Mnogi su jači od Srbije

Sveže reprezentativne rane posle još jednog neuspeha na velikom takmičenju sigurno još dugo neće da zacele. Srbija nije uspela da ostvari primarni cilj na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, da se plasira u osminu finala. Očekivano, mnogo je vatre i nabujalih strasti ovih dana u komentarima, ocenama. Na onoj drugoj, trezvenijoj strani, između ostalih je i Aleksandar Aca Trifunović.

Dugogodišnji defanzivni vezista Partizana koji je odigrao 11 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije, trudi se da sagleda sve aspekte, da bira reči i da realno sagleda poslednje mesto „orlova“ u grupi C na kontinentalnoj smotri, u konkurenciji Engleske, Danske i Slovenije.

– Uvek očekujemo mnogo od naše reprezentacije, tako da je ovo za većinu razočarenje – konstatuje, na početku priče za „Vesti“, Trifunović. – Kad, međutim, vidite kako teče prvenstvo, postane jasno da smo mi, ipak, daleko od vrhunskih evropskih ekipa. Polako otpadaju slabije selekcije, a favoriti prolaze.

Nešto nije štimalo

Minimalan poraz od Engleske, pa remiji sa Slovenijom i Danskom. Ni u jednom meču nismo bili inferiorni, međutim, činjenica je – ni superiorni.

– Postoji mogućnost da među igračima nešto nije štimalo. Možda odnosi nisu bili najbolji. Kapitena Dušana Tadića svi su napadali posle onih izjava. Bitan momenat je da bude mir u kući. Moguće je i da su pojedini igrači van forme ili, poput Aleksandra Mitrovića, igraju u ligama koje su dosta slabije. Vidimo da Englezi igraju i dalje „pod ručnom“, tako da ne možemo da imamo pravu sliku kolika je naša realna vrednost. Izgleda da će ubuduće biti uspeh da se uopšte kvalifikujemo na neko SP ili EP. Ako prođemo prvi krug, to je nešto iznad. Veliki broj reprezentacija je mnogo jači od nas. Nisam toliko ni nezadovoljan ni odnosom reprezentativaca ni rezultatom. Nismo prošli dalje, ali nije strašno, nismo se obrukali. Treba imati i malo sreće.

O odnosu selektora Dragana Stojkovića i Tadića…

– Ja razumem kapitena i sve što je rekao, ali je morao da to zadrži u sebi. Izjavljivao je da je nezadovoljan, da je očekivao da igra… Okej, ipak je toliko dugo igrao sjajno u Ajaksu, u reprezentaciji, međutim… Nije smeo da priča da je najbolji, najspremniji, zbog svojih saigrača. Automatski je stvorio zlu krv između sebe i njih, a to se prenosi i na selektora. Narod odmah stvori drugačije mišljenje, jer do sada Tadić to nikad nije pokazivao.

Raspad traje tridesetak godina

Upitan za budućnost našeg fudbala posle još jednog reprezentativnog neuspeha, Trifunović se – vraća u prošlost.

– Raspad fudbalskog sistema kod nas je počeo još pre tridesetak godina, raspadom Jugoslavije. Došli su neki ljudi koji su totalno rasturili organizaciju, rivalitet na terenima… Nameštanje, ulasci, izlasci, pravljenje ovakvih i onakvih liga… Postavljali su se neki selektori koji nisu zasluživali da vode reprezentaciju, pozivani su igrači koji nisu dovoljno kvalitetni. Bilo je svega i svačega i zato nas, pre svega, nije bilo dugo na evropskim prvenstvima. I kad bi neko poput Slavoljuba Muslina ili Radomira Antića dobro vodio reprezentaciju, brzo bi ih sklonili jer to nekom nije odgovaralo.

Sad je, kako kaže, mnogo teško da se uopšte dovede do toga da naš fudbal bude „čist“.

