Nosači aviona predstavljaju jednu od najvažnijih uzdanica američke ratne mornarice. Kao kapitalni brodovi i „ploveće tvrđave“, oni menjaju distribuciju oružane moći samim svojim prisustvom na određenom mestu na planeti. Ipak, troškovi njihove konstrukcije i održavanja, mere se milijardama dolara.
Može se postaviti pitanje, zašto američki poreski obveznici lako pristaju na ogromne troškove koje pravi postojanje ratne flote od jedanaest nuklearnih nosača aviona, uz više desetina pratećih plovila koje ulaze u sastav udarnih grupa?
Podjednako važno je i pitanje, zašto Vašington teži da u svakom trenutku ima operativnih minimum jedanaest nosača aviona?
Svetska dominacija
Odgovor i na prvo i na drugo pitanje leži u težnji Vašingtona da ostvari svetsku dominaciju. Kako je američko javno mnjenje poslednjih nekoliko decenija izloženo jakom narativu da će „Amerika spasiti svet“ (što je nakon 11. septembra 2001. godine dobilo potpuno novu dimenziju), onda ne treba da čudi relativna uniformnost američke spoljne i bezbednosne politike bez obzira na to da li su nosioci moći demokrate ili republikanci.
Isto važi i za budžetska izdvajanja za odbranu vrednosti koje baštini Vašington.
Statusni aspekt američke moći, oličen kroz prisustvo nosača aviona, takođe je vrlo važan aspekt celokupne problematike, koji nikako ne treba potceniti. Uostalom, Pentagon se i zadržao na broju od jedanaest nosača aviona upravo radi slanja poruke eventualnim protivnicima.
Ona glasi, da je američka flota sposobna da vodi dva velika rata, primera radi, u Atlantiku i Pacifiku, jer ima više nosača aviona od ratnih mornarica ostalih zemalja sveta – zajedno.
Na valu ideje o vojnoj superiornosti, donosioci odluka u Vašingtonu su doneli neke dobre, a još više, loših odluka. Tome svedoči aktuelno stanje u svetskom geopolitičkom poretku.
Međutim, teško je očekivati da će SAD odustati od postupaka koje imaju za cilj obnovu poljuljane svetske hegemonije. Veliku ulogu u tom pravcu će u budućnosti, kao i u prošlosti, imati nosači aviona.
Naročito protiv onih protivnika koji ne mogu da uzvrate udarac. Tome nas je ista ta, krvava prošlost, naučila.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
