Morison proglasio vanrednu situaciju

Savezni premijer Skot Morison proglasio je nacionalnu vanrednu situaciju, kao odgovor na katastrofalne poplave koje su zadesile sever Novog Južnog Velsa i jugoistok Kvinslenda. Ovo je prvi put da je vanredna situacija uvedena na nacionalnom nivou, nakon što je tu zakonodavnu moć Morison tražio (i dobio) nakon velike krize sa požarima u leto 2019-2020.

Proglašavanje vanredne situacije daće moć Saveznoj vladi da brže raspoređuje novac i resurse za pomoć pogođenim područjima.

Premijer je rekao da namerava da zatraži od generalnog guvernera da formalno donese deklaraciju koja bi važila i za Novi Južni Vels i za Kvinslend.

– Doneo sam ovu odluku u konsultaciji s premijerima. To će obezbediti da se naši ministri i državne agencije ne suočavaju s nepotrebnom birokratijom prilikom sprovođenja onoga što je zajednicama potrebno – istakao je Morison.

Proglašenje vanredne situacije savezni premijer je objavio u sredu pre podne, neposredno po dolasku u Lismor, grad na severoistoku NSW, koji je pretrpeo najteže posledice poplava. Morisona su u Lismoru dočekali vidno ljuti stanovnici, kojima su se životi u protekle dve sedmice potpuno preokrenuli.

Građani Lismora i okolnih mesta su prethodnih dana ukazivali na to da nisu dobili preko potrebnu pomoć ni od državne ni od savezne vlade, kako u sredstvima, tako i u logositici i ljudstvu koji su neophodni da se krene u proces raščišćavanja terena. Posledice poplava zaista su katastrofalne i sam podatak da preko 2.500 kuća u ovoj oblasti više nije pogodno za život, ukazuje na razmere nesreće koja je zadesila ljude u tim krajevima.

Premijer Morison je objavio da će zbog teške situacije u kojoj se stanovništvo našlo, državna pomoć nastaviti da se isplaćuje porodicama i pojedincima na severu Novog Južnog Velsa. Odrasle osobe će dobiti po još 2000 dolara, a po svakom detetu će biti isplaćeno dodatnih 800. Ovo je dodatak na već isplaćenu jednokratu pomoć od 1000 dolara za odrasle i 500 dolara za decu.

– Ljudi na severu Novog Južnog Velsa nisu u mogućnosti da rade, jer i dalje raščišćavaju svoje domove i preduzeća. Zbog toga će dobiti po dve dodatne isplate od po 1000 dolara. Ovo važi za sve porodice i pojedince koji ispunjavaju uslove i daće im određenu sigurnost kada počnu da obnavljaju svoje živote – rekao je premijer.

Ovu pomoć dobiće stanovnici opština u Lismor i dolinama Ričmond i Klarens, u okviru proširenog programa za oporavak od katastrofe.

Interesantno je da Vlada Novog Južnog Velsa, koji trpi najveće posledice od ekstremnih vremenskih prilika i poplava, nije želela da proglasi vanredno stanje. Naprotiv, premijer ove države Dominik Perote je rekao da „nema potrebe za tim“

– Savet koji smo dobili sa terena je da u ovoj fazi vanredno stanje nije neophodno i o tome smo razgovarali na dnevnoj bazi. Verujemo da koordinacija koju imamo između Komonvelta i NSW, kao i svih naših agencija, ima kapacitet da se nosi sa situacijom u kojoj se nalazimo – rekao je Perote dan ranije.

S njegovim mišljenjem se složila i komesarka SES-a Novog Južnog Velsa Karlin Jork, rekavši da „u ovoj fazi nema potrebe da se proglašava vanredno stanje“.

Međutim, kabinet saveznog premijera je insistirao da je proglašenje vanredne situacije i to na nacionalnom nivou neophodno kako bi se „osiguralo da ništa neće stajati na putu pomoći u poplavama“.

Ipak, postavlja se pitanje zbog čega su vlasti čekale toliko dugo da reaguju na ovakav način i upute adekvatnu pomoć u regione pogođene prirodnom katastrofom. Zbog toga su brojni građani Lismora u sredu protestovali kada je premijer Morison došao da obiđe ovaj grad.

