Iako su Knausgorove prve dve knjige dobro prihvaćene, tek nakon objavljivanja šestotomne serije autobiografskih romana Moja borba (Min kamp), postao je poznat širom Norveške, a kasnije i u svetu.
Romani su izlazili u periodu od 2009. do 2011. godine i čini ih više od 3500 stranica. Knjige su i pored velikog uspeha naišle i na izvesna osporavanja i kontroverze.
Pre svega, mnogi su naslov smatrali provokacijom, jer je norveški naslov knjige Moja borba istovetan naslovu norveškog prevoda Hitlerove knjige „Majn Kampf“. Takođe, pojedinci su smatrali da je Knausgor otišao suviše daleko u otkrivanju sopstvene privatnosti, kao i života svojih prijatelja i porodice – uključujući i detalje iz života njegovog oca, bivše supruge, ujaka i bake.
Knjiga je, ipak, uglavnom pobrala hvalospeve književnih kritičara, posebno prva dva toma. Još pre nego što je poslednja knjiga ciklusa izašla, Moja borba je stekla status fenomena norveškog izdavaštva, jer je u zemlji od pet miliona ljudi, prodata u više od 450.000 primeraka.
U radio-intervju sa bivšom suprugom, Tonje Avrsland, koja je jedan od glavnih likova u nekoliko knjiga, Knausgor je priznao da ponekad ima utisak da je “prodao dušu đavolu”, jer je postigao veliki uspeh, žrtvujući svoj odnos sa prijateljima i članovima porodice.
Prevedena je na više jezika. Prvi delovi su objavljeni sa velikim uspehom u Danskoj, Švedskoj i nizu drugih zemalja. Prvih pet (do 2016. godine) su prevedene na engleski jezik, a izdao ih je Arhipelago buks (za područje SAD) i Harvil Seker (za britansko tržište).
Za britansko tržište delovi su pojedinačno naslovljeni: Smrt u porodici, Zaljubljeni čovek, Ostrva mladosti, Ples u mraku, i Malo kiše mora pasti.
U obimnoj i velikim delom pozitivnoj recenziji prvog dela Džejms Vud, književni kritičar Njujorkera, napisao je: „Postoji nešto izuzetno privlačno u Knausgardovoj knjizi: čak i kada mi se činila dosadnom, bila mi je zanimljiva”.
Liland de la Dirantaj je u prikazu za Njujork Tajms ciklus Moja borba nazvao „vrtoglavo dobrim” i uporedio ga sa Marselom Prustom i njegovim višetomnim romanom U traganju za izgubljenim vremenom.
U recenziji za treći deo serijala, koja je izašla u Tajmsovom književnom dodatku, Tomas Mini je ukazao na razlike između Knausgora i Prusta, a pokušao je da odredi i filozofsku osnovu koja stoji iza ciklusa.
Interesantno je da se u Francuskoj prvi deo Moje borbe slabo prodavao, iako je Knausgor stekao epitet norveškog Prusta. Razlog leži verovatno u činjenici da u francuskoj književnosti već postoji izgrađena tradicija autobiografskih romana, te se francuskim čitaocima knjiga činila mnogo manje originalnom nego američkim ili norveškim ljubiteljima književnosti.
Čitalačka publika u Srbiji se sa radom Karl Uve Knausgora upoznala preko izdavačke kuće Booka iz Beograda, koja je pored detaljnih prikaza knjiga i kvalitetne štampe objavila pet tomova; šesti i poslednji deo ovog monumentalnog ostvarenja željno se isčekuje.
