, samohranu majku iz sela Stup u opštini Rožaje (uz samu granicu sa Srbijom) koja u planinskom bespuću jedva prehranjuje sinove Enesa i Ernesa i kojoj naši čitaoci godinama pomažu da preživi na surovoj planini. Mihriji je odavno ponestalo brašna koje je uglavnom kupovala donacijama naših čitalaca i koje je dobijala iz Novog Pazara. Svaka pomoć sada bi joj mnogo značila. 

Senad, a ne Sanel

U našem prošlom tekstu potkrala nam se greška, umesto Senada Memića, koji je sa prijateljima za Eminu i Ismeta sakupio 6.000 evra, objavili smo da je reč o Sanelu Memi}u. Izvinjavamo se Senadu i nadamo se da će i dalje pomagati svojim rođacima u Banovici i drugim ljudima u nevolji.