Zbog čega Savezna vlada nije ranije iskoristila svoju moć da interveniše, pokušao je da opravda ministar poljoprivrede Dejvid Litlpraud, rečima da je „Novi Južni Vels trebalo ranije da zatraži pomoć“.

– Ministar odbrane Piter Daton je imao spremno osoblje odbrambenih snaga i svu njihovu opremu koja bi im bila na raspolaganju. Situacija je jednostavna… Države treba ranije da kažu „dovedite ih“ i vojska bi bila tu da pomogne. Mislim da je to lekcija koju vlada Novog Južnog Južnog Velsa i druge državne vlade treba da nauče i razumeju – rekao je ministar Litlpraud.

Preko 90 miliona hitne pomoći

Komitet za reviziju rashoda savezne vlade odobrio je finansiranje dodatnih mera. Visoki vladini zvaničnici već su procenili da će troškovi oporavka biti u milijardama dolara.

Ostale mere pomoći koje su sada uvedene uključuju:

– 25 miliona dolara „hitne pomoći“ u hrani i uslugama finansijskog savetovanja

– 7,8 miliona dolara za preduzeća u NSW i Kvinslendu pogođena poplavama

– 6,9 miliona dolara za usluge brige o deci koje su zatvorene duže od sedam dana

– 4,7 miliona dolara za obezbeđivanje primarnih zdravstvenih usluga u pogođenim regionima

– 10 miliona dolara za program mentalnog zdravlja za decu školskog uzrasta u severnom NSW

– 31,2 miliona dolara za usluge podrške mentalnom zdravlju za pogođene zajednice u obe države

– 5,4 miliona dolara za pravne usluge u pogođenim zajednicama

Stanje visoke pripravnosti

Ideja o proglašenju vanrednog stanja u Australiji pojavila se u izveštaju Kraljevske komisije o prirodnim katastrofama, nakon „Crnog leta“ obeleženog požarima. Predloženo je da se nacionalna vanredna situacija po mogućnosti uvodi u ranoj fazi u slučaju katastrofe, kako bi signalizirala zajednicama ozbiljnost incidenta i stavila vladine agencije i vojne snage u stanje visoke pripravnosti. Kraljevska komisija je sugerisala da deklaracija „treba da bude katalizator za koherentniju, preventivnu i ekspeditivnu mobilizaciju resursa australijske vlade“.

Treća žrtva poplava u Sidneju 

Policija i službe za hitne intervencije pronašle su telo treće žrtve poplava na zapadu Sidneja. Sumnja se da je reč o vozaču dostave, koji je nestao u utorak popodne na obodu grada, u naselju Grindejl. Reč je o 50-godišnjem muškarcu Šijanbin Liu, čiji je nestanak prijavio vlasnik kamioneta kojim je vozač upravljao. Kamionet i nesrećni vozač su pronašli u nabujaloj vodi iz potoka, neposredno kraj jedne farme u Grindejlu.

Medijima zabranjeno snimanje?!

Novinarima i snimateljima koji su došli u Lismor da isprate posetu premijera Morisona, nije bilo dozvoljeno snimanje na farmama, u domaćinstvima i u centrali Službe za hitne intervencije (SES), koje je premijer obilazio tokom dana. Vest su preneli izveštači australijskih medija sa lica mesta, navodeći da im je iz Morisonove kancelarije saopšteno da je odluka o zabrani doneta kako bi se „zaštitila privatnost ljudi s kojima će premijer razgovarati“.

– U ovakvim katastrofama ne žele svi da im se kamere unose u lice dok pokušavaju da podele osećanja s nekim. Došao sam da saslušam ljude, da dobro razumem kroz šta prolaze i šta im je potrebno, kako bismo pomogli ovom gradu da što pre stane na noge – izjavio je Morison.

U Lismoru su viđene i pojačane snage policije koje su obezbeđivale zgradu opštine pre i za vreme premijerovog boravka tamo. Ispred zdanja opštine viđen je veliki broj ogorčenih lokalaca koji su čekali Morisona. Navodno, premijer je izašao iz zdgrade opštine na sporedni izlaz kako bi izbegao susret sa okupljenim građanima.