Apelacioni sud u Beogradu povećao je za godinu dana kaznu zatvora nekadašnjem načelniku Generalštaba, penzionisanom generalu Momčilu Perišiću i pravosnažno ga osudio na četiri godine zatvora zbog špijunaže, odnosno odavanja tajnih podataka službeniku ambasade SAD u Beogradu, američkom državljaninu 2002. godine, objavljeno je sajtu Apelacionog suda.
Istom odlukom Miodragu Sekuliću i Vladanu Vlajkoviću potvrđene su kazne od po godinu i po dana zatvora zbog odavanja vojne tajne.
Presudom Apelacionog suda preinačena je prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu kojom je Perišić bio osuđen na tri godine zatvora zbog krivičnog dela špijanaža.
Apelacioni sud je u obrazloženju naveo da je kaznu Perišiću povećao imajući u vidu više visokih funkcija koje je Perišić obavljao u najvišim organima vlasti i da je kao njihov nosilac „u jačem stepenu bio dužan da čuva temeljne vrednosti na kojima počiva pravni sistem i bezbednost države“.
Osuđen je jer je 14. marta 2002. godine u restoranu „Šarić“ na Ibarskoj magistrali predao tajne vojne podatke službeniku ambasade SAD Džonu Nejboru, koji su kod njega kasnije pronađeni.
U pitanju je zapisnik sa kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije održan 11. oktobra 2001. godine, koji je označen stepenom tajnosti „Vojna tajna-strogo poverljivo“ i sadrži tajne vojne podatke, a koji je, prilikom intervencije organa bezbednosti Vojske Jugoslavije i vojne policije pronađen kod pomenutog američkog državljanina.
Od njega su dokumenta oduzeta i to: nedeljni plan rada NGŠ VJ za period od 26. februara do 4. marta, pregled koji se odnosi na spisak pukovnika – kbb VJ za unapređenje u čin generala-admirala period kraj 2001. godine, stanje i funkcionisanje sistema obezbeđenja državne granice SR Jugoslavije (sa težištem na deo državne granice između Republike Crne Gore i Republike Albanije) od 11. oktobra 2001. godine.
Zatim „Informacija o regulisanju stanja u službi profesionalnih vojnih lica čina generala – admirala od 24. januara 2001. godine koja je upućena predsedniku SRJ“, dokument „Aktuelna bezbednosna situacija u okruženju i SRJ sa tendencijom njenog razvoja“, „Spisak generalnog kadra VJ van naredbe predsednika SRJ“ i „Spisak objekata i kompleksa VJ koji se mogu staviti u funkciju šire društvene namere“.
Dan nakon toga, prilikom pretresa radnog kabineta Perišića u Vladi Srbije pronađene su i diskete na kojima su se nalazili tajni vojni dokumenti – zapisnici sa kolegijuma NGŠ VJ održanih tokom 1999, 2000. i 2001. godine.
Ova dokumenta, prema presudi, Perišić je pribavio u nameri da ih preda stranoj državi, i to tako što je iskoristio poznanstvo sa Vlajkovićem i Sekulićem, koji su, tokom 2001. godine do početka 2002. godine, učinili dostupne naročito poverljive podatke koji predstavljaju vojnu tajnu.
Inače, kompletno prvostepeno suđenje odvijalo se bez prisustva javnosti radi zaštite vojnih i državnih tajni, ali je prvostepena presuda bila javno objavljena.
Postupak za ovi „špijunsku aferu“ pokrenulo je nekadašnje vojno pravosuđe u martu 2002. godine, ali se Perišić tada pozvao na poslanički imunitet.
Ponovo je aktiviran 2004, ali je već naredne godine prekinut zbog Perišićevog odlaska u Haški tribunal, gde mu je suđeno za ratne zločine, što je okončano 2013. godine oslobađajućom presudom.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