– Mnogo je nameštanja, dogovaranja ko će da uđe u neku ligu, ko da ispadne… To je problem i za reprezentaciju. Loša je situacija i sa mlađim kategorijama. Mi smo tu izgubili kvalitet, gledajući kako je to nekada bilo. Mladi igrači su svojevremeno bivali među najboljima, a sada moraju da igraju zato što su mlađi. Dajemo pare za strance, a onda moraš da igraš sa bonusima koji u većini klubova, realno, nisu zreli da budu u prvom timu. Igraju na silu. Kompletan rad sa mlađim kategorijama je problem. Vidimo da i na evropskim i svetskim prvenstvima mlađih selekcija nemamo rezultate kakve smo nekad imali.

Stoga, taj pogled u budućnost nije nimalo svetao.

– Ako smo 30 godina rasturali ono što smo imali, trebaće nam, sigurno, duplo više da se stvari dovedu u red. To je, u neku ruku, najveći problem. Bitne su finansije, a malo-malo igrači budu nezadovoljni, odlaze iz klubova zbog neizmirenih obaveza prema njima.

Vrhunski stručnjak samo za veliki novac

Poteže se odgovornost selektora Dragana Stojkovića. Mnogi su očekivali njegovu ekspresnu smenu posle debakla u Nemačkoj. To se nije desilo, kao ni njegova ostavka.

– Piksi je, za naše uslove, plaćen dobro i neće da se odrekne toga. Možda bi mogao neki dogovor da se napravi da nađe neki novi angažman… Ne bi on izgubio, a savez bi dobio.

A o njegovim eventualnim naslednicima…

– Neće nijedan vrhunski stručnjak da dođe da radi za 200.000 evra godišnje. Ne ulazim u to da li Stojković ima milion evra godišnje. Spominje se Joakim Lev – pa, neće on da dođe ispod deset miliona evra po godini. Vrhunske stručnjake moraš da platiš enormno. A moraš da imaš i igrače… Da se prebacim na klupski fudbal – bez jake lige ne možeš da imaš ni dobre igrače za državni tim. Nama je problem što veliki broj njih ne igra u vrhunskim evropskim klubovima, a imamo slabu ligu. Prema tome, moramo da računamo da imamo mnogo slabiju reprezentaciju nego kad su naši fudbaleri bar igrali u jakim inostranim ligama. U Engleskoj imamo samo Lukića, u Španiji nas u ozbiljnim ekipama skoro nema, u Nemačkoj i Portugalu takođe, u Italiji nešto malo. Moramo prvo da sredimo naše dvorište da bismo, za neko vreme, očekivali bolje rezultate.

Ne želi Trifunović o nekoga da se ogreši.

– Ne kažem da ne može da bude vrhunski trener neko ko je igrao za Rakovicu ili Hajduk sa Liona. Mi smo, međutim, veliki broj reprezentativaca „sklonili“. Nisu dobili šansu da budu treneri, bili su odbačeni. Sad je problem kako ćemo da vratimo kvalitet kod trenera, kako da ih odškolujemo. Ko je sve dobijao diplome… Po pet klubova promene godišnje, a i dalje rade. Tu nema neke velike sreće. Čak i treneri koji su uspeli, nisu napravili ime ovde, Veljko Paunović, „Grof“ Božović…

Dodaje…

– Ne može neko da bude trener u našoj Superligi a da ima, recimo, 25 godina. Razumem da može da bude talentovan, ali mora da prođe neko vreme, da se pređu neki stepenici. Da se ide iz niže u veću ligu, pa da se stigne do elite i do reprezentacije. Kod nas je, međutim, mnogo teško da selektor bude samostalan. Da mu se niko sa strane ne meša i ne vrši veliki pritisak i veliku smetnju.

Vidić idealan kao sportski direktor

Nemanja Vidić je rešio da se povuče iz srpskog fudbala…

– Ne znam šta se tu sve dešavalo do sada – glasno razmišlja Trifunović. – Možda je dečko uvideo da njegove ideje ne bi mogle da prođu, i da se sam izbori sa svime. Ja ne znam ni kako stvaraju te Upravne odbore, ko o čemu odlučuje… On je video da je tu borba ozbiljna. Verovatno ne bi mogao sam ništa da uradi. Da li bi mogao sa nekom grupom ljudi koji razmišljaju kao on… Nije baš da treba da pljujemo na sve u FSS. Ima jedan broj ljudi koji je ne zadlužuju da budu tamo, ali i onih koji su časni.

A onda konkretno…

– Da ja odlučujem, Vidić bi bio vrhunski sportski direktor koji bi rešavao stvari u struci. Da bude predsednik saveza – to je, opet, druga uloga, daleko od onoga što pričamo. Šta on ima u svojoj glavi, da li uopšte hoće da se bakće s tim i da se bori, to je pitanje. Možda je to za njega i gubljenje vremena, ko zna.

Poraz Italije mi nije iznenađenje

Trifunović je karijeru u kopačkama završio igrajući od 1983. do 1987. za Askoli. Stoga, nije čudo što s posebnom pažnjom prati i italijansku reprezentaciju koja je sa odrbanom tutule završila već u osmini finala EP, izgubivši od Švajcarske (2:0).

– Nije me iznenadilo ispadanje „azura“, s obzirom na to kako su igrali – iskreno će Aca. – Nisu uspeli da naprave tim. Ne vredi, ti možeš da imaš igrače, ali, ako tim nije ukomponovan, onda je to problematično. Mučili su se od prve do poslednje utakmice, videlo se da nije to to. Švajcarci imaju ozbiljnu ligu. Ne namešta se, već se igra čisto, pošteno, korektno. Doveli su igrače iz ovih ili onih sredina i napravili sistem u kom se daje maksimum. Jednostavno, nisu slabi kao reprezentacija.

Hrvatska podbacila

Tokom ovog razgovora koji je vođen pre četvrtfinalnih mečeva, Trifunović je zažalio što je kostur na EP „spojio“ u borbi za polufinale Nemačku i Španiju.

– Španci su pokazali karakter, igraju atraktivno, daju lepe golove. Nemci su uvek Nemci, domaćini su, ozbiljna ekipa. Možda ne igraju toliko lepo za oko. Ekipa koja tu prođe je među favoritima za osvajanje Evropskog prvenstva. Zanimljiv je bio duel Turska – Austrija, „prštalo“ je tokom cele utakmice. Nije isključeno da Turci doguraju daleko.

A što se tiče razočarenja…

– Nisam računao da Ukrajina može nešto da napravi zbog ratne situacije, te me nisu razočarali. Gruzija nas je prijatno iznenadila, ali se videlo, ipak, protiv Španije da nije to taj kvalitet. Hrvatska je podbacila, osim poslednje utakmice koju su odigrali sasvim pristojno. Bili su, doduše, u jakoj grupi. Imaju problem sa smenom generacija, posle ovog EP će verovatno uslediti veliko „češljanje“.

Igrači se teško izdvajaju

Trifunović je, pomni prateći Evropsko prvenstvo, primetio:

– Danas teško može da se vidi da neki igrač baš odskače. Bar do sada na EP nismo videli da neko baš briljira, da rešava sve. Sada igraju svi dobro, i u odbrani i u napadu. Svi su dobro tehnički obučeni, taktički takođe. Kako se bližimo polufinalu, finalu, verovatno će neko da se nametne kao pravi lider.

Savez da uvede red

Dobar deo javnosti, posle ekspresne eliminacije Srbije sa EP, očekuje promene u FŠ. Za sada, ostavke su podneli potpredsednik Branislav Nedimović i generalni sekretar Jovan Šurbatović.

– Dok se ne reše stvari o kojima sam sad pričao, i dok ne bude pošteno u svim ligama, od najniže do elitne, ne možemo da očekujemo ni da će da bude mnogo bolje u savezu. To bi i trebalo da počne od saveza, da oni uvedu red. Biće bolno za mnoge, za one koji razmišljaju drugačije, ali to mora da se uradi u dogledno vreme, za pet ili 10 godina, pa da počnemo od nule i da se vratimo tamo gde nam je nekad bilo mesto. Ne možemo da očekujemo, naravno, da budemo rangirani kao pre 30, 40 godina, jer su se stvari promenile u fudbalu, Ulažu Afrika, Azija… Mnogo je novca u Kini, Japanu, pa čak i oni sporo napreduju.