Morski konjić od pola tone

Morski konjić koji je u Istočnom i Baltičkom moru 100 godina smatran nestalim rodom morskih riba, sredinom prošle godine, na veliko iznenađenje ribara, ponovo je pronađen u razapetim mrežama u vodama oko ostrva Rigen, na kome naš vajar Mile Prerad živi i stvara već više od 20 godina.

Budući da su morski konjići (veličine od pet do 25 cm) dobar znak da se kvalitet morske vode poboljšao, Tomas Milke, gradonačelnik Glovea, jednog od 42 opštinska središta okruga Rigen, predložio je našem umetniku da ovaj neočekivani istorijski događaj ovekoveči figurom morskog konjića. Mile je na ovom projektu počeo da radi u junu prošle godine, a ovih dana uspešno ga je i realizovao.

Figura granitnog morskog konjića teška oko pola tone i s postoljem visoka oko metar i po postavljena je na Promenadi u Gloveu. Iako figura mnogo znači za turističko ostrvo Rigen, veća svečanost zbog korone nije održana. Postavljanju su prisustvovali vajar Prerad, gradonačelnik Milke i nekoliko novinara koji su o događaju izvestili nemačku javnost.

– Eko park u Gloveu pun je figura koje je izradio Mile Prerad, pa je park po njemu dobio i ime. Njegovih skulptura imamo i po celom gradu, a „Morski konjić“ na Promenadi nešto je izuzetno – rekao je novinarima gradonačelnik Tomas Milke

Prerad veoma žali što ovaj događaj nije doživela i njegova supruga Mari Ane koja se radovala svakom njegovom uspehu. Preminula je baš u vreme kada je prosle godine u jednoj mreži pronađen prvi morski konjić koji prethodno ceo vek nije viđen u baltičkim vodama.

Prva turistička grupa koja je figuru morskog konjića pogledala bila je grupa studentkinja ekologije iz Lajpciga.

Uvek za život na Zemlji

– U mestu Glove na Rigenu imam tridesetak figura, a skulptura „Morski konjić“ nije neko izuzetno veliko umetničko delo, ali je delo koje ovde označava važan događaj kojim obeležavamo početak poboljšanja čistoće morske vode. Svaka moja skulptura nosi poruku očuvanja života na planeti Zemlji. Na jednoj od mojih prvih skulptura „Gosti“ koju sam izrezbario u Dortmundu 1971. napisao sam: „Nismo ovde došli da izumremo već da i dalje živimo.“ Sve moje skulpture izrađene do danas, nose ovakve poruke, a nosiće je i skulptura koja će biti podignuta u mom rodnom kraju na Mrakovici. Ona će opominjati na prestanak seče šume i produžetak življenja Kozare i drugih šuma u našem bujnom Potkozarju – objašnjava za „Vesti“ Prerad svoje poruke.

Loši plivači

Morski konjić (Hippocampus) je rod morskih riba iz porodice Sdžngnathidae i naziv koji se koristi za 46 vrsta koje mu pripadaju. Svi predstavnici porodice se odlikuju ovalnim, izduženim telom koje se završava dugom cevastom njuškom s malim ustima na njenom kraju. Telo pokrivaju koštani prstenovi koji štite životinju. Uvijeni rep ima ulogu da se drže za alge i korale kako ih morske struje ne bi odnele jer morski konjići su jako loši plivači i kreću se kroz vodu koristeći leđno peraje koje se okrene 30 do 70 puta za sekund. Uglavnom žive u plitkim vodama blizu obala, pa zagađenje i ribolov utiču na smanjenje brojnosti populacije